Петровград.орг вам преноси целокупан интервју који је новинар РТС-а Стеван Костић урадио за емисију Око Магазин, прошле недеље у нашем граду, са истакнутим историчарем Миланом Радаковићем. Уважени историчар је заговорник враћања имена Петровград нашем граду. Позивамо вас да обратите пажњу на историјске аргументе, које је у одбрани свог става, изнео наш познати суграђанин. Непосредно пре интервјуа, Костић је разговарао са познатим социолозима браћом Куљић, што је новинару послужило као увертира за разговор.

 

 

Да ли имам погрешан утисак из досадашњих интервјуа да су историчари углавном за назив Петровград а да су социолози, филозофи, политиколози, друга врста друштвењака за Зрењанин?

Ми историчари смо 26. фебруара, овде у граду, одржали један округли сто на ову тему и тада је било више присутних историчара, који су били за идеју, да се врати име града Петровграда. Свакако има још историчара који сматрају да треба да остане назив Зрењанин. То је једно демократско начело, да се у отвореној расправи разговара о имену града.

 

 

Зашто Петровград а не Зрењанин?

Петровград је у ствари идентитетско име овога града. Подсетио бих на период после Првог светског рата, као на период у којем је нестало Аустро-угарске монархије и кадаје у овоме граду  31. октобра 1918. године формиран први Српски народни одбор. Одбор је дочекао српску војску 17. новембра 1918. године и преузео власт у граду без проливања крви. Жеља је била, људи из Српског народног одбора, касније, да овај град у будућности, понесе име Краља Петра?

Да ли можете да нам опишете како је изгледала та 1934/5. година и убиство краља Александра у Марсеју? Како је изгледала сама атмосфера у граду и како је дошло до иницијативе за промену имена у Петровград?

Да. Ситуација у граду је била веома специфична. Знамо да је 9.октобра 1934. убијен краљ Александар у Марсеју. Данас знамо, да је он био прва жртва фашизма, у Европи. Пре тога, неколико дана, је ишла иницијатива у тадашњем Великом Бечкереку за промену назива града. Она је реализована фебруара 1935. године. Она је тада реалзиована, али је, као што сам рекао, идеја о томе почела да се јавља много раније, од тренутка ослобођења у Првом светском рату и периода после тога догађаја. Наравно, низ околности, тих двадесетих година је био специфичан, у формирању нове државе, али довео је до тога да реализација ове идеје буде тек 1935. године.

 

 

Споменик краљу Петру је срушен 1941. године, опишите нам како је то изгледало?

Јесте. Заиста је то било страшно време. Априлским ратом 1941. године немачка војска улази у овај град, тадашњи Петровград. Долази једна дивизија озлоглашена „Херман Геринг“ са префиксом СС. Рушећи овај споменик послата је застрашујућа порука мештанима Србима. Наравно, нацистичка Немачка, није желела неке атрибуте у граду, које би је везивали за период првог светског рата. Био је то тежак ударац за ово становништво. Практично рушење споменика је указало да су нацисти сматрали Краља Петра, симболично, за свог главног противника.

Оно што заговорници имена Зрењанин наводе као свој кључни аргумент јесте херојска, антифашистичка борба Жарка Зрењанина у периоду окупације, где је српски народ био доведен до ивице нестанка, јеврејски потпуно ликвидиран. Да ли ви спорите ту позитивну улогу ове историјске личности?

Апсолутно, неспоримо је. Антифашизам и свакако борба против фашизма је неспорна. Банат је био специфичан у Другом светском рату, због одређених географских услова, илегалног рада. Неспорно је, да је дат отпор окупатору. Жарко Зрењанин у новембру 1942. године бива откривен и гине у борби против Немаца и он више није могао да делује на овом простору. Он се припремао да оде на прво заседање АВНОЈ-а у Бихаћу и тада су Немци успели да га открију у селу Павлиш и да га убију. Неспоран је, дакле, антифашизам и неспорна је борба. Свакако је и Први и Други светски рат доказао елементе патриотизма овог народа. У Првом светском рату је било и до 5000 добровољаца у редовима Руске и Српске војске, са овог подручја, а у Другом светском рату су и деца тих добровољаца дала свој допринос у борби против фашизма, између осталих организација и под окриљем КПЈ-у.

 

 

Питам вас ово, зато, што је обично аргумент друге стране, да је уклањање имена Зрењанин одрицање од антифашизма и те традиције. Да ли је тако?

Не. Не одричемо се тог наслеђа. То би исто било, када су у питању имена неких других градова у Србији који су уклонили одређене идеолошке називе. То се никако не сме дозволити. У Зрењанину имате задржана многа имена, основних школа, народна библиотека, улица са именом Жарко Зрењанин и то треба да остане. Није то овде спорно. Ми треба да једним демократским путем, једном помирљивом расправом а на крају и законском одлуком одредимо име града.

Како је изгледала 1944/5/6 година када је дато име граду по Жарку Зрењанину?

Та година 1946. је била такође специфична. То је био период после Другог светског рата. Овде у околини града је оперисао и Петровградски партизански одред. После Другог светског рата је на чисто идеолошкој бази све промењено. Многи градови у Југославији су добили имена по одређеним личностима из историје Другог светског рата. Те 1946. године је већ био завршен Други светски рат и почео је послератни период. Та одлука није донета никаквим референдумом, него је то била одлука тадашње власти. Свакако и ту одлуку можемо да разумемо у одређеном историјском периоду али је она у себи имала врло јасна идеолошка обележја тог периода.

 

 

Заговорници ваше стране кажу да је одлука о преименовању у Петровград, била демократска донета у вишестраначком парламенту а ова у Зрењанин је била једнопартијска. Да ли је идеја комунизма била овде толико јака да је имала већинску подршку народа?

Јесте, у том периоду, имала је подршку, без обзира на чињеницу да је била само једна партија. Тада се већ учврстила на власти КПЈ-у и тај тадашњи систем и он је наравно у себи изродио ту идеју. Оно што је у историји важно је следеће. Сваки историјски период има своје особене црте, има своја обележја. Тако и називи градова имају своје оправдање у одређеном историјском периоду и везују се за неки историјски период. Неки градови и после нестанка неких држава остану, неки нестану, неки се мењају. Неки се мењају под идеолошким, неки под другим чиниоцима, али је то у историји нормална појава. Рецимо ви имате Краљево у Републици Србији или Петровац у Црној Гори. Имате места која су имала један назив или су неко краће време мењала име, па после враћала. То је нормално. Сваки период историје има својих момената и својих обележја.

Шта кажете на аргументе ове друге стране, да је Зрењанин некако средња вредност између Бечкерека и Петровграда, имајући у виду однос већине и мањине и мултикултуралност средине?

По мени највећа драгоценост града, ма како се он звао у будућности и јесте многонационалност и мултикофесионалност. Велики број народа, који овде живе, је богатство. Историја је показала, да они овде живе у већем периоду у слози, него у сукобима. То је најважније. Назив града не сме никада да доприноси поделама. Сви историсјки периоди и обележја не смеју да пољуљају добре комшијске, међунационалне односе који су коректни и иду ка будућности.

 

 

Мислите да промена у Петровград те односе неће пољуљати?

Не. Неће пољуљати. Када је 1918. године ушла у град српска војска није било ни једне жртве, ни на једној страни. То се догодило на миран начин, демократски начин а пазите био је рат. Промењена је власт и уважене су сва права, свих народа, не само српског, који су живели на подручју, тада, Великог Бечкерека.

Неки наводе аргумент, да не би требало да бирамо између Зрењанина и Петровграда него између Зрењанина и Бечкерека, као назива који је временски најдуже опстао?

Историјска је чињеница, да је ово место носило тај назив, скоро шест векова. То није спорно. Међутим, оно што је остало у колективном сећању народа и оставило трага на његовом идентитету, јесте чињеница, да је назив Велики Бечкерек био везан за једну државу која је нестала 1918. године. На народу је одлука, да ли да прихвати тај назив, од државе које више нема или назив везан за државу Србију.

 

 

Или сматрате, да је у борби симбола, управо тај назив враћен граду од стране фашиста 1941. године и да је у колективној свести народа то оставило горак траг?

Јесте. Немачки окупатор је вратио тај назив Велики Бечкерек. Наравно, прилагођавајући га оном времену, које је било тада у Другом светском рату, дакле у немачкој верзији. Морате узети у обзир, да је тада Хитлер, одлучио да Банат остане под директном немачком управом, пошто су овде Немци имали велики број становника. Важио је као назив само за тај период. Поновио бих, оно што сам већ рекао – сваки историјски период је оставио свој печат у називу имена града и то је доказано у историји, у многим случајевима. То је случај у Источној Европи, у бившем СССР-у, данашњој Русији. Рецимо, чувена Стаљинградска битка је Стаљинградска битка, упркос томе, што град носи, данас, назив Волговград или Лењинградска а град носи име Санкт Петерсбург.

На крају да ли би једино референдум могао да реши ову ситуацију?

Као историчар сматрам, да свакако, мора законски, да се све око имена истражи и спроведе. Народ је свакако меродаван, да донесе одлуку и мислим, да је то демократско и исправно решење.

 

 

Петровград.орг & Лист Зрењанин

Поделите:

Коментари

коментара