Човек који је понајбоље описао Вукове методе у наметању реформе, као и последице исте, био је Јевстатије Михајловић, угледни србски књижевник и јавни радник (1802-1888), у свом огледу „Обрана језика србског од изопачавања и простачења његовог и кирилице од вуковице“. Због значаја овог погледа на вуковску револуцију, навешћемо један од Михајловићевих ставова:

 

Иницијатор реформе српског књижевног језика Вук Стефановић Караџић (1787-1864).

 

„Ја сам уверен да је Г. Вук Караџић, кад је Писменицу своју писао, роду свом добро учинити хтео и да није мислио, да ће с преиначењем кирилице такову реформу у књижеству нашем учинити, која ће за народ србски неугодна, а може бити, и опасна следства имати.

 

Идејни творац реформе српског књижевног језика Јернеј Копитар (1780—1844), словеначки филолог и државни цензор у Хабзбуршкој монархији.

 

Г. Вук и његови последоватељи нису проникнули, пак јошт ни данас неће да увиде, да радом својим на руку иду онима, који на кирилицу мрзе, и који с пореметењем наше кирилице за себе повољне последице изводе. Они нису измерили, да кад из азбуке наше є, і, я, ю, ъ, ь изоставимо, а ј, љ и њ примимо, да нам унуци и праунуци наши књиге кирилицом било старом или црквеном, било новом или грађанском печатане читати нећеду.

 

Света солунска браћа равноапостолни Ћирило и Методије.

 

Ово се нама савременицима, који смо у школама кирилицу учили, а случајно и ј, љ и њ упознали, неверојатно чини, јер велимо, кад нам Вуковица за ово 30 или 40 година од како ју овај или онај употребљава, шкодила није, неће нам ни доцније каква зла учинити.

 

Јован Стерија Поповић, (1806-1856), велики српски књижевник из Баната, није био за Вукову реформу српског језика као и многи српски интелектуалци оног времена.

 

Ал није тако браћо, јер се данас кирилица у школама учи, а ко кирилицу читати уме, тај чита одма и Вуковицу. Ал окренимо натрашке, т.ј. да се Вуковица у школама учи, а кирилица на вољу остави, пак ћемо се уверити, да дете, које не познаје писмена є, і, я, ю, ъ, ь читањем кирилице ни маћи неће. А кад је тако, као што заиста јесте, то онда погледајмо ладнокрвно и безпристрастно последице од те промене у азбуки нашој, пак ћемо наћи да ако Вуковица обична азбука постане, наше друго, треће и тако даље колено не само да часловац, псалтир, јевангелије и друге црквене књиге наше, које су старом кирилицом печатане, читати неће умети, него да ни Доситеја, Вујича, Видаковића, Атанацковића, Хаџића (Светића), Ј. С. Поповића и друге наше списатеље, којих су дела грађанском кирилицом штампана, пак тако исто и Летописе, Гласнике и све друго, што кирилицом до данас написано имамо, читати неће знати, осим ако који особито за себе кирилицу не научи, као свештеници, и учени Србљи, који по чину и стању свом знати ју морају.””

 

(„Обрана језика србског од изопачавања и простачења његовог и кирилице од вуковице“)

 

Ову занимљиву књигу можете прочитати на сајту Библиотеке Матице Србске кликом на слику изнад, а ако желите да погледате  још књига од Јевстатија Михајловића кликните на овај линк.

 

Ко је био Евстатије Ета Михајловић?

 

(Фото: Зрикипедиа)

Евстатије „Ета“ Михајловић (Велики Бечкерек, 1802 – Будимпешта, 1888) је био правник, књижевник, приседник Торонталске жупаније и сенатор и судија трговишта Велики Бечкерек.

 

У време Револуције 1848/49. године налазио се на челу Србског народног великобечкеречког одбора, који је држао власт у том граду од јануара до априла 1849. године.
Евстатије Михајловић се родио 1802. године у Великом Бечкереку (касније Петровграду, Зрењанину). О његовом детињству и младости и нема података; према истраживањима завичајног историчара Драгољуба Чолића, родитељи су га наводно као бебу оставили пред вратима Цркве. Студирао је филозофију у Великом Вараду и права у Шарошпотоку. Земаљски адвокат постао је 1829. године, а 1830. постављен је на положај судије трговишта Велики Бечкерек.

 

Извор:http://www.carsa.rs/odbrana-jezika-srbskog-od-vukove-reforme/

Коментари

коментара

Send this to friend