У засеоку Грубори, села Плавно, надомак Книна, одржан је помен српским жртвама, цивилима који су убијени у том месту, 25. августа 1995. године током операције „Олуја обруч”, а обележавању две и по деценије од тог злочина присуствовали су и представници Хрватске.

Покољ у Груборима је злочин је над Србима цивилима који су починили припадници антитерористичке јединице „Лучко“ у саставу Специјалне полиције Републике Хрватске током злочиначке акције „Олуја обруч“ на дан 25. августа 1995. године, односно одмах након злочиначке акције „Олуја“.

Злочин је извршен над свим преосталим Србима цивилима засеока Грубори који су остали у својим кућама, у саставу насеља Плавно, Плављанска долина, општина Книн, у саставу тадашње РС Крајине и том приликом су убијени:

Марија Грубор (90),

Милош Грубор (80),

Јово Грубор (65),

Милица Грубор (51),

Ђуро Карановић (41) и

Јово (Дамјана) Грубор (73).

У заградама је наведена старосно доба убијених српских цивила. Види се да је реч о махом старијим људима који су поверовали у званичну пропаганду Хрватске како им се ништа неће десити и нису отишли са својих вековних огњишта.

Подигнути споменик и православни крст у Груборима, неколико пута је скрнављен од Хрвата. Починиоци су наравно остали „непознати“. О овом злочину до данас није снимљен ниједан документарни филм, није написана књига.

За овај злочин нико није кажњен јер Тужилаштво Републике Хрватске одбија да просцесуира злочинце јер се позива на контраверзан Закон о опросту из 1992. године када су сви они који су „бранили“ домовину Хрватску били аутоматски помиловани ма какве злочине да су починили. Директни извршиоци убистава су били командир групе Фрањо Дрље, затим Божидар Крајина и Игор Бенета. Командант специјалне полиције Републике Хрватске Жељко Сачић се наводи као одговоран јер није ништа учинио да би спречио злочин у Груборима.

Хашки трибунал је водио суђење неколико година како би прави инспиратори злочина били кажњени почетком 21. века, али је првобитно генерал Иван Чермак ослобођен 2011. године, а онда Анте Готовина и Младен Маркач 16. новембра 2012. године.

Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара