Споменик краља Петра је еквестеријални или коњанички споменик посвећен српском краљу Петру I Карађорђевићу који се налази на Тргу Слободе у Зрењанину. Првобитна верзија овог споменика настала је у периоду од 1924. до 1928. године и постојала је све до 1941, када је срушена од стране немачког окупатора. Аутор првобитне верзије споменика био је чувени хрватски вајар Рудолф Валдец.

Почетак градње

Градња споменика краљу Петру започета је 1924. године, доношењем одлуке градске управе о расписивању конкурса за његово подизање с циљем да се дође до најбољих решења. Томе је претходило формирање Одбора за подизање споменика, чија је обавеза била да средства обезбеди добровољним прилозима и буџетским издвајањима. Прва седница Одбора одржана је 19. новембра 1923. године.

На самом почетку акције за прикупљање прилога за споменик искрсле су тешкоће. Тим поводом, председник Одбора за подизање споменика Светислав Рајић, један од најистакнутијих националних прегалаца тог периода, чији допринос до данас није ваљано проучен, обратио се Богољубу Алексићу, тадашњем градоначелнику Великог Бечкерека, речима:

„Све административне власти у Жупанији живо раде на окупљању прилога за подизање споменика краља Петра у Великом Бечкереку, само управа града Великог Бечкерека не показује никакву активност, мада би требало да је најактивнија, јер ће спомени бити подигнут у Великом Бечкереку. Позивам Вас, да узмете овај посао у своје руке и порадите да се Велики Бечкерек, као највећи и најимућнији град у Жупанији, достојно одазове својој патриотској дужности“.

Историчарка уметности Вукица Поповић навела је у свом чланку из 1989. године да је на коначну одлуку Одбора својим везама и ауторитетом утицао академски сликар из Великог Бечкерека Александар Секулић, који се 1924. вратио у свој родни град после завршених студија у Минхену, где је студирао заједно са Рудолфом Валдецом. Пријатељство Секулића и Валдеца потврђује Секулићева писана заоставштина која се данас чува у Народном музеју Зрењанина, а у оквиру које је сачувано преко тридесет писама Валдецове удовице Хелене, која су писана после смрти њеног супруга. Њихова преписка трајала је од друге па све до четврте деценије ХХ века. У њој се издвајају шест писама у којима се спомиње споменик краљу Петру у Бечкереку, као и споменик краљу Петру који ће бити подигнут у Бијељини десетак година после бечкеречког (1937).

Уговор потписан између Одбора и вајара Рудолфа Валдеца 10. јуна 1924. године садржи прецизно формулисане све обавезе извођача споменика и Одбора, који је био дужан да тачно уговорену своту новца исплати уметнику у ратама. Као рок израде споменика одређен је 15. јун 1926. године. Једном од тачака уговора тачно је формулисан будући изглед споменика:

„Краљ Петар Ослободилац јашући на коњу с краљевским плаштом огрнут, гологлав, са гестом меће мач у корице. Коњ у пози каскања. Кип са коњем од копита до тјемена изнашао би висину од 380 цм“.

У наставку је даље прецизиран изглед споменика:

На истом постаменту, на ширим странама, имају бити смештени рељефи и то:

„Кроз Албанију“, а са друге стране „Позив краља у бој у старој скупштини у Београду“

Изглед споменика

Рудолф Валдец се определио за традиционалну тројну поделу споменика: степенасто подручје, средњи део као постамент са два рељефа која представљају мотиве из живота краља Петра: „Пут кроз Албанију“ и „Поворка на Теразијама после крунисања“. Према подацима из дневне штампе, Валдец је крајем 1924. године завршио модел споменика. Комисија, именована од стране Одбора, отпутовала је у Загреб да се лично увери у будући изглед споменика. Изненађени пластичном лепотом и прецизном израдом, чланови комисије имали су примедбе само у погледу неких мањих детаља. Нешто касније, крајем 1925. године, одређено је место за постављање споменика, а то је „непосредно поред бунара – на главном тргу – и то на делу према Александровој улици“.

У фундамент споменика краљу Петру 4. маја 1926. године свечано је извршено полагање документа исписаног на пергаменту и смештеног у гвоздену касету. Украшени документ садржи следећи текст:

„За време владавине краља Александра I, када су министар унутрашњих послова Божо Максимовић, велики жупан Мита Алексијевић, начелник града Бечкерека Богољуб Алексић, били грађанство овог града, у знак своје дубоке захвалности, подиже овај споменик блаженопочившем краљу Петру Ослободитељу“.

Извор:

1.http://zrikipedia.com/index.php?title=Споменик_краљу_Петру