Овај манастир у тадашњем Петровграду, како је Велики Бечкерек пред Други светски рат назван, данас Зрењанин, подигнут је као задужбина знаменитог Епископа банатског др Георгија Летића.
Епископ Георгије је био родом из Бечеја. Манастир је основао по жељи чланица Хришћанске заједнице у Петровграду, којима је на челу била учитељица монахиња Петронија, сестра великог научника др Васе Савића.
У Петровграду постојао је некада манастир (мисли се на Дреновац) и нова потреба захтева да се обнови у том месту манастир. Како Епархија банатска нема женског манастира, потребно је да се у Петровграду оснује женски манастир, који би отворио и женски интернат за женску омладину и био би уточиште сирочади и напуштених стараца.
Године 1935. епископ др Георгије напунио је 40 година свештеничке и 30 година епископске службе и желео је да овај јубилеј обележи једним спомеником, попут наших славних предака. У записнику Епархијског савета банатског са редовне седнице од 9. маја 1935. године пише: «Ад Бр. 7. Чита се акт Епископа банатског Преосв. Г. Георгија бр. 383/Б, од 7. маја 1935. о оснивању женског манастира у Петровграду, који гласи:
„Повлачењем границе између Југославије и Румуније остао је Северни Банат без манастира, пошто су манастири Бездин и Свети Георгије остали на територији Краљевине Румуније. Народ у Северном Банату услед развијене верске свести жели да оснује манастир у том крају, пошто су манастири у Јужном Банату, Месић и Војловица удаљени од општина Северног Баната 100-120 км. У Петровграду постојао је некада манастир (мисли се на Дреновац) и нова потреба захтева да се обнови у том месту манастир. Како Епархија банатска нема женског манастира, потребно је да се у Петровграду оснује женски манастир, који би отворио и женски интернат за женску омладину и био би уточиште сирочади и напуштених стараца. У ту сврху основао сам фонд од дин. 150.000 у обвезницама Ратне штете, купио сам 1 кат.ј. земљишта на тзв. Водици и материјал у вредности око 15-30.000 дин. Хришћанске заједнице скупљају стално прилоге у ову сврху. Ову установу желимо да остваримо после навршених 30 г. епископске и 40 г. свештеничке службе. Решење: Савет са захвалношћу узима на знање акт Епископа банатског о оснивању женског манастира у Петровграду и решава да се на основу чл. 28 Устава СПЦ исходи дозвола од Св. Архијерејског Сабора.“
Овај закључак Епархијског савета одобрио је Св. Архијерејски Сабор 2. октобра 1935. под Син бр. 5435 зап. 1427. Епископ др Георгије није дочекао да замисао о задужбини спроведе у дело. Упокојио се 8. новембра 1935. године.
То су учинили његови наследници. Даљу бригу о подизању манастира преузела је сестра по мајци епископа др Георгија, Даница (Олга) Војновић, која је тридесет година провела поред свога брата. Она даровала је 320.000 динара да се набави земљиште и шума, поред манастира, што представља битно питање за издржавање манастира. Сем тога, жртвовала је још око 100.000 за разне сврхе: звоник, крст са јабуком, позлаћен, једни јутро земље, патосање и моловање цркве, иконостас у резбарији, позлаћен, певнице, столове, једну ктиторску слику у природној величини, три портрета: Др Викентија Вујића, еп. банатског, као великог добротвора, Др Иринеја Ћирића, еп. бачког, као добротвора и Др Георгија Летића, еп. банатског, као оснивача од академског сликара Светислава Вуковића, члана Краљевске уметничке академије у Антверпену, иначе Вршчанина, затим ограду манастирску, итд. Манастир је 1938. купио 10 јутара земље од прилога ктиторке.
Епископ бачки Др Иринеј Ћирић, као администратор удове епархије, осветио је камен темељац манастира 8. децембра 1935. године. Око зидања су помогле и петровградска Црквена општина и Хришћанска заједница. Црквена општина купила је једно звоно за манастир од 150 кг. Записано је да је 1938. године и богомољачко братство Свете Тројице у Петровграду сакупило 600 динара прилога да се исплати друго звоно које је Хришћанска заједница купила за манастир, од 80 кг. Јован Ламбић поклонио је леп полијелеј. Радови су завршени 1939. године. Манастир је осветио епископ бачки Др Иринеј, опет као администратор епархије након упокојења епископа банатског Др Викентија Вујића, на Митровдан 1939. године.Освећењу храма, звона и целог манастира присуствовао је Никола Бешлић, министар саобраћаја, који је великим прилогом помогао довршење ове банатске светиње.У манастиру се чува Престоно Јеванђеље штампано 1663. године у Москви, и које је стављено под заштиту државе. Епископ бачки Никанор (Иличић), питомац епископа др Георгија (Летића) даровао је манастиру честицу мошти Свете Меланије Римљанке, која се чува у манастирском храму.
Поред манастира налази се капела Преподобне мајке Параскеве – Свете Петке, са манастирском водицом, и иста је комплетно обновљена 2009. године. Манастирски конак сазидан је 1967. године. У периоду од 2010. до 2012. године великим трудом настојатељнице монахиње Параскеве проширен је манастирски храм,уређена крипта, 14. априла 2011. године постављен је нови иконостас у храму, који је поклонио архимандрит Доситеј, настојатељ манастира Гргетега у Срему за покој душе његове мајке монахиње Недеље. Игуман је школски друг покојног проте Велимира Мунџића. У порти манастира је сазидана велика трпезарија коју је уочи манастирске славе, 12.01.2013. Године осветио Епископ банатски Никанор.
Извор:
Александар Станојловић и група аутора, Монографија „Петровград“, Штампарија „Сава Толицки Мартинов“, Петровград 1938. год.