Завршавајући огледне фрагменте о геополитици постмодерне, који су почети у првим записима аутора, кредо овог рада ће се везати и односити на студију Александра Дугина Мистерије Евроазије, те стога, и ова анализа имаће карактер не само приказа, већ и указа на она „усамљена мјеста“ која се изостављају у данашњим разматрањима цивилизација Копна и Мора.

Александар Гељевич Дугин

Текст у први план истиче рањивост доктрина овдашњих присталица западног империја, који у потпуности негирају могућност сагледавања алтернативних опција развоја. Остављајући простор и критички настројеним мислиоцима, да с правом искажу свој егзалтирани и помодни став у мантри – па зар постоји нешто што може парирати западној хемисфери, те непроходне стазе мишљења и усијану интелектулану позорницу, изненађује сазнање да данашњи сукоб Истока и Запада (што је за други пол незамисливо), оптерећује и заоштрава нешто више, сем укључености оних садржаја који у први план истичу значај и препоруке голог интереса оличеног у петродоларском уму.

Масонски симболи долара

Демонстративно најављујући студију Мистерије Евроазије, аутор овог дјела, истакнути руски социолог, филозоф и политиколог Александар Гељевич Дугин, по свему судећи, оставио је дубок траг у историји идеја, бар када је у питању зрелост филозофије евроазијства, оличене у сакралној географији. Особеност његовог приступа, огледа се у потпуној посвећености проучавању традиције, архетипова, који су гравитирали у орбити евроазијског простора. Ријеч је, прије свега, о признавању митолошких система оних империја, које су се задржавале на тлу Евроазије. На тај начин се негира она фиксирајућа и дилетанстка идеја, да је овај простор искључиво везан само за Русију и њене историјске фазе развоја. Оно што је за нас битно, јесте побуђеност идеје да се бар размисли, ако не и одбаци полипно ткиво већ домицилне матрице атлантизма, и генерише нови поглед на свијет који ће се описати у наставку. Ослобођена езотеријских тајни, Америка ће се у свезку овог аутора, представити као земља утрнулог и атрофираног симболизма, јер је исти претворен у финансијску панораму.

Русија царство злог кнеза Роша према западној есхатологији

Пратећи идејне нити Рене Генона, Дугин ће изнијети једну занимљиву анализу која описује симбол америчког долара. „У свом изворном облику, две вертикалне линије представљале су два „Хераклова стуба“ који су се по традицији налазили на крајњем Западу, иза Гибралтарског мореуза. Слово „S“ у облику петље представљало је у почетку графички симбол гесла: “nec plus ultra”, или дословно, “нема даље”. Оба симбола обележавала су крајњи запад, границу  сакралне хумане географије иза које су се налазили нељудски светови. Тај симбол границе који је упозоравао да се не сме ићи даље од Гибралтара претворио се, парадоксално, у финасисјки амблем Америке, земље смештене иза границе, управо тамо где се не сме ићи, тамо где нам графичка ознака на прототипу долара категорички забрањује да се упутимо. У томе се огледа ‘онострани’ симболички карактер Америке, као отелотворења геополитичких начела, забрањених људској цивилизацији.“ [4].  Дугин на овај начин детектује и филозофско и политичко завјештање Америке, која се није лишила утопистичких идеја и отворен је и подложна за атеистичке и профане пасије.

Гог и Магог у Лондонским храмовима

Његова критика не заобилази ни руски бољшевизам, који је попут америчког пророштва начела Краја историје и духовног порепорода Златног доба, смјестио, како он каже „у временски период прије самог Краја Историје.“[5] А сличност ова два континента је више него занимљива из разлога што: ‘континент Америка’ такође садржи демонску црвену компоненту “континетна Русије”, што су уочили многи истраживачи, историчари и политикилозози. Тако, рецимо, Жан Мари Доминик је у октобру 1970. писао у часопису Еспри: “САД су највећа комунистичка сила на свету.” Заиста, и утопизам, и есхатологизам, и пародија религиозности, у оба случаја су запањујуће међусобно слични, мада су САД и недавно срушени СССР званично били идеолошки непријатељи.“[6] Наведени фрагменти, увод су у један мит, који ће Америка остваривати у геополитичком и есхатолошком заносу и увјерењу Новог Израиља.

Ок(еан)је права етимологија назива Гог, Гомер у семитским језицима

Стога, није случајна симболика Сједињених Држава, које према конспиролошким теоријама имају искључиво масонска обиљежја. То се потврђује следећим увидом: „бела звезда петокрака, симбол “Адама у рају” (опет иста рајска тема), и зарубљена пирамида чији је врх одвојен од основе прстеном од 13 звезда, што симболизује 13 племена Израиљевих (племе Јошуино често се симболично представља као двоструко племе Јефремово и Манасијино, што даје 13 уместо 12 племена, по доктрини масонске аритмологије). Зарубљена пирамида има прилично негативно симболичко значење: представља хијерархију лишену сваког сакралног врха, свог сакралног центра… Тако, зарубљена пирамида садржи у себи идеју непотпуне иницијације, њене недовољности и прекида. Говорећи ритуалним масонским језиком, то се може тумачити кроз “Мале Мистерије”.“[7] Створена од протестанстких секти (Сједињене Државе), и устројена протестантским начелом –  диспензацијализмом, који се односио на хришћане-англосаксонце, који ће се суочити са злим дусима који насељавају простор Русије, западни империј ће тако први пут ову „вулгаризовану теорију“ примјенити за вријеме Кримског рата, да би се касније она трансформисала у нуклеарни диспензацијализам.

Средњовековна представа о дивљем народу Гога и Магога

Дугин ће закључити да: „Силе, скупине, светоназори и државне формације које се укупно називају “Западом” и које су после победе у “хладном рату” једини господари света, иза фасаде “либерализма” исповедају складну есхатолошку богословску доктрину у којој се догађаји светске историје, технолошки прогрес, међународни односи, друштвени процеси и тако даље, тумаче у апокалиптичној перспективи… Библијско помињање апокалиптичних “кнежева Роша, Мешеха и Фувала” тумачи се као недвоссмислено указивање на Русију – Рош (Русија), Мешех (Москва), Фувал (древни назив Скитије). Другим речима, русофобија Запада, а нарочито САД, уопште не просистиче из фарисејске бриге о “жртвама тоталитаризма” или о фамозним “људским правима”. Ту се ради о доследној и доктринирано “оправданој” демонизацији источноевропске цивилизације у свим њеним аспектима – историјском, културном, богословском, геополитичком, етичком, социјалном, економском и тако даље.[8]“

Мала Азија је реална колевка споменутих библијских народа

Сугерисана поља у овом рукопису, имала су намјеру да покажу на дубљи слој постмодернистичког дискурса, а у оквиру њега и геополитичког. Извјесно је, да се човјек ове духовне хемисфере мора запитати ком полу се приклонити. Да ли ће попут апостате напустити своја религиозна увјерења и приклонити се оној цивилизацији која на њега гледа као на духовног каскадера, који није вичан да постане равноправан члан – глумац – нове заједнице и новог друштва (и држи га у стање вјечите глади за ниским поривима и страстима, које пласира западни центар), или ће у стању очајања, када се исцрпе извори који творе животни фалсификат, попут блудног сина, ипак се вратити оном полу који га је инаугуриса бићем кадрим да спозна езотеријске тајне, и тако неће остати реципијент мамонистичких понуда. То је можда и тестиментирана одговорност свих нас, како бисмо постали пастири бивствовања!

Савремени обожаваоци Гога и Магога у западном свету

[4]Дугин Александар, Мистерије Евроазије, Логос, Београд, 2008. Стр. 116-117.

[5] Дугин Александар, Мистерије Евроазије, нав. издање, стр. 120.

[6] Дугин Александар, Мистерије Евроазије, нав. издање, стр. 120.

[7] Дугин Александар, Мистерије Евроазије, нав. издање, стр. 122.

[8] Дугин Александар, Мистерије Евроазије, нав. издање, стр. 138.

Предраг Живковић је рођен 21. 3. 1984. године у Никшићу. Сарадник је у настави на Филозофском факултету – Универзитета Црне Горе. Основне студије социологије, завршио је 2008. године на Филозофском факултету у Никшићу. Магистрирао је с темом из области социологије културе и умјетности – Облици потрошачких тенденција у култури Црне Горе на Филозофском факултету у Никшићу 2010. године. На истом факултету је похађао докторске студије и исте завршио 2016. године, одбранивши докторску дисертацију – Теоријски приступи феномену глобализације у савременој социолошкој теорији из домена социологије политике. Специјалистичке докторске студије је завршио на М.В. Ломоносову у Москви под менторством Александра Гељевича Дугина.

Поделите:

Коментари

коментара