Дана 29. септембра 1934. године, пре тачно 86 годнина  Градско веће Великог Бечкерека донело је историјску одлуку о преименовању до тадашњег назива града Великог Бечкерека у Петровград. Историјска одлука је донета на предлог  народног посланика и градског одборника др Тоше Рајића а уз консултације са водећим људима из политичког живота онога времена. Поставља се питање зашто је грађанска елита онога времена одлучила да промени име града који је носио пре тога?

др Тоша Рајић

 У образложењу одлуке првак је у име националне и грађанске елите свога доба тада изрекао следеће речи које звоне у вечности:

„Године 1918. наш крај је ослобођен и уједињен у националну државу, под вођством националне династије Карађорђевића. Наш град, који је кроз векове и уз огромне жртве водио борбу да очува национално обележје ових крајева, био је увек веран изражај наших националних тежњи и стремљења. Ту своју борбу за националну и државну слободу водио је часно, али под именом које је наметнуто нашем народу и које му је било увек страно и туђе. То име се могло разумети и толерисати у једној држави у којој смо ми, силом историјских околности, морали живети, а која је била најизразитији противник наших националних и државних идеала. У 1918. години, када смо се ослободили и када смо створили једну јединствену националну државу, ми смо дужни да нашем граду дамо име нашег Владаоца Ослободиоца и име наде нашег народа, будућег Владара Краљевине Југославије: Петровград, као симбол наше велике националне будућности и нашег активног националног живота у овим крајевима. Уверен сам да ће ова промена имена нашега града бити један поступак више за наш активан и конструктиван национални живот“.

 За овај предлог су гласали политички и интелектуални горостаси који су заувек златним словима уписани у историју овог дела Србије присутни градоначелник Милош Стефановић и градски већници Иван Богојевић, Јован Вајтершан, Адам Даниел, Веселин Ђукић, др Зоран Каменковић, др Димитрије Крстић, др Јован Миљковић, Никола Николић, Милован Петровић, Паја Пин, др Тоша Рајић, Сава Савин, Аца Стефановић, Живојин Терзин, Ђурица Турински Млађи и др Влада Шећеров.

Интелектуална елита која је назвала град Петровградом

Име Петровград симболизује национално – српску, монархистичку али ништа мање и грађанску и парламентарно – демократску идеју у овом делу  тадашње Југославије. Истовремено ово име симболизовало је антиревизионизам и антифашизам јер је иницијатива за његово доношење учињена 1934. године, непосредно пред убиство краља Александра I Карађорђевића. Градско веће Великог Бечкерека, упркос жестоком отпору пронацистичких ревизиониста, је упутило валидан и законит захтев да град понесе назив свог ослободиоца – Петровград. Почетком 1935. Краљевска банска управа Дунавске бановине и званично преименовала Велики Бечкерек у Петровград.

Град на Бегеју некад…

Треба имати у виду заиста тежак положај државе Краљевине Југославије у тренутку доношења ове епохалне одлуке о назвању града Петровградом. У Европи су се демократије повлачиле пред облицима репресија и диктатура, црвених и црних. Можемо говорити да је и владавина краља Александра Ујединитеља била аутократска али морамо имати у виду општи историјски контекст тога времена. Краљ Александар је пао као жртва тоталитарних ревизионистичких идеологија немачког нацизма и  италијанског фашизма чије се семе примило у Хрватској и Бугарској.

Поздрав из грађанског Петровграда

Кад је др Тоша Рајић предложио Градском већу да се да име у складу са епохом националног ослобођења, он је био посланик у парламентарној монархији свога доба а не некој идеалној демократској држави али је имао епохалну свест о потреби одбране државе и нације на простору Баната у тренутку када се млада држава суочавала са унутрашњим и спољнополитичким непријатељима свих боја. Краљевина Југославија није била идеална држава каквом се често представља социјалистичка Југославија, у њој је било репресије, корупције, имала је затворе за политичке неистомишљенике али је то ипак била наша држава, која се борила са социјалним и политичким проблемима свога доба и постизала завидне успехе.

Резервни официри војске Краљевине Југославије полажу заклетву

Тадашње национално свесно српско грађанство је овим чином трајно уписало ово име у темеље вредности овога града. Може неки град деценијама или стотинама година у неслободи националној или идеолошкој да носи неко име али тај чин назвања по ослободиоцу, просвећеном владару убеђеном демократи који се залагао за парламентарну монархију, остаје у историји као камен међаш, историјска чињеница, сећање на будућност.

Петровграђани, срећан нам дан рођења овог вечног имена једног града!

Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара