Петровград.орг вам преноси прошлогодишњи интервју са оцем Бранком Поповим, некад протојерејем храма Св.Архангела Михаила или Руске Цркве у граду на Бегеју. Часна старина, православни Србин из Баната, живи сада као пензионер у Новом Кнежевцу и најзаслужнији је човек за обнављање обичаја пливања за Часни Крст у нашем граду. Верни народ га се сећа и данас по изузетно енергичном раду на мисији Цркве. Ове године по јубиларни 10. пут се пријавио до сада највећи број младих људи, како је све почело?

 

 

Oче Бранко, поводом великог празника Богојављења, желели би да поучите верни народ вашег Петровграда како сте дошли на идеју да далеке 2009. године обновите овај леп обичај међу Србима у Банату?

У опште узев , наш народ је пребогат лепим догађајима који сами по себи говоре о духовној и световној димензији нашег народа . Безброј је тих обичаја и догађања . На жалост, многи од њих су у једном неразумном времену били скрајнути, гурнути у запећак па чак и отворено забрањени, што је био и случај пливања за Часни Крст на дан Св . Богојављења . Обнављање ове дивне традиције у Петровграду крајем прве деценије овог века , наметнуло се само по себи јер како рече Господ наш : Где су двоје или троје сабрани у моје Име онде сам и ја са њима “.  Чули смо да се за Часни крст плива у Београду и у још неким градовима у Србији па рекосмо: Зашто се не би и у Петровграду на дан Богојављења плаивало за Часни крст . Градско језеро код  Културног центра је као Богом дано за овако нешто . Речено – учињено . Тако смо, ето,  2009 године обновили ову дивну традицију .

Многи лаици се питају како се сви ти момци а од скоро и девојке не разболе на минусу?

“ Све могу у Христу Исусу који ми снагу и моћ даје  “ Записано је у Св . Писму . Па тако и ови момци и девојке примивши благослов од својих свештеника чине оно што је многима неизводљиво . Ово није обично , свакодневно пливање и купање које се ради лети , из задовољства . Ово пливање  је спомен на улазак Господа нашег Исуса Христа  у реку Јордан  га је Св . Јован крстио.

 

 

Ко су били први учесници пливања, који су се вама јавили да су спремни за овај подвиг и по чему их се сећате?

Са ове временске дистанце није  лако сетити се имена учесника који су 2009 године пливали за Часни крст . Мада су имена свих њих уписана у Летопису Светоархангелског храма . Али су ми  у сећању остали њихова жеља , воља и храброст да сви они буду учесници у овој дивној традицији наше Свете цркве и нашег народа , која је те 2009 године поново оживела  . Такође је била видљива  жеља свих њих да се уткају у ово Богу угодно дело , не да победе , већ да учествују у пливању за Часни крст .

Ко вам је од верника и истакнутих појединаца помагао у организацији и какав је био однос градских власти према овом догађају, тада?

Ја сам имао ту срећу да су у Руску цркву долазили истински верници који су буквално испуњавали реч Господњу: “ Да не зна левица твоја шта чини десница твој “ . Свака идеја за тих десет година мога службовања у Руској цркви спроведена је у дело захваљујући добрим људима . Свакако , да су на првом месту чланови Управног одбора . Ја заиста не желим никога посебно да истичем . Али , када је у питању пливање за Часни крст , највећу помоћ имао сам од „Југоремедије“ и њеног директора г. Здравка Деурића . Градска власт нам је такође и несебично помагала , од првог пливања за Часни крст увк је неко био присутан и помагао нам око организовања ове манифестације.

 

 

На догађају и ове девете године по реду учествује хор жене Мироносице, ви сте оснивач овог хора, који често виђамо на градским манифестацијама?

“ Поју Богу мојем дондеже јесам “ –  Певаћу Богу моме док ме има . Тако и Певачко друштво Жене Мироносице које је залагањем  г- ђе Зорице Кецић основано крајем августа 2002 . године , основано је да би певало на Св . Литургијама . Али, нормално је да црквени хорови, па самим тим и хор Жене Мироносице певају и у другим приликама као што је  пливање на Богојављење.

Часни прото, учествовали сте и у обнови пливања за Часни Крст у северном Банату из кога потичете на реци Тиси?

Када сам 2012 године отишао у пензију Његово Преосвештенство Епископ банатски Никанор ми је поверио, да док се не попуни , опслужујем упражњену парохију у Санаду. Те 2013 године по други пут је на реци Тиси у Санаду одржано пливање за Часни крст. Свакако да сам и ја учествовао у организовању овог Светог чина . Али је главни промотер био и остао Г . Душан Јанчић, појац у Санаду.

 

 

Који је дубљи верски смисао погружавања верних Словена и Срба на овај дан у воду?

Када је Господ и Спаситељ наш Исус Христос навршио 30 година од Свог телесног рођења, дошао је на реку Јордан Св. Јовану да га овај крсти  . При Крштењу Господа у води Јордана,  Бог Отац  изрекао је своје сведочанство о Сину који се Крстио у води  а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом . А Св. Јован је посведочио рекавши за Христа : “ Ово је Јагње Божије које узе грехе света “ и кад он погрузи и Крсти Господа у Јордану, овим се показа мисија Христова у свету и пут нашег спасења . Да се свако од нас Крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога . У спомен овог светог  чина Свете тајне Крштења у традицији Православних народа уведен је обичај да се на дан када се Бог јавио у сва три Лице улази у воду и плива за Часни Крст .

Обзиром да сте пореклом стари Банаћанин и да често употребљавате за наш град назив Петровград, да ли мислите да ће се у будућности вратити Богомблагословено име нашег града?

Па неки су то већ учинили , не само у Петровграду, већ у већини Војвођански сала и градова. Мада ту има доста нејасноће и неадекватног назива тих места и градова те би требало, као што наш народ каже : “бобу рећи боб а попу рећи поп”. Тако да Нови Сад буде Нови Сад , Србобран – Србобран , Петровград – Петровград . Тако је у целом свету , па нека тако буде једном и код нас јер , “ред  држи свет “.

 

 

Разговор са уваженим и поштованим протојерејем СПЦ водио Саша Младеновић,  о Богојављењу 2016 године.

Поделите:

Коментари

коментара