Изложба „Добровољци средњег Баната у Првом светском рату“ биће свечано отворена у петак, 17. новембра 2017. године, са почетком у 18 часова у Малом салону Народног музеја Зрењанин. Изложба је приређена поводом обележавања годишњице ослобођења Великог Бечкерека у Првом светском рату 1918. године.
Ауторка је Владислава Игњатов, кустос историчар зрењанинског Народног музеја, а изложба представља допринос култури сећања и памћења на славне и тешке догађаје из Великог рата, али превасходно сећање на добровољце, људе који су се у српској војсци нашли по сопственом избору из патриотских, родољубивих и националних побуда. То је уједно и подсећање да су и Срби из средњег Баната дали знатан допринос победи српске војске у Првом светском рату, националном ослобођењу, као и уједињењу српског народа и стварању југословенске државе 1918. године.
Поставка обухвата 29 паноа и говори о добровољцима средњег Баната, како онима који су до Првог светског рата живели на овим просторима, тако и добровољцима из Босне, Херцеговине, Лике, са Кордуна, из Баније и Црне Горе који су због својих заслуга у рату добили награду такозвану добровољачку част – обрадиву земљу, на простору Средњег Баната.
Такође, у оквиру програма обележавања празника Града у Холу Народног музеја Зрењанин у петак 17. новембра у 17:30 часова биће отворена изложба интарзија аутора Илије Мркајића из Војводе Степе. Изложба представља портрете значајних личности из Првог светског рата као што су: Милунка Савић, Војвода Бојовић, Војвода Мишић, Степа Степановић и други.
Изложба „Добровољци средњег Баната у Првом светском рату“ ће бити доступне публици до 15. децембра 2017. године.
Део текста из каталога “Добровољци средњег Баната у Првом светском рату” ауторке Владиславе Игњатов:
„Добровољачки покрет достигао је своје највише домете и остварио најзначајније циљеве у Великом рату, 1914-1918. године. Он је био део свеукупног ратног напора Краљевине Србије, али и део националних, ратних, политичких и социјалних тежњи дела српског народа који је живео у оквирима Аустроугарске.
***
У добровољачким формацијама у самој Русији било је много Срба Војвођана, а нарочито Сремаца и Банаћана. Највише их је било у најелитнијој јединици – Првој српској добровољачкој дивизији, која је формирана у Одеси, 29. априла 1916, под командом Стевана Хаџића. Када је Прва добровољачка дивизија изашла на фронт Добруџе, имала је око 18.000 бораца. У њој је било 6.255 Срба из Баната, Бачке, Барање и Срема, што је чинило више него трећину укупних припадника Прве добровољачке дивизије. Ипак највише их је било из средњег Баната. Доста бораца ове војне јединице из средњег Баната, истакло се у борбама на Добруџи, од почетка септембра до почетка октобра 1916. године. Због својих заслуга и храбрости коју су показали у борбама, многи од њих су и одликовани.
***
Добровољаца из средњег Баната дали су вишеструки допринос у Великом рату 1914-1918. Помогли су рушењу Хабзбуршке монархије, ослобођењу некадашње Краљевине Србије, српског народа у целини, свог банатског завичаја и целе Војводине, али и ослобађању већине других Јужних Словена – Македонаца, Црногораца, Хрвата и Словенаца од туђинске власти. Коначно својом борбом и добровољством Срби из Баната су допринели присаједињењу Баната, и осталих војвођанских крајева – Бачке, Барање и Срема – Краљевини Србији.“
Добро дошли!
Аутор: Сања Врзић