Прва Црква Успења Пресвете Богородице подинута је у делу банатског места Перлеза далеке 1708. године, сведоче нам надлежни парох Александар Нишевић и прота у пензији Недељко Мендебаба. Перлез се састојао из два одвојена насеља Сига и Шанац. Сига је у то време било разбацано насеље са тридесетак православних српских домова, насељених овде после Велике Сеобе Срба 1689. године. Поред места Сиге налазило се утврђење које се звало Шанац и које је имало стару Цркву направљену од бусења, јединог грађевинског материјала кога је било у изобиљу у околини.

 

 

Ова Црква је, по проти Мендебаби, била посвећена Св. Арханђелима јер је Слава која је до данас остала у Перлезу летњи Арханђел Гаврило. На месту Сиге је аустријски гроф Перлас 1752. Године подигао ново насеље које је добило име по њему. Ово насеље населили су Срби из Потиске и Поморишке војне границе. Око 1760 подиже се Перлез варош који је подигнут по урбанистичком плану. Други храм је подигнут по предању од опеке са звоника старог храма 1808 -1811. године.

 

На земљу оборен крст и натпис о обнови храма након рушења 1848 непосредно испред јужне порте

 

Дакле у старо време и Перлез варош и село Сига имали су своје две одвојене српско – православне богомоље а вероватно је такво стање било и у време формирања нове банатско- немачке или доње Границе. Два насеља су се ускоро сјединила у једно те је једна од богомоља ова стара у месту Сиге готово престала да постоји. Митрополит Карловачки Павле Ненадовић задужио је био монаха Антонија Радивојевића да попише све Цркве у овим крајевима. За Цркву у Перлезу 1758. године каже се да је постојала стара Црква без звоника великих димензија. Звоник је придодат тек 1760. Године и он је био огромних димензија од опеке тако да је од тог звоника сазидан касније брод ове нове Цркве. Остао је запис из 1797. Године, који сведочи да је у Перлезу била једна „ худа, мала и слаба Црква украј села“. То је могла бити само она Црква у месту Шанац која се данас налази као капела на крају села на старом месту, док је истовремено постојала и варошка Богомоља која је била на крају села према Сиги, где је сада центар места, односно на месту где се сада налази Црква у Перлезу.

 

Владика Банатски Никанор благосиља старог проту Недељка Мендебабу

 

Нови храм је дакле подигнут између 1808 – 1811 и у њега је пренет делимично сав покретни богослужбени ивентар из старих Цркава. Занимљиво је да се у њој нашло касније сачувано звоно из старе шаначке Цркве. Заједнички храм је посвећен Успењу Пресвете Богородице и стари прота Мендебаба, сматра да то није случајно, бар када је у питању одгонетање положаја некад постојећег а данас енигматичног манастира Дреновац.

БОЈ У ПЕРЛЕЗУ

 

Бог живио Книћанина Стеву

Што отера Киша са Тамиша

(српска гранчарска песма из 1848/49 године)

 

Одлучни бој између мађарске револуционарне војске предвођене генералом Кишом и српске милиције и добровољачких снага под командом пуковника Јована Дракулћа одиграо се почетком септембра 1848. године код места Батка у атару Перлеза. У боју је херојски изгубио живот капетан српских добровољаца послатих у помоћ својој браћи преко Дунава Јанча Михајловић, као и више стотина српских бораца, сахрањених испод необележене хумке, на којој су комунисти направили викенд насеље.

 

Породица која неће пропевати на гробовима палих бораца, незнање и дух времена

 

Мађарски хусари, коњаници упадају у Перлез и пале обе православне богомоље а народ се склања пред налетом злочинаца обавијених у историографији Мађарске и Србије велом буржоаског прогреса на овим просторима. Неким чудом, у Перлешкој цркви, која је била запаљена, остао на једном месту у олтару приказ Крсног хода или Литије и три иконе, каже стари прота Недељко Мендебаба.

 

Доба револуције Фото: Википедиа

 

Након пораза револуционарне мађарске војске код Вилагоша од стране Царске Руске армије 1849. године, мало је где православни српски сељак могао у „Војводовини“ да се моли Богу, јер је тад према савременим подацима које је пренео велики српски историчар Милојевић страдало преко 140 храмова у Бачкој и Банату.

НЕСТАЛИ МАНАСТИР ДРЕНОВАЦ

 

Срби из Перлеза су почели да се окупљају око места за које је постојала легенда да се некада налазио древни српски манастир Дреновац на потезу Горње Ливаде код бунара Водице у атару Перлеза. Тај манастир је био подигнут у време када су овим делом Баната и Торонталском жупанијом владали српски деспоти из лозе Бранковића и Лазаревића. И данас се воде расправе о месту где се тачно налазио овај манастир, који је повезан са делатношћу у 15. веку, српског феудалца Милоша Белмужевића. Прича казује да је он дошао у неки српски манастир који се налазио негде близу реке Тисе и који је био посвећен Успењу Пресвете Богородица са својим сином Вуком када је упао у турску заседу. У заседи му гине син јединац Вук. Перлежани дубоко и данас верују да је манастир Успења Свете Богородице или Дреновац био на простору култног места Водице, извора притоке Бегеја који се звао Петра. Године 1997. на овом потезу су вршена археолошка истраживања у којима је откривена грађевина размера 15 са 15 метара и 80. гробова на неких 150 метара источно од бунара.

 

Једна од водица у околини Перлеза на коју верни народ и данас излази молећи се Богу и остављајући дарове Фото: Ненад Глишић

 

Прота Недељко Мендебаба каже да је Вукица Поповић својевремено пронашла у Бечу, стару аустријску мапу, на којој се јасно види уцртан положај манастира Дреновца, код једног великог извора или бунара а одмах у продужетку се према насељу Мартиница пружа један рукавац Бегеја, што веома подсећа на речицу Петру. Још је занимљивије објашњење које је дао верни народ тадашњем пароху Мендебаби када се 80-тих година 20.тог века окупљао око култног места Водице у Крсном ходу или Литији која је ношена. Док су ишли према Водици, целом дужином пута, парох је приметио поред друма, са обе стране, да свугде има младих шибљика неке дрвенасте биљке, за коју није знао како се зове. Народ му је рекао да се то шибље које дивље расте од памтивека у том крају зове дрен. Мени је онда било јасно, сведочи стари прота, зашто је и манастир добио име по фитониму, Дреновац. Занимљиво је да су овај манастир, осим српских, посећивали у 16. и 17. Веку и руски монаси са Свете Горе вероватно из манастира Пантелејмона.

ОБНОВИТЕЉИ ХРАМОВА И СРПСКЕ АУТОНОМИЈЕ

 

Преблаги Бог није дао да порушени Православни храмови у тадашњој Аустријској а касније нагодбом Аустро – угарској монархији остану необновљени. Аустријски и Руски Цареви су рецимо за обнову запаљене у истом периоду Цркве Светог Георгија у Бечеју у Бачкој дали 19.000 односно 16.000 ондашњих форинти и то је мање више познато. Мање познато да је Руски Цар дао 5000 форинти за обнову храма Успења Пресвете Богородица у Перлезу. Осим тога у Банат су стизала Јеванђеља опточена сребром из Царске Русије и многи свештени сасуди и одежде које данас сведоче о нераскидивости руско-српских веза, каже јереј Александар Нишевић.

 

 

Из захвалности према Благоверним Руским Царевима и Царицама, данас у северним вратима храма, налази се исповедаоница, где верни народ може, да целива иконе Руских Светитеља, Светог Серафима Саровског, Светог Јована Кронштатског, Светог Мученика Николаја Другог Романова.

За сваку је осуду што место погибије Срба 1848 године није достојно обележено и што је у заборав пала жртва коју су у одбрани српског народа дали најбољи синови нашег народа у револуцији и рату који је био наметнут и који српски народ није тражио. Јанчетова или Јанчина хумка некад обележена дрвеним крстом данас је грађевинско земљиште за викенд – насеље код преводнице и Перлеза у потезу Батка. Петровград.орг подржава све иницијативе које се јављају у последње време да се овај локалитет пристојно обележи и ода пошта палим јунацима.

 

Аутори: Саша Младеновић и Јован Његовић Дрндак

 

1.http://2fwww.ot-stories.ru/srpska/79167.htm

Коментари

коментара

Send this to friend