НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ – СТУДЕНТИ МЕДИЦИНЕ

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ – СТУДЕНТИ МЕДИЦИНЕ

Појам националног идентитета подразумева историјску свест, представу о историчности, представу о обичајима и уопште о организованости друштва и заједнице у периоду пре него што смо ми дошли на свет. У томе препознајемо спону генерација – везу са нашим прецима: да не полазимо од нуле и да имамо неко искуство. Како настаје идентитет уопште, па самим тим и национални идентитет?

 

 

Дете се психолошки развија, постаје личност управо кроз низ сукцесивних поистовећивања. Другим речима, поистовећивање тј. идентификација – отуда идентитет, један је од основних покретача развоја личности (процес персонализације). Да нема поистовећивања, не би било ни личности (!).

 

 

Национални идентитет би подразумевао један стабилан одредишни оквир, постојање стабилне представе спрам које се личност у настајању ствара.

 

 

Насупрот овој, тзв. развојној идентификацији, која је једино нормална и код које личност уноси у себе као узор особе које воли и цени, у патолошким случајевима, код тзв. одбрамбене идентификације, не постоји у основи личности емоционална приврженост, већ потреба за осећањем сигурности. У таквим случајевима, личност се осећа угроженом, па не могавши да се ослободи страха на други начин, почиње да се поистовећује са особом која је извор стрепње. Куда ово води, видећемо касније…

 

 

Веома је важно чувати се најпримитивнијег облика поистовећивања у заснивању идентитета, а то је огледални – релациони однос који укида:

 

 

сваку свест о разлици (нпр. код језика – српски језик је исто што и штокавско наречје, а оно се састоји од три говорна дијалекта – икавица, екавица и ијекавица (Прус и Баварац се скоро и не разумеју, да тек и не спомињем Немце из Швајцарске, а Хан Кинези са севера и са југа се разумеју само када пишу), па тек наши говори у оквиру дијалеката, па локализми и регионализми (нпр. мердевине, шкале, лотре, љестве..; приглавци, терлуци, бозавци, назувице, попке, бобке… циганлук, циганија, циганчење… ), па разлике у песмама и играма, па разлике у народним ношњама, затим разлике у телесној висини нпр. Срба у Црној Гори (просечно највиши) и Срба на Косову и Метохији (просечно најнижи), затим физиономске разлике и сличности (учили смо причу о изолатима из генетике, тј. генетичке карактеристике изолованих популација), па тамнији и светлији тен (сетимо се само оног тамнопутог несретника Хитлера [Што би рекао Ајнштајн, цитирам – „Само су свемир и људска глупост безгранични“), па разлике некад и сад, некада су се носили углавном опанци, а данас углавном ципеле, јел’, носе ли се опутњаци по Београду, Златибору и Копаонику, Дурмитору и Тари, Старој планини и Шар-планини, Динари и Романији, Војводини и Банији?, а носили су се некада, још како, итд. итд.), као и

сваку могућу свест о мноштвености (!).

 

 

Криза идентитета

 

 

На жалост, сходно великој заинтересованости политике за ову област, стабилност поменуте представе се много, много више ремети, те се тако на крају национална свест појављује и као производ који је плод активног људског деловања, чинећи тако да одређени национални идентитет не буде апсолутна категорија, већ променљива, чије мењање може да прати и криза идентитета.

 

 

Сетимо се само како су Енвер Хоџини комунисти укинули и помен српског имена, иако је у Северној Албанији пре 70-ак година живело преко 100.000 Срба (и дан данас славе дан Крсне Славе), затим како су Аустро-Угари од поунијаћених Срба, кроз међуфазу Срба римокатолика на крају правили Хрвате (чак око 70% данашњих Хрвата), затим нација које је Тито пре 40-ак год. прокламовао на српском етничком простору (Црногорци, Македонци и Муслимани), затим како је Тито неке народе декретом о изјашњавању пребацио у друге (нпр. Буњевце у Хрвате), итд. По логици, где ја стадох ти продужи, данас хрватска академија наука и уметности, ради на најгрубљем фалсификовању историчности на простору Црне Горе, представљајући је као некакву Црвену Хрватску, а становништво наравно као неке Црвене Хрвате, тобоже откривајући из заборава неке старе песме Црвених Хрвата, и не само то, већ буквално, правећи им целокупну историчност (из првог пасуса). С друге стране границе, тзв. дукљанска академија наука и уметности, одговара с „научном подршком“ на такве ставове Хрвата.

 

 

Да ту нема ни Н од науке, види се између осталог и по ономе што пише у библиотеци Ватикана. Још само да „Црногорска Православна Црква“ постане доминантна у Црној Гори, и да онда уђе у унију са римокатоличком Црквом, па да их још окупирају Италијани, и онда се кроз већ виђене међуфазе за једно 100-200 година дође до Хрвата, макар и Црвених за почетак. Засада је битно само да нису припадници неког већег етноса, као нпр. српског, тј. могу бити и Црногорци, са вееееликим Ц. Управо смо дакле, сведоци узнапрдовалих покушаја политике да се промени национални идентитет Срба у Црној Гори, тј. да се промени етничка карта Црне Горе. И то још рушећи стари идентитет врло брзо и под великим притисцима…

 

Преузето са: http://www.medicinari.com/nacionalni-identitet.html

Поделите:
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ И САРАДЊА СА ХТПШ УРОШ ПРЕДИЋ

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ И САРАДЊА СА ХТПШ УРОШ ПРЕДИЋ

Данас је потписан нови споразум о сарадњи између Завода за јавно здравље Зрењанин и Хемијско-текстилне и прехрамбене школе „Урош Предић“. Потпис на уговор су ставили, испред Завода за јавно здравље Зрењанин  в.д. директора мр сци мед  др Здравко Ждрале а испред Хемијско- текстилне и прехрамбене школе „Урош Предић“  директор Југослав Богдановић.

 

 

Директори ових институција су потврдили да је овај уговор вишеструко значајан. Споразум је даље материјализовање нечега што је већ постојало и пружа један широк оквир да би се кроз осмишљену сарадњу дошло до заједничких циљева који су пре свега у интересу генерација ученика који завршавају ову школу. Др Здравко Ждрале је испред реномиране регионалне институције која се бави заштитом јавног здравља изјавио:

 

 

„Желим да изразим задовољство поводом потписивања споразума са школом „Урош Предић“ са којом дуго година сарађује Завод за јавно здравље. Ово је, за наш завод, само наставак једне успешне сарадње, која ће овим новим споразумом, добити могућност, да се само прошири у областима и у активностима до којих ће се доћи на основу заједничких анализа и постављених циљева. То ће пре свега одговарати ученицима ове школе, који одавде излазе као стручни кадар и који ће кроз праксу у нашој институцији постати активни чланови наше друштвене заједнице. Много тога је на располагању,нарочито на плану едукације кадра а ми са својом опремом и стручним кадром можемо да помогнемо у даљој едукацији тог кадра у читавом низу области“- рекао је др Ждрале.

Директор ХТПШ „Урош Предић“ Југослав Богдановић је након потписивања новог споразума о сарадњи рекао:

 

 

„Основна мисија ове установе је да се бави промоцијом здравих навика, здравих стиловаживота, здраве хране. Такви су нам образовни профили, таква су нам подручја рада. Не можемо наћи бољег и јачег партнера са којим остварујемо те резултет него што је то Завод за јавно здравље. Заиста ми са овом установом имамо дугогодишњу сарадњу али данас јој дајемо један нови оквир и мандат, да то буде утемељеније и боље у перспективи, колико је могуће.“- казао је Богдановић.

 

 

Предвиђена је конкретна сарадња у реализацији праксе ученика и вежби. Ради се о едукацији смерова као што су: техничар за заштиту животне средине, техниар за индустријско-фармацеутску технологију, прехрамбени техничар итд. Сарадња је предвиђена и у реализацији тематских предавања за ученике и грађанство те у реализацији заједничких пројеката, на терену образовања одраслих. Завод за јавно здравље Зрењанин се придружио лепези социјалних партнера школе што је у интересу шире друштвене заједнице.

 

 

Да подсетимо, Завод за јавно здравље Зрењанин  даје велики акценат на што успешнијој сарадњи са школским установама. Недавно је потписан споразум о пословно-техничкој сарадњи са ВТШ струковних студија у Зрењанину а очекује се потписивање сличног споразума са Пољопривгредном школом итд.

 

Текст и фото: Саша Младеновић

Поделите:
РАЗУМЕТИ АУТИЗАМ ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ ЛЕКАРА

РАЗУМЕТИ АУТИЗАМ ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ ЛЕКАРА

Подружница лекара  Зрењанин је у оквиру континуиране медицинске едукације организовала посећено предавање др мед сци Милице Пејовић Милованчевић , спец. дечије психијатрије, доцента медицинског факултета Универзитета у Београду, начелницу Клинике за децу и омладину Института за ментално здравље у Београду, на тему „ Разумети аутизам из перспективе лекара“. Модератор предавања је била др Тијана Антин Павловић, спец. дечије психијатрије.

 

 

Према многобројним дефиницијама аутистични спектар поремећаја (АСД) је скуп неуроразвојних поремећаја које карактеришу оштећене социјалне интеракције, комуникацијски дефицити и репетитивна понашања, неуобичајена или ограничена интересовања. Деца са АСД не успевају да “прочитају” људе, игноришу их и често упорно избегавају контакт очима. Типично, не траже утеху и не деле интересовања других. Не успевају да развију комуникацију било говором, гестовима или изразима лица. Карактеристично је да мала деца не користе поглед или показивање прстом да усмере пажњу својих родитеља.

Коментаришући појаву све већег броја деце са овим поремећајем др Милица Пејовић Милованчевић је истакла да се пораст аутизма може објаснити проширењем дијагностичких критеријума, као и развојем савремених средстава која доприносе да стручњаци имају јаснија упутства да поставе дијагнозу. M-CHAT-R/F (Modified Checklist for Autism in Toddlers, Revised with Follow-up) је специјално дизајниран упитник и користи се код нас у Институту за ментално здравље у Београду, за идентификацију одојчади у ризику за АСД, нагласила је доценткиња.

“ Деца са поремећајима аутистичног спектра са једне стране у малим срединама немају никакве или врло лимитиране услуге, а са друге у великим градовима су преплављени различитом понудом у којој значајан број нема своје утемељење у науци и доказима о ефективности. Зато су нам потребне смернице за дијагностику, третман и стратегије образовања односно пружања додатне подршке и помоћи “ рекла је Милица Пејовић Милованчевић.

 

Узроци аутизма

 

 

О узроцима аутизма свакодневно се трага. Немамо ниједан јасни узрок. За мање од 10 одсто деце са аутизмом можемо да кажемо да су узрок неке генетске болести везане за један хромозом или слично.Наука трага и за могућношћу истинског пораста појаве тог поремећаја услед срединских фактора као што су аерозагађење, примена пестицида у технологији производње хране. Све старији постајемо родитељи, а и лекови се данас много више користе, објаснила је доценткиња.

У диференцијалној дијагнози треба разумети разлику између говорно – језичких поремећаја или менталне ретардације и спектра аутистичних поремећаја. Али, прецизно придржавање важећих дијагностичких критеријумима као и тимска процена детета, дечјег психијатра, психолога, логопеда, олигофренолога, доприноси постављању тачне дијагнозе, каже Милованчевићева.

Стручњаци су, кад су у питању хроничне болести мале деце врло опрезни и та прецизност доводи до оклевања постављања правовремене дијагнозе и пружања правовремених интервенција. Деци треба омогућити, независно од дијагнозе, стимулацију развоја, похађање вршњачке групе, ране интервенције, а да само именовање дијагнозе у тим првим годинама није пресудно. За сада не постоји превенција, рекла је доценткиња.

 

О раним симптомима

 

 

Једна од теорија каже, да су симптоми аутизма присутни готово од рођења, али нису видљиви, јер се од бебе у тим најранијим данима не очекује много, осим да добро једе и спава. Међутим, у другој години увелико очекујемо проговарање, успостављање социјалних релација, реаговање на позив, могућност да нам покаже шта жели. Код ове деце то изостаје и симптоми постају видљиви.

Родитеље треба да забрине ако дете не прави контакт очима (док га нпр. храните), не одговара осмехом на ваш осмех, не одазива се на позив или на познате звуке, не прати погледом објекте у покрету, не отпоздравља махањем или не користи друге гестове за комуникацију. Треба да их забрине и ако не гледа у правцу у којем показујете прстом, не производи звуке којима би привукло вашу пажњу, не иницира или не реагује на мажење, затим ако не пружа ручице да би га понели, не игра се с другим људима или дели заједничке интересе, каже доценткиња.

 

Вакцина као узрочник

 

 

„Наука је рекла своје. Давање превише медијског простора антивакциналном лобију по мени је сувишно. Бројни су примери да и када се вакцина не примењује, учесталост аутизма расте. Рецимо, у једном периоду у Јапану се није давала ММР, а преваленца аутизма је расла. О штетности евентуалног добијања морбила код деце малог узраста не треба говорити, јер оне су фаталне или с дуготрајним компликацијама. Да није било вакцина, питање је да ли би човечанство преживело, већ би нас сатрле болести као што су куга, велике богиње и слично.“- категорична је др Пејовић Милованчевић.

 

Закључци са предавања

 

 

Обзиром на све већу учесталост овог поремећаја  на скупу је апеловано на бољу организацију развојних саветовалишта, где би педијатри били укључени у најранију дијагностику као и опстанак служби за дечију и адолесцентну неуропсихијатрију која је у Зрењанину, на жалост укинута, као и редовну едукацију лекара, дефектолога, психолога, социјалних радника, родитеља који учествују у лечењу аутизма.

 

Приредила: Мирјана Младеновић (Фото: Јован Његовић Дрндак)

Поделите:
ТЕСТИРАЈ СЕ НА ХИВ ЈЕР ЈЕ ВАЖНО ДА ЗНАШ

ТЕСТИРАЈ СЕ НА ХИВ ЈЕР ЈЕ ВАЖНО ДА ЗНАШ

Завод за јавно здравље Зрењанин ће у склопу обележавања 1. Децембра, Светског дана борбре против ХИВ/АИДС-а , радити продужено – од 7 – 20 часова, како би омогућио што већем броју наших суграђана да се тестирају на ХИВ, Хепатитис Б и хепатитис Ц. Завод је позвао све заинтересоване да дођу и обаве бесплатно, поверљиво и добровољно саветовање и тестирање.

 

 

Поводом обележавања Светског АИДС дана, 1. децембра, под слоганом „Тестирај се на ХИВ, јер важно је да знаш“ у 25 градова широм Србије, биће организоване превентивне активности. Како је саопштено из зрењанинског завода и Института „Батут“, ове године организовано је целодневно тестирање на ХИВ у заводима за јавно здравље у Београду, Суботици, Зрењанину и Лесковцу, као и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду.

 

 

У  званичном допису за новинаре уочи Светског дана борбе против АИДС, истакнуто је да за оболеле поред здраствених постоје и многобројни социјални проблеми, попут дискриминације, осуде, етикетирања и осуђивања.

Како се каже у јавном допису, у свету тренутно живи 37 милиона људи са ХИВ/АИДС-ом. У Србији једна од три међу 3.000 особе са ХИВ вирусом не зна да је инфицирана. Од почетка епидемије 1985. до новембра ове године у Србији је регистровано 3.585 инфицираних, а тај број се повећава из недеље у недељу. Највећи број нових случајева, као и оних који живе са ХИВ-ом налази се у Београду.

 

 

“ У Средњобанатском округу је потврђено, да је укупно, 25 особа инфицирано овим вирусом. Преминуло је, до сада, 10 особа, тако да се званично води 15 особа које у нашем округу живе са ХИВ-ом.“, навео је у свом допису мр сци. мед.  др Здравко Ждрале, в.д. директора Завода за јавно здравље Зрењанин.

 

припремио: Саша Младеновић

Поделите:
СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ – МОЛИ БОГА ЗА НАС

СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ – МОЛИ БОГА ЗА НАС

Онколошко одељење Опште болнице „Ђорђе Јоановић“ прославља већ деценију своју Славу, Светог Нектарија Егинског, што је и Слава истоимене капелице. И ове године на позив свештенства Светоархангелског храма (Руске Цркве) чијој парохији ова капела припада, одазвао се велики број здравствених радника, садашњих и бивших, пацијената и суграђана.

 

 

Литургију је у Капели посвећеној овом светом благоугоднику служио прота Бранко Попов, некадашњи старешина Цркве Светог Архангела Михаила (Руска Црква). Саслуживали су свештеници отац Петар Илић, отац  Иван Мучалов, отац Александар Нишевић, отац Дејан Бојанић и ђакон Предраг Ненин.

 

 

Славски колач је пререзан у дворишту испред Капеле и појани су тропари Светом Нектарију Егинском на чудесно лепом и сунчаном времену за ово доба године. Богонадахнуту беседу је одржао отац Иван Мучалов:

 

 

„Да ли су блажени тајкуни, прељубочинци, и они који иду широким путем или су блажени они који иду уским путем, који се одричу онога што је од овога света, што је пролазно и трулежно, који се непрестано кају за своје грехе, који се труде да победе себе, своје слабости, своје страсти, који се труде да љубе ближње и да имају љубав за свакога, као што Бог има и који нам пружа много и више од онога што смо заслужили. Такав пут је изабрао Свети Нектарије Егински, који је доказао да можемо у сваком времену да будемо светило свету, свећа која светли у мраку и обасјава оне што су у тами. Својим подвигом, својом жртвом, ми испуњавамо себе Божанским силама, испуњавамо се Богом и ми смо у Истини у Богу. Господ каже – „Ја сам пут, истина и живот. Ко следи мојим путем, пребива у истини и наслеђује вечни живот“.-беседио је отац Иван.“

 

 

Кума је ове године била Радмила Латинкић, главна сестра онколошког одељења ОБ „Ђорђе Јоановић“, која је дочекала госте делећи колач и кољиво.

 

 

Кумство Славе за следећу годину је примио Владимир Ћурчић, медицински техничар у ОБ „Ђорђе Јоановић“.

 

 

У Капели Светог Нектарија Егинског, у кругу зрењанинске Болнице, налазе се бројне вредне реликвије, као што су рецимо честице моштију Светог Нектарија Егинског које помажу и данас вернима који им притичу у невољи.

 

 

Аутори: Саша Младеновић & Хаџи Зоран Дујин

Поделите:
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ И МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ И МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ

Октобар је месец који је у календару здравља посвећен промоцији здраве исхране. Организација за храну и пољопривреду (ФАО) сваке године обележава Светски дан хране и Октобар – месец правилне исхране. Доделом награда малишанима вртића и ученицима основних школа Средњебанатског округа, који су током октобра учествовали на ликовно – литерарном конкурсу Завода за јавно здравље Зрењанин, на тему „Храни се правилно и буду здрав“ у присуству просвалвљеног српског одбојкаша Вање  Грбића,  успешно је завршена кампања „Октобар-месец правилне исхране“.

 

 

Завод за јавно здравље Зрењанин сваке године обележава Светскои дан хране као значајни датума у Календару јавног здравља и води кампању Октобар – месец правилне исхране. И ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Храни се правилно и буди здрав”. У Заводу за јавно здравље је организована додела награда за најбоље литерарне и ликовне радове.

 

 

Пригодне награде на ликовном конкурсу су добили малишани вртића „Пава Сударски“ из Новог Бечеја, Клаудија Купецки, Атила Зеди, Дуња Толмач, Антонија Татић и Вања Радишић, деца ОШ „Јоаван Цвијић“ из Зрењанина, Ена Ђуричек, Лазар Ристић и Невена Голубовић и ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Фаркаждина, Милица Милошев, Слободанка Божовић и Вања Стефанов.

 

 

На литерарном конкурсу су награде однела деца из ОШ „Јован Цвијић“ Михајло Ковачевић, Дуња Дроца, Петар Ћирић, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Јован Попов и „др Александар Сабовљев“ из Ечке, Милица Мишић. Било је наравно и ове године специјалних награда за децу и њихове васпитаче, учитеље уз незаобилазне сокиће и здраве грицкалице.

 

 

У Заводу за јавно здравље Зрењанин данас су презентовани награђени радови пристигли за конкурс на тему „Храни се правилно и буди здрав“ који је расписао Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у оквиру кампање – Октобар месец правилне исхране 2017. Циљ овог конкурса је да се подстакне здравствено васпитни рад у предшколским установама и основним школама на тему правилне исхране. Свима који су учествовали на конкурсу се захваљујем, рекао је директор мр сци мед др Здравко Ждрале.

 

 

„Најважније је формирање правилног става у вези са исхраном а то су следећи принципи – разноврсност, равномерност и умереност. Кад говоримо о разноврсности, требало би, да ту буду заступљене све намернице, из свих шест група намерница, житарице, воће и поврће, млеко и млечни производи, месо и масти. Посебно треба избегавати тзв. скривене масти које се налазе у пекарским производима, брзој храни. Исхрана мора бити распоређена у пет оброка дневно. Важно је да у уносу количине хране будемо умерени а физичка активност је ништа мање битна.“ – рекла је Данијела Нинић, специјалиста социјалне медицине, Завода за јавно здравље Зрењанин.

 

 

Циљ ових акција је да децу научимо да је правилна и здрава исхрана изузетно важна од најранијег детинства. Важно да знају када и колико да једу. Многе анкете указују на то да деца не крећу, што има низ негативних последица. Такође, не смемо их препустити брзој храни, јер то може узроковати разне озбиљне здравствене тегобе а поготово не интернет игрицама, рекао је прослављени спортски ас, Вања Грбић.

 

 

Овај конкурс није наградног карактера, већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравствено васпитни рад који прати израду радова.

 

 

Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу. Најбољи радови на националном нивоу биће постављени на сајту Института за јавно здравље Србије.

 

Првонаграђени рад Милице Милошев из Фаркаждина (Фото:Лука Кипић)

 

Аутор: Саша Младеновић

Поделите: