Престоница Србије ослобођена је првог новембра 1918. године после трогодишње окупације у Првом светском рату. Београд је по договору са савезницима ослободила српска војска. Велику победу у Првом светском рату Србија је скупо платила, претрпевши заправо геноцид који јој међународна заједница не признаје. Србија је изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника, што је чинило готово трећину укупног становништва и чак око 60 одсто мушке популације.
Српска Прва армија под командом Војводе Петра Бојовића ослободила је у Првом светском рату Београд, прешавши 500 километара под борбом за само 45 дана, у силовитом напредовању после пробоја Солунског фронта. Ове трупе успеле су у својеврсном „блицкригу“ да за свега месец и по дана од пробоја Солунског фронта, у ноћи између 14. и 15. септембра, ослободе целу тадашњу Србију и 1. новембра освану на улицама главног града и тако продру чак 600 километара у дубину окупиране територије. У стратегији ратовања до тада ово је био незабележен случај. Командант савезничке војске маршал Франш д’Епере, плашећи се већих губитака, послао је чувено наређење да српска Прва армија обустави гоњење или бар сачека делове Друге српске армије, опомињући да Бојовић иде у авантуру која ће компромитовати акцију.
Београд и Србија су били у рушевинама опљачкани.Оно што нису однели Аустријанци, довршили су Немци, пљачкајући током последњег дана боравка све радње од Теразија до Славије. Прекинули су струју и воду, порушили мост на Сави. Бојовић и његови војници уз прећутну дозволу регента Александра, оглушују се о наредбе команданта савезника и 1. новембра 1918. године умарширали су у Београд и у наступању преко Дунава и Саве ослобађају Банат, Бачку, Барању, Срем, Славонију.
Поводом ових победа, које су изазвале велике симпатије у свету, европски листови су писали да су Срби, ослобађајући своју земљу у току офанзиве остварили највеће напредовање савезника у овом рату. Тако је настала прича да чувена француска коњица није могла да стигне Бојовићеву пешадију.
Први је у Београд ушао 7. пешадијски пук, зато што су га чинили војници из главног града. Београд је дочекао слободу. Ујутро, 1. новембра 1918, после незадрживог налета елитних српских дивизија – Дунавске, Моравске и Дринске, на улицама српске престонице појавили су се први ослободиоци!
У град су око 11 часова продрли први војници Дунавске дивизије и избили на Калемегдан. Већ два сата касније последњи немачки војници напустили су Београд пред налетом Прве армије предвођене војводом Петром Бојовићем. По подне, око 15 часова, Моравска и Дунавска дивизија налазиле су се на линији Велики Врачар – Бањица – Топчидерско и Баново брдо.
Београђани су са великом радошћу и одушевљењем дочекали прве ослободиоце који су ушли у град. Но, истовремено српска команда је желела да при ослобађању престонице губици буду што мањи и да се не понови стравично артиљеријско бомбардовања града као 1915. године. Желели су да, као ослободиоци, сачувају бар оно мало грађевина и инфраструктуре који су остали из предратног Београда. Главнина Дунавске дивизије и француска тешка артиљерија, на Торлак су стигле 1. новембра око 17 часова. Завршетак Великог рата, Београд је дочекао као један од најразоренијих градова Европе.
За храбро држање у рату, српска престоница је 1920. одликована француским „Крстом витеза Легије части“. Град је постао престоница до тада највеће државе у историји Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је објединила највећи део расејаног српског народа у новом веку.
Приредио за Вас Петровград.орг