Подружница лекара  Зрењанин је у оквиру континуиране медицинске едукације организовала посећено предавање др мед сци Милице Пејовић Милованчевић , спец. дечије психијатрије, доцента медицинског факултета Универзитета у Београду, начелницу Клинике за децу и омладину Института за ментално здравље у Београду, на тему „ Разумети аутизам из перспективе лекара“. Модератор предавања је била др Тијана Антин Павловић, спец. дечије психијатрије.

 

 

Према многобројним дефиницијама аутистични спектар поремећаја (АСД) је скуп неуроразвојних поремећаја које карактеришу оштећене социјалне интеракције, комуникацијски дефицити и репетитивна понашања, неуобичајена или ограничена интересовања. Деца са АСД не успевају да “прочитају” људе, игноришу их и често упорно избегавају контакт очима. Типично, не траже утеху и не деле интересовања других. Не успевају да развију комуникацију било говором, гестовима или изразима лица. Карактеристично је да мала деца не користе поглед или показивање прстом да усмере пажњу својих родитеља.

Коментаришући појаву све већег броја деце са овим поремећајем др Милица Пејовић Милованчевић је истакла да се пораст аутизма може објаснити проширењем дијагностичких критеријума, као и развојем савремених средстава која доприносе да стручњаци имају јаснија упутства да поставе дијагнозу. M-CHAT-R/F (Modified Checklist for Autism in Toddlers, Revised with Follow-up) је специјално дизајниран упитник и користи се код нас у Институту за ментално здравље у Београду, за идентификацију одојчади у ризику за АСД, нагласила је доценткиња.

“ Деца са поремећајима аутистичног спектра са једне стране у малим срединама немају никакве или врло лимитиране услуге, а са друге у великим градовима су преплављени различитом понудом у којој значајан број нема своје утемељење у науци и доказима о ефективности. Зато су нам потребне смернице за дијагностику, третман и стратегије образовања односно пружања додатне подршке и помоћи “ рекла је Милица Пејовић Милованчевић.

 

Узроци аутизма

 

 

О узроцима аутизма свакодневно се трага. Немамо ниједан јасни узрок. За мање од 10 одсто деце са аутизмом можемо да кажемо да су узрок неке генетске болести везане за један хромозом или слично.Наука трага и за могућношћу истинског пораста појаве тог поремећаја услед срединских фактора као што су аерозагађење, примена пестицида у технологији производње хране. Све старији постајемо родитељи, а и лекови се данас много више користе, објаснила је доценткиња.

У диференцијалној дијагнози треба разумети разлику између говорно – језичких поремећаја или менталне ретардације и спектра аутистичних поремећаја. Али, прецизно придржавање важећих дијагностичких критеријумима као и тимска процена детета, дечјег психијатра, психолога, логопеда, олигофренолога, доприноси постављању тачне дијагнозе, каже Милованчевићева.

Стручњаци су, кад су у питању хроничне болести мале деце врло опрезни и та прецизност доводи до оклевања постављања правовремене дијагнозе и пружања правовремених интервенција. Деци треба омогућити, независно од дијагнозе, стимулацију развоја, похађање вршњачке групе, ране интервенције, а да само именовање дијагнозе у тим првим годинама није пресудно. За сада не постоји превенција, рекла је доценткиња.

 

О раним симптомима

 

 

Једна од теорија каже, да су симптоми аутизма присутни готово од рођења, али нису видљиви, јер се од бебе у тим најранијим данима не очекује много, осим да добро једе и спава. Међутим, у другој години увелико очекујемо проговарање, успостављање социјалних релација, реаговање на позив, могућност да нам покаже шта жели. Код ове деце то изостаје и симптоми постају видљиви.

Родитеље треба да забрине ако дете не прави контакт очима (док га нпр. храните), не одговара осмехом на ваш осмех, не одазива се на позив или на познате звуке, не прати погледом објекте у покрету, не отпоздравља махањем или не користи друге гестове за комуникацију. Треба да их забрине и ако не гледа у правцу у којем показујете прстом, не производи звуке којима би привукло вашу пажњу, не иницира или не реагује на мажење, затим ако не пружа ручице да би га понели, не игра се с другим људима или дели заједничке интересе, каже доценткиња.

 

Вакцина као узрочник

 

 

„Наука је рекла своје. Давање превише медијског простора антивакциналном лобију по мени је сувишно. Бројни су примери да и када се вакцина не примењује, учесталост аутизма расте. Рецимо, у једном периоду у Јапану се није давала ММР, а преваленца аутизма је расла. О штетности евентуалног добијања морбила код деце малог узраста не треба говорити, јер оне су фаталне или с дуготрајним компликацијама. Да није било вакцина, питање је да ли би човечанство преживело, већ би нас сатрле болести као што су куга, велике богиње и слично.“- категорична је др Пејовић Милованчевић.

 

Закључци са предавања

 

 

Обзиром на све већу учесталост овог поремећаја  на скупу је апеловано на бољу организацију развојних саветовалишта, где би педијатри били укључени у најранију дијагностику као и опстанак служби за дечију и адолесцентну неуропсихијатрију која је у Зрењанину, на жалост укинута, као и редовну едукацију лекара, дефектолога, психолога, социјалних радника, родитеља који учествују у лечењу аутизма.

 

Приредила: Мирјана Младеновић (Фото: Јован Његовић Дрндак)

Коментари

коментара

Send this to friend