Инфекције дисајних путева спадају у најчешћа инфективна стања у која можемо доћи, ми и чланови наше породице. Карактеристичне су по томе што се веома брзо шире. Уколико је реч о вирусним инфекцијама, попут кијавице и грипа, од момента инфицирања до испољавања првих симптома понекад прође свега пар сати. Ево како препознати симптоме инфекције дисајних путева, заштитити се и остати здрав током јесењих месеци који стижу.

Када дисајни путеви највише страдају?

При томе, инфекције су чешће у хладније дане и у дане наглих временских промена, услед расхлађивања организма и дужег боравка у затвореним просторијама. Њихова нагла експанзија почиње са првим хладнијим јесењим данима и траје током читаве јесени и зиме.

Инфекције горњих дисајних путева подразумевају упалу слузокоже носа, ждрела, синуса и гласница, док у инфекције доњих дисајних путева спадају упала бронхија и плућног ткива. Веома често, упала горњих дисајних путева лако се прошири и на дисајне путеве у целини. Зато је важно да од самог почетка инфекције применимо одговарајуће методе лечења.

Вирусна инфекција слузокоже носа и ждрела

Кијавица или назеб је инфекција која је најчешћа. Настаје нагло, а њени први симптоми су осећај сувоће и бола у ждрелу. За пар сати развија се оток слузнице, што се испољава запушеним носом, кијањем, а касније и појавом секрета који је у почетку воденаст и бистар. За два дана тегобе постају интензивније, јавља се промуклост и сув кашаљ, а секрет из носа је обилнији и гушћи. Ова инфекција најчешће није праћена слабошћу и повишеном  телесном температуром и престаје након 7 дана.

У поступку лечења, обично је довољан само одмор, унос топлих напитака, чајева са лимуном и лимунаде, а од лекова мале дозе аспирина и сируп против кашља. Употреба капи и спреја за нос препоручује се тек када секрет постане гушћи. Примена антибиотика обично није неопходна.

Упала синусних шупљина

Уколико се јаве компликације, као последице секундарне бактеријске инфекције, може доћи до упале синусних шупљина. Ова упала се испољава појавом густог, замућеног секрета, главобољом, лаком повишеном температуром, отежаним дисањем кроз нос. У оваквим случајевима неопходни су антибиотици. Лекари препоручују и инхалирање на топлој пари. Најблаготворније дејство има инхалирање босиљком.

Упала ждрела може бити вирусног или бактеријског порекла. Код одраслих људи не мора бити присутно црвенило и отоко слузокоже, поготово код пушача, код којих су слузнице знатно измењене. Код деце је лакше уочити промене. Јавља се изразито црвенило ждрела, провидан секрет, оток слузокоже, повишена телесна температура и често оток вратних лимфних жлезда.

Ангина

Ангина је најчешћа бактеријска инфекција, изазвана стрептококом групе Б. Болест се манифестује гушобољом, повишеном телесном температуром, слабошћу и малаксалошћу, црвенилом и отоком крајника и појавом гнојних чепића на њима.

Лечење се врши пеницилином, уколико не постоји алергија на лек. Препоручују се испирање грла раствором тропроцентног хидрогена (1 кашика на 2 дл воде), топли напици, аспирин или други лекови за снижавање телесне температуре.

Инфекција гласних жица

Такође врло честа инфекција, чији су симптоми промуклост, отежано гутање, суви кашаљ. Осим употребе лекова, препоручује се штедња гласа, инхалирање на топлој пари, умерено топли напици, а пушење и газирани напици су забрањени.

Најбоља превентива против дисајних инфекција

У циљу превенције препоручују се дужи боравци на чистом ваздуху, избегавање загушљивих, мрачних и влажних просторија. Јесен не мора да значи престанак боравку на отвореном, поготово са својом децом. Такође, препоручено је и што чешће проветравање соба у стану или кући, адекватно облачење, исхрана богата витаминима (свежим воћем и поврћем) и избегавање колективних окупљања у време епидемија.

Преузето са здравствених портала који се уже баве овим темама

Поделите:

Коментари

коментара