Потпуна је неистина да је реч паор некаква војвођанска особеност и да се само у Војводини њоме називају сељаци, односно ратари. Ове речи има и у страним језицима, а користи се у Хрватској, чешће у облику паур, где за разлику од Војводине само изузетно стиче пејоративан смисао. У Хрватској, као и у Србији израз паор, има и класни смисао. Шта више, међу Хрватима у аустријском Градишћу је значење речи паор пре свега класно.

Динко Грухоњић је бубнуо: „Ни један други сељак сем војвођанског не назива се паором“. Како да не!

Наше друштво, а тиме и наш ум
премрежени су таквим изразима
који у себи садрже протурјечности
и супротност од оног
чему су нас научили да говоре.
Крешимир Мишак

До сада сам навео чињенице из којих је јасно како се међу босанским муслиманима појавило погрешно мишљење да је реч паор некаква Вовјођанска особеност. Динко Грухоњић је бубнуо: „Ни један други сељак сем војвођанског не назива се паором“. Како да не!

Наравно то што је Грухоњић „прописао“ у свом уџбенику новинарства за новосадске студенте нема везе са стварношћу. Из налаза историчара Алексе Ивића, антропо-географа Миленка С. Филиповића и књижевникаБогдана Чиплића сам показао да је у Вовјодини, (нарочито у Банату) реч паор имала пре свега класни смисао у сеоском, претежно ратарском друштву, а још је 1848. године службени став Српске Војводине био је да избегава употреба ове речи.

Видети:

Алекса Ивић о паору као земљорадничком подложнику
Израз паор у додиру босанаца с Војводином
Константин Богдановић о изразу паор у Војводини
Књижевно сведочанство Богдана Чиплићао изразу паор

Да видимо како Хрвати употребљавају реч паор и како препознају њен смисао. О томе аутономашки журналисти појма нису имали док су спроводили „акцију паор“ у медијима Војводине.

Брајски крај или Паурија

Нивес Опачић, тернски испитала упоребу речи паур у Брајском крају. Фото: Национална свеучилишна књижница у Загребу.

Постоји простор у Хрватској, северозападно од Карловца, између река Добре и Мрежнице који се називао Паурија. Становништво је римокатоличко, називали се Паури или Павури, што се употребљавало и у смислу назива етничке групе, али су становници Паурије раније себе звали и локалним називима Костењари или и Брајци. Брајцима се нарочито називају становници око реке Добре, претпоставља се да назив Брајци потиче од локализма Добрајско. Њихова ужа област назива се Брајски крај.

Говор овог становништва је чакавско-икавски, а у њега су касније ушле особине штокавског и кајкавског наречја уз велики број германизама. Паурија је веома страдала током историје од османлијских пљачкашких и војних упада, економска емиграција из ње је постала нарочито снажна још у XIX веку, а после Другог светског рата је хронична емиграција расла штоје област одвело у депопулацију. Данас је смисао израза Паурија у овом расељеном крају скоро сасвим заборављен. Паурија и паури су биле и остале речи које се онамо по правилу не сматрају погрдним, мада могућност пежоративне употребе израза није заборављена. У Дубравцима данас постоји КУД „Паурија“.

О употреби Речи паур и именице Паурија у истоименој области сведочи Нивес Опачић у чланку „Точионик у Паурији“ (Часопис Матице хрватске „Вијенац“ бр. 458, 2011. године).

Славонска паурија код Славосне Пожеге

Мате Ујевић, још пре осамдесет година испитао употребу речи паор код Хрвата у Аустријском Градишћу и утврдио њен класни смисао. Фото: Википедиа.

Назив паури и Паурија спорадично се такође користи као име сеоског становништва и области у Славонији.

Становнике источнохерцеговачког и екавског говора у Славонији не називају паурима. Опште тумачење порекла речи паур у Славонији се налази у немачкој именици der Bauer и изводи из потребе разликовања оних Славонаца који потичу од пољопривредногк метског становништва у односу на становништво насељено ради војне службе у Војној граници. Постоји и ужи географски смисао значења речи паур у Славонији. У том смислу хрватско становништво око Славонске Пожеге назива се Паурима, а њихову област зову Паурија. За разлику од сеоског паура, градски становник је у Славонији именован изразом пургер (нем. Der Bürger). У Славонији реч паур нема пејоративног смисла. У новије време се међу Славонцима спорадично јавља неуверљив став којим се паур покушава повезати с турском именицом povr која значи снага.

У Винковцима се од 1966. године редовно одржава фолклорни фестивал „Винковачке јесени“ чији је циљ одржавање славонске народне културе, обичаја, нарочито музике, ношње, обичаја и духовитости. У оквиру бројних манифестација на овом фестивалу, одржавају се и „Шокачки дивани“ ради одржавања успомене на некадашњи живот, обичаје, прилике и говор ове етничке групе која је претежно живела на селу и бавила се ратарском пољопривредом. „Шокачки дивани“ су током трајања СФРЈ остварили значајан утицај на говорну културу Срба у Војводини. ХКД „Мостонга“ из Бача приређује „шокачке диване“ на манифестацији „Шокачки бал“.

Паори међу Хрватима у Градишћу

Насеља Хрвата у Градишћу у Аустрији која није у Војводини. Фото: Енциклопедија Југославије, ЈЛЗ, 1963. г.

Хрватски енциклопедиста Др Мате Ујевић је још 1935. године објавио историјско дело „Градишћански Хрвати“ сведочи о значењу и смислу речи паор коју користи у свом говору хрватска мањина настањена у аустријском Градишћу (нем. Bürgenland). Реч паор је међу Градишћанским Хрватима прихваћена прихватањем феудалне подложности о остала је у употреби након укидања кметства пзначавајући социјално-економску класу на селу. Осим што од Ујевића сазнајемо да је реч паор много типичније употребљавана у хрватсом Градишћу него у Војводини, он је јасно навео да она значи социјално-економску класу сеоског становништва. Још важније, Ујевић сведочи да ратар и паор нису синоними, пошто јасно разликује ратара као лице радно ангажовано у земљорадничкој привреди од паора који представља једну од три класе становиштва која се баве ратарством.

Прочитајмо шта дословно пише др Мате Ујевић у одредници „Гадишћански Хрвати“ Енциклопедије ЈЛЗ из 1963. године:

„Хрвати, насељени у Градишћу, били су, осим ријетких изузетака, ратари и то су остали, у већој или мањој мери све до данас. Однос досељеника према њиховим новим земљишним господарима није био свуда једнак. Једни су добили више земљишта, па су имали и веће обавезе (паори), док су други добили мање земљишта (жељари) или само кућу (хжничари), па је њихов однос према земљишној господи био друкчији од односа сељака који су добили више земљишта. Паори (од њем. Bauer) добили су од земљишног господара око 4000m² земљишта у селу за кућу и господарске зграде, а изван села 16-56 јутара земље. До ослобођења кметова 1848, паори нису смјели отуђити нити дијелити своје земљиште; плаћали су земљишном господару један дукат по димњаку на његову земљишту (52 дана с в0ловима или 104 дана без запреге).“

Ујевић даље излаже о класама становништва још нижег статуса од паора у сеоском соцјално-економском поретку Градишћанских Хрвата. То су жељари (од нем. Sölner), чији назив смислено одговара појму речи жилир који је некад коришћен у Војводини, а сада је сасвим заборављен. Најнижа сеоска класа су хижичари (од нем. Häusler). У Војводини је за сеоску класу истог нивоа коришћен турцизам бирош, реч која је у српски језик ушла из мађарског језика, а данас такође нестала из употребе.

Наравоученије

Хрватска сведочанства о речи паор, односно паур скоро су истоветна ономе што познаје и наша домаћа етимологија. Разлика је у стилској употреби израза, јер је у Војводини тај израз скоро редовно носио негативну емоцију и често представљао увреду. И Хрвати знају за етимологију речи паор и њен класни смисао једнако као и Срби. У сваком случају реч паор није особеност Војводине нити је истна да се она користи само у Војводини. Могуће је чак да ће то једног дана схватити Динко Грухоњић и његове колеге са катедре за журналистику одсека за Новинарство Филозофског факултета у Новом Саду. До тада ће се на поменутој катедри реч паор много више користити него у било којој од наведених области. До тада ће се реч паор изговорена ex chatedra са Universitas Neoplatensis ширити Војводином из академског центра њеног административног центра и њоме ће се надахњивати наши фенси паори.

На основу чега би они иначе мислили за себе да су нешто посебно?

Аутор: Душан Ковачев

30. 8. 2017. г.

КУД „Паурија“ (из Дубраваца у Хрватској која није у Војводини) изводи песму „Дјевојка је зелен бор садила“.

Коментари

коментара

Send this to friend