СРБИЈА И СРПСКА САБОРНО НА СРЕТЕЊЕ

Ре­пу­бли­ка Срп­ска ове го­ди­не пр­ви пут зва­нич­но обе­ле­жа­ва Сре­те­ње – Дан др­жав­но­сти РС, у окви­ру ви­ше­днев­не про­сла­ве ко­ја ће се одр­жа­ти за­јед­нич­ки са Ср­би­јом. Ма­ни­фе­ста­ци­ја под сло­га­ном „Са­бор­ност и по­нос” за­по­че­ће 13. и 14. фе­бру­а­ра у Ба­ња­лу­ци, а кул­ми­ни­ра­ће све­ча­но­сти­ма у Ср­би­ји.

Заједничко обележавање Сретења – Дана државности Србије и Дана државности Републике Српске један је од закључака Декларације усвојене на Свесрпском сабору прошлог лета у Београду.

Дан државности Србије, Сретење, је државни празник Србије који се прославља 15. и 16. фебруара, а установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције.

Прославља се, такође, као Дан уставности Србије, у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије – Сретењски устав.

Реч је о најбитнијем датуму у политичком, културном и историјском календару Србије.

Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут.

Као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001. године, а слави се од 15. фебруара 2002. године.

У периоду од 1990. до 2001. године, Дан државности Србије славио се 28. марта, у знак сећања на 28. март 1989. године када је Скупштина СР Србије усвојила амандмане на Устав СР Србије којима су покрајине добиле статус истинских аутономних покрајина.

У периоду од 1945. до 1990. године, као једини републички празник у СР Србији обележаван је Дан устанка народа Србије, који је такође укинут 2001. године.

Петровград.орг