Дана 25.(12) септембра 2019. године на Оданије Рођења Пресвете Богородице Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је чин парастоса на Гаравицама недалеко од Бихаћа за око 12000 невино пострадалих и мучених Срба, које од злочиначке руке снађе тешка смрт од злочинаца и мучитеља, припадника НДХ у јеку Другог свјетског рата.

Епископу бихаћко-петровачком и рмањском г. Сергију саслуживали су: протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић, Далибор Ненић, Саша Црљић, протопрезвитер Стојко Стрика (Епархија бањалучка), Слободан Аничић (Епархија бањалучка) протонамјесник Никола Аркула, Милош Црепуља, презвитер Немања Росић и ђакон Немања Рељић.

Помену Србима које су усташе убиле прије 78 година присуствоваоли су српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач, делегација Народне скупштине, коју чине народни послацини Драгослав Кабић, Милан Тубин и Милан Шврака.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, који је и предсједник Одбора, рекао је да су усташе на Гравицама починиле геноциод над Србима.

Владика се послије извршеног чина парастоса обратио свим присутнима пригодном бесједом:

„Поздрављам вас на овом голготском мјесту непребола, страдања и распећа, на мјесту гдје лежи један град под земљом, Бихаћ невидљиви испод Бихаћа видљивог, на мјесту које је наш крајишки крајеугаони камен, свједок нашег постојања, наше жртве, али и безумности оних који овај град саградише од костију наших предака“.

Између осталог Епископ је поручио да усрдно моли Господа да се никоме на свијету овакав злочин више никада не понови.

Историјско подсјећање на почетак геноцида

Средином јула 1941. по налогу жупана Љубомира Кватерника сви Срби из града и ближе околине су хапшени и затворени у злогласни казамат Кула, а потом су услиједиле масовне егзекуције. Затворени цивили су из Куле превожени на припрељена стратишта Гаравице, Карађорђево село и Церавице. Речено им је да иду на присилан рад у Њемачку. Жртвама је наређено да се свуку, опљачкане су и убијене. Стрељани или заклани ножем су закопани у унапријед ископане јаме. Многа тијела закланих Срба су бачена у ријеку Клокот.

Прве групе жртава су одвођене и убијане ноћу, а касније у јулу и аугусту 1941. године и дању. Убиства Срба из Бихаћа се спроводе по породичним кућама, њивама и на бројним масовним стратиштима у околини Бихаћа.

Очевидац Милка Пепић-Ковачевић

Усташко дивљање почело је 25. јула 1941. године када је из Притоке (село у околини Бихаћа) одведено првих дванаест сељана. Другу ноћ отјерали су још сто шездесет Приточана. Међу њима највише дјеце. Одвели су их и највјероватније им и пресудили усташки џелати Мате Колић, Марко Гргић и Душан Михаљић. (…) Усташе су тражиле да онима које су отјерали родбина пошаље храну иако су ти исти већ били поубијани.

На фотографији снимљеној 1940. године види се тридесет и седам малишана, ученика основне школе у селу Притока. Међу њима су и браћа Душан и Ђуро (трећи и четврти здесна у горњем реду) које су усташе са још тридесетак ученика са фотографије одвеле и побиле.

Више о томе: http://jadovno.com/arhiva/garavice/articles/istinu-otrgnuti-od-zaborava.html

Петровград.орг (епископија бихаћко-петровачка и рмањска)

Поделите:

Коментари

коментара