Свети Јосиф је сматран светитељем и чудотворцем још за живота на земљи. Јосиф је био смирен монах, велики молитвеник, игуман манастира Кутлумуш на Св. Гори и еписком Темишварски и још за живота се показао бранитељ Православне вере и чудотварац. Тридесет година после његове смрти, 1686. године, сабор Банатске митрополије назива га именом Свети Јосиф Нови.

 

Дубровник, српска трговачко-поморска република у Средњем веку.

 

Овај нови светитељ српског порекла родио се у Дубровнику 1568. године, од родитеља Јована и Екатерине, по презимену Фуско. На крштењу је добио име Јаков. Врло рано, после завршетка школе, отишао је у Свету Гору и тамо се замонашио у манастиру Пантократору, добивши име Јосиф. Затим је живео и подвизавао се у манастиру Ватопеду, па Хиландару Лаври, Ксиропотаму и најзад Кутлумушу, где је Свети Јосиф постао и игуман.

 

Манастир Кутлумуш на Светој Гори.

 

Јосиф је био смирен монах, велики молитвеник, и још за живота се показао чудотварац. Ове и друге његове особине запазио је српски Пећки патријарх Гаврило I (1648-55. године) и изабрао Јосифа за митрополита Темишварског (1650. године) јер је Банат и Темишвар, у ово време турске владавине, био под јурисдикцијом Пећке Патријаршије.

 

Владичански двор и храм СПЦ у Темишвару.

 

Као митрополит, Свети Јосиф је развио широку пастирску делатност: путовао је по епархији, рукополагао свештенике, проповедао и поучавао. Код турских власти, чији је језик знао, заузимао се за своју паству и за хришћански народ. Ради школовања црквених клирика, основао је и свештеничку школу.

 

 

Дошавши до дубоке старости, Свети Јосиф се сам повукао у манастир Партош у Банату. Но побожни народ је и овде посећивао свог пастира, долазећи му за благослов, савете и молитвену помоћ. Провевши у овом манастиру око три године, Свети Јосиф се ту и упокојио у својој 88. години живота, на дан Успења Пресвете Богородице 15. септембра 1656. године. Сахрањен је под олтаром цркве коју је сам подигао. Његове свете мошти налазе се данас у Катедралном храму у Темишвару.

 

Манастир Партош у рунунском делу Баната је постојао већ 1571. године, судећи по запису у старом манастирском Јеванђељу.

 

Свети Јосиф је сматран светитељем и чудотворцем још за живота на земљи. Тридесет година после његове смрти, 1686. године, сабор Банатске митрополије назива га именом Свети Јосиф Нови. У једној књизи са светитељским службама на грчком, ђакон Дамаскин описао је више чуда Светог Јосифа. Ова књига се чува у манастиру Партoшу у Румунији. Синод Румунске Цркве унео је Светог Јосифа Новoг у свој календар, а 1965. године то је исто учинила и Српска Црква.

 

 

Има историјских предања која говоре, да је Свети Јосиф био као епископ Темишварски, један од великих бранитеља Православља у своје доба а против покушаја унијаћења које је спровођено од стране Римокатоличке цркве у Ердељу и Банату. Има и предања која говоре да је овај праведник ради ревновања у вери и страдао од самог патријарха СПЦ. Бог и верни народ су га учинили светиоником праве Христове вере. Свети Јосифе, моли Бога за нас грешне.

 

Пертровград.орг & http://www.spc.rs/sr/sveti_josif_temishvarski

Поделите:

Коментари

коментара