У храму Светог Саве и око грандиозног сакралног објекта радови су у завршној фази, а мозаик који се простире на површини око 15.000 квадратних метара завршен је и величанствено изгледа, по чему jе храм јединствен у православном свету, а можда и у светским оквирима. Храм је већ сад добио репутацију нове Свете Софије.

Друштво које се подухватило реализације идеје за изградњу храма на Врачару било је основано далеке 1895. године, триста година после спаљивања моштију Свеног Саве од стране исламске отоманских власти. Идеју је дао Србин римокатолик из Дубровника Матија Бан. Све до почетка 20. века конкретних пројеката није било, било је само јасно да изградња треба да буде монументална и изведена у византијском стилу. Убрзо су започели Балкански ратови, започео је Први светски рат и чинило се да ће идеја пасти у заборав. Изградња је коначно започела тридесетих година двадесетог века у преиоду Краљевине Југославије.

Године 1935. тадашњи патријарх СПЦ Варнава заједно са властима тадашње Краљевине Југославије донео једну конкретну одлуку да се почне са градњом грандиозног храма. Заиста исте 1935. године је почела градња тако да је до 1939. подигнут први и основни темељ храма Светога Саве благодарећи тадашњем патријарху Гаврилу. Међутим 1939. Почео је Други светски рат. Практично подигнути су били темељи местимично до 11 метара до кобне 1941. године и напада Немачке.

За време Другог светског рата унутар храма, у његовом основном простору су немачке нацистичке трупе држале аутопарк својих јединица. То се исто десило и после Другог светског рата, када су нове комунистичке власти исто то чиниле. Нове тоталитарне идеологије су дакле биле противне било каквом верском и религиозном напретку. Јосип Броз Тито није дозволио да се подизање храма настави. Руководство Србије после Титове смрти омогућило је 1985. Године, наставак изградње храма.

Потом деведесетих година прошлог века нестала је СФРЈ, уследиле су сецесије република и крвави конфликти, санкције СРЈ.  Тек пред крај прве децније 21. века храм је био практично дограђен, подигнута је монументална купола. Монументални храм је добио своје небо али су сиве бетонске конструкције са огромним површинама деловале изнутра беживотно и недовршено.

Јасно је било да ће бити потребно много времена и средстава да се то учини. Уследио је петооктобарски преврат, економија деструкције је била на снази у виду дивље приватизације али послови око уређења храма нису прекидани. Србија се суочила након распада заједнице са Црном Гором са финансијским проблемима и јасно је било, да је тешко да сами издржимо пројекат живописања храма. Да би сами доведели градњу до самог краја, требале би деценије. Родила се идеја да се потражи помоћ од браће. Упућен је позив и као много пута у историји Руска Федерација се одазвала. Велика, обновљена Русија је имала визију завршетка градње храма Светога Саве и потписан је уговор о сарадњи који је успешно реализован.

Овим чином градња храма Светога Саве у Београду превазишла је националне оквире Срба и Српске Цркве. Он је постао свеправославан, свесловенски и свечовечански пројекат. На прагу смо ове 2020 године завршетку храма Светога Саве и испуњењу завета. Ово је према свим оценама велики тријумф православља.

Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара