ПЕСМА, ИГРА И РЕЦИТАЛ НА ДУХОВЕ

ПЕСМА, ИГРА И РЕЦИТАЛ НА ДУХОВЕ

Свештенство, чланови Црквеног одбора храма Светог Архангела Михаила у Зрењанину ( Петровграду) многобројни верници и родитељи, представници Војске Србије, присуствовали су на будућем Тргу Светог Теодора Вршачког, испред Руске Цркве, вечери дечије поезије и дечијег стваралаштва у организацији Црквене општине Светог Архангела Михаила у Зрењанину, на велики празник Силаска Светог Духа на Апостоле који представља рођендан наше Светосавске и хришћанске Цркве.

У земаљском шаренилу и разноликости сва човечанска историја  сведочи о богатству културе. Данас су са нама наша вредна деца која ће својом песмом и игром увеличати данашњи празник. Можемо слободно поновити речи Господње „ да Дух дише где хоће“- рекла је водитељка програма Мирјана Младеновић, отварајући скуп.

 

 

Старешина храма Светог архангела Михаила Отац Веслин Влашки се обратио присутнима завхаливши се свима који су уложили труд да ова манифестација успе а посебно нашој деци малим светосавцима и светосавкама која су певала, играла и рецитовала на рођендан наше Свете Цркве.

 

 

Црквено певачко друштво Жене Мироносице су на почетку отпевале“Тропар празника“ и  „Хвалите Господа“ под диригентском палицом Зорице Кецић.

 

 

Дечији хор Архангел Михаило је отпевао три песме,„Нашу химну“,“Богородице дјево“, Ангел мој“, а Маша и Нина су певале песму „Мама“. Диригент је била Милица Досковић.

 

 

КУД „ Ђерђеф“ из Зрењанина, који води Мића Ђурић и који броји близу 100 чланова жељних игре и очувања народне традиције одиграо је сплет играра из српских области Левач и Пчиња.

 

 

У наставку програма деца из вртића „Вила“ и „Црвенкапа“ су певала пеасме „Кићанка“ и „Ускршње јутро“. Дечији хорови трећег пет и трећег шест школе „ПетарПетровић Његош“,  којима руководе диригенти Лидија Голић и Наташа Френц, су извели композиције, „Три бела коња“ и „Врати ми дане“, на грчком језику

 

 

Потом је хор деце са верске наставе из школе „ Петар Петровић Његош“ отпевао композиције „Суза Косова“ и „Заспао Јанко“ под  диригентском палицом Данице Кнежевић. Програм је затворио ученик Михајло Манигодић, треће пет, школе Петар Петровић Његош, који је рецитовао своју љубавну поезију.

Присутни верници и учесници програма су се потом окрепили послужењем у порти Светоархангелског храма чиме је завршено ово незаборавно дружење.

Аутор: Саша Младеновић

СЛАВА НАЈСТАРИЈЕГ И ПРЕСЛАВА НАЈМЛАЂЕГ ХРАМА СВ. НИКОЛЕ

СЛАВА НАЈСТАРИЈЕГ И ПРЕСЛАВА НАЈМЛАЂЕГ ХРАМА СВ. НИКОЛЕ

Најстарији и најмлађи храм Светог Николе Чудотворца, најстарији у месту Ечка а најмлађи у градском насељу Зелено Поље прославили су Славу и Преславу. Овај празник спомен је на догађај када су мошти Светог Николе пренете из Мире у Бари, где и данас почивају. Ове године на овај празник мошти су свечано дочекане у Москви и Петрограду. Никољдан је празник посвећен Светом Николи који се прославља 19. децембра. Сви они који Славе Никољадан, Пренос моштију обележавају као Преславу, и обрнуто. Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена када „пада“ данашњи празник, у народу се назива и летњи Свети Никола.

 

јереј Горан Болобан, храмовна Слава у Ечки

 

Као правило вере и пример кроткости, показа те стаду твојему истина ствари. Ради тога стекао си смирењем висину и сиромаштвом богатство, оче архијереју Николаје, моли Христа Бога да се спасу душе наше.

 

Храмовна Слава у Ечки

 

Српска Православна Црква је обележила, летњи Никољдан, односно Пренос Моштиjу Светог оца Николаjа. То jе и храмовна слава цркве Преноса моштиjу Светог Николаjа у Ечки, наjстариjе сачуване цркве у Банату, подигнуте 1711. године. Тим поводом у цркви jе служена Света Литургиjа и резан славски колач, а уз мештане Ечке, слави jе присуствовао и заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац. Свечаност jе организовала Српска црквена општина Ечка.

 

Храмовна Слава у Ечки

 

Храм Преноса моштиjу Светог Николаjа је наjзначаjниjи духовни и културно – историjски обjекат на териториjи Зрењанина (Петровграда). Свакако је наjстариjи очувани земљани обjекат у Србиjи, покривен и шиндром. Саградили су jе од ћерпича Срби досељени у Ечку након велике сеобе и од тренутка градње до данас у њоj се врше богослужења, дуже од три века. У њему се још могу видети делови иконостаса из тог периода а део иконостаса датира из 1786. године.

 

Верни народ Зеленог Поља са свештенством испред храма Св. Николе

 

Нови храм Св. Николе у насељу Зелено Поље је још у изградњи, тренутно се фрескопише и иконопише, како зидови, тако и иконостас. У њему је ове године прославен овај празник као Преслава, сечењем Колача и дељењем кољива, присутним парохијанима који су се окупили на овај празник.

 

Протонамесници Радивој Нађалин и Слободан Честић

 

У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године буде тело свога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православан и под православним патријархом. При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију.

 

 

Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме српском краљевићу Стефану.

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

ХРИСТОС ВАСКРСЕ И ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

ХРИСТОС ВАСКРСЕ И ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Христос васкрсе из мртвих,

смрћу смрт поразивши

и онима који су у гробовима

живот даровавши

(тропар Пасхе).

Протојереј Прве парохије Петар Илић и јереј Друге парохије Миодраг Станојевић при храму Светог Архангела Михаила ( Руске цркве) служили су 16. априла 2017. године, на Васкрс, са почетком у 9 часова свету Литургију у препуном храму Светог Архангела Михаила у Зрењанину ( Петровграду).

 

Јереј Миодраг Станојевић

 

У радосном Васкршњем богослужењу, прислживали су и јереј Треће парохије Веселин Влашки, старешина храма и јереј Четврте парохије Дејан Бојанић, певница, хор „ Жене Мироносице“, млади чтечеви, као и многобројни благочестиви народ  овог дела града на Бегеју,

Хор Жене Мироносице

 

Васкршњи Посланицу Патријарха Српског Иринеја са свим Архијерејима СПЦ, прочитао је верном народу протојереј Петар Илић:

 

Протојереј Петар Илић

Живимо у времену када се зло покушава прогласити добром, а добро злом, грех пак, по речима светог старца Пајсија Светогорца, нечим модерним и прихватљивим. Омладини се уместо примера врлине и честитости нуде идоли и антихероји, непослушност родитељима и одбацивање сваког ауторитета. Велика је одговорност Цркве, али и свих просветних институција ове земље, јер треба помоћи омладини да пронађе пут аутентичног живота и васкрсења. Поучавајмо децу да буду слична јеванђелском младићу који је питао Господа: “Шта да радим да бих задобио живот вечни?” А тај младић је од Христа добио одговор: “Држи заповести!” Ето пута спасења, ето васкрсења!“

 

Ускрс, Руска Црква, 2017.

 

Освештано је и подељено више стотина шараних јаја, којима су се посебно радовала деца. Јаје симбол обнављања природе и живота а  васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.

 

Васкрсли Христос, храм Св. Архангела Михаила

 

На православним васкршњим иконама и фрескама слика се архангел Михаило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленијума.

 

Ускрс, Руска Црква, 2017.

 

Православни Хришћани Васкрс славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

 

Ускрс, Руска Црква, 2017.

 

У току трајања Свете Литургије Свештенство и Православни верници размењују поздраве српски – Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! И црквенословенски, Христос воскресе – воистину Воскресе Исти поздрав верници размењују и приликом куцања јајима.

 

Ускрс, Руска Црква, 2017.

 

Редакција портала Петровград.орг, честита сваком читаоцу ових редова велики празник, радосним поздравом – Христос Воскресе !

 

ПРЕПОДОБНИ РАФАИЛО БАНАТСКИ У ГРАДНОЈ УЛИЦИ

ПРЕПОДОБНИ РАФАИЛО БАНАТСКИ У ГРАДНОЈ УЛИЦИ

Радуј се, Рафаило Преподобни, Банатски исцелитељу!

 

Манастирска улица на Граднулици почетком XX века, и окупљен народ око своје Цркве ( Фото: Old Zrenjanin )

 

Везе некадашњег Бечкерека и манастира Хиландара су током турске владавине на овим просторима у 16. и у 17 веку биле многоструке. Из једног извора сазнајемо да је последњи бечкеречки епископ Михаило боравио на Светој Гори и да је вероватно тада посетио поред манастира Светог Павла, задужбине српске племићке породице Бранковића и Хиландар, царску лавру Немањића. Други значајан податак, казује да је манастир Хиландар имао у непосредној близини Бечкерека (Зрењанина, Петровграда), свој метох. Он се звао Бакебош (Бакебуш) и налазио се код села Араче у тадашњем бечкеречком кадилуку код Новог Бечеја. Арача је била једно од најстаријих насеља овога дела Баната које је било насељено Србима и због којих се у то доба Банат звао Рацшаг или земља Срба. Назив Банат је тек касније у 17. веку ушао у употребу. Истраживачи претпостављају да је управо посета метоху била разлог што је монах Рафаило дошао чак из Хиландара у тада немирно поприште аустријско – турских окршаја.

 

Cв. Симеон Мироточиви, св.Сава и св. Рафаjило Банатски. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Cв. Симеон Мироточиви, св.Сава и св. Рафаjило Банатски. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Брест и молитва

 

Боравак јеромонаха Рафаила у некадашњем селу Градној улици, данас делу Зрењанина Граднулици је обавијен велом тајне. Народ памти и преноси предање да је након велике погибије Срба у Првом устанку у Банату 1594. године када је дошло до паљења првобитне Цркве у Градној улици и до бекства првог монашког сестринства и баратства, дошао са Свете Горе један монах који се звао Рафаило. Он је живео на згаришту старог манастира у једној тршчаној колиби и лечио народ молитвама. Још за живота је сматран чудотворцем а када се упокојио над његовим гробом је посађен брест.

 

Још за живота је сматран чудотворцем а када се упокојио над његовим гробом је посађен брест. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Брест у порти Граднуличкој, Фото: јеромонах Игњатије Шестаков

 

Прича се да је тај брест испуштао водицу када се засече, која је била чудотворна. Брест је порастао годинама у огромно дрво које се од старости и осушило. Бог је преко водице која је истицала из бреста који је израстао из моштију Светитеља лечио људе од многих болести а посебно од очних. У знак захвалности људи су од метала изливали различите предмете у облику излечених делова тела и поклањали их манастиру. Њих и данас могу видети ходочасници који дођу да се помоле Светом Рафаилу.

 

Рафаило Хиландарски и Бантски Светитељ

 

Из Темишварског протокола писаног 1758. године сазнајемо како су изгледале грађевине при Цркви Ваведења Пресвете Богородице у тадашњем селу Градној улици код Бечкерека а данашњој Граднулици у Зрењанину. Источно од главне Цркве налазио се један скит изграђен од непечене цигле, грађевинског материјала којег је у околини било у изобиљу, са две келије под једноводним кровом, који су саградили хиландарски монаси. При цркви се као и данас налазила угаона капела јеромонаха Рафаила.

 

У знак захвалности људи су од метала изливали различите предмете у облику излечених делова тела и поклањали их манастиру. Њих и данас могу видети ходочасници који дођу да се помоле Светом Рафаилу. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

У знак захвалности људи су од метала изливали различите предмете у облику излечених делова тела и поклањали их манастиру. Њих и данас могу видети ходочасници који дођу да се помоле Светом Рафаилу. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

 

Остала је сачувана икона изображена у манастиру Хиландару која својим записом на полеђини говори да је монах Рафаило био пореклом Србин и да је био свештено-инок, монах пустињак који је имао благослов да држи службе. Пише и да је путовао у Банат где се и упокојио. На крају се истиче чудотворна сила моштију овог Светитеља. На лицу Иконе је изображен сам Светитељ са натписом који говори да је он већ тад за Цркву био прослављен као Светитељ. Колико је Свети Рафаило био значајан за братство Хиландара види се по томе на ком месту је боравила та икона када ју је архимандрит Нићифор Дучић видео 1882. године приликом свог боравка у Хиландару. Она је била смештена на најсветијем месту главног храма у Хиландару у олтару. Знамо да је Хиландар одиграо кључну улогу у ширењу култова српских светитеља, оснивача Светог Симеона и Светога Саве, Цара Лазара, Милоша Обилића, па и нашег Светог Рафаила Банатског.

 

Преподобни Рафаило Банатски. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Преподобни Рафаило Банатски. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

 

Капелица Преподобног Рафаила

 

Жељом да се у српском народу развије култ овог новопројављеног у то доба Светитеља, може се објаснити и боравак хиландарских монаха у Градној улици код Бечкерека. Они подижу келије како би се ходочасници могли сместити и тик до Цркве подижу капелицу Светитељу.

 

Капелица Светитеља. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Капелица Светитеља. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

 

Два документа из периода доласка Преподобног Рафаила у Банат из тог периода нам откривају неке везе Хиландара са Банатом. Корице једне рукописне хиландарске књиге дају спомен на неког грешног Рафаила који прориче своју смрт у Крајини Темишварској, како се у то време називао овај крај Баната према Тиси. Други документ говори о неком хиландарском монаху Рафаилу Зотовићу који је од аустријског цара Леополда тражио дозволу за прикупљање прилога по његовим земљама 1688. године.

 

Храм Ваведења Пресвете Богородице

 

Храм Ваведења Пресвете Богородице у Граднулици. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Храм Ваведења Пресвете Богородице у Граднулици. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Данашњи изглед храма Ваведења Пресвете Богородице у Граднулици одудара од првобитног изгледа. Овај изглед је препун барокних, рококо и класицистичких детаља и изашао је из одређених намера Когрегације за пропаганду вере која је деловала у Римокатоличкој цркви са циљем да Православне постепено уведе у црквену Унију са Римом. Срби који су дошли из прекодунавских земаља донели су са собом архитектонски стил Византије и својих моравских и рашких узора. Првобитна Црква у Градној улици је морала бити, (по канонима) у облику једнакокраког Грчког Крста. Ваведењска Црква је у новије време осликана у такозваном византијском стилу и очекивали би да тај еклектични спој неће изазвати симпатије код заговорника аутентичне рестаурације старина из Завода за заштиту споменика. Међутим, задивљујуће је како тај сада промењени ентеријер делује позитивно на данашње вернике и комуницира са овим временом. Верници који улазе у бракове у Зрењанину просто обожавају да искусе Свету Тајну и завет дају баш у тој богомољи јер им се између осталог естетски више свиђа од неосликане али аутентичне унутрашњоти Саборног храма у Зрењанину.

 

Овај некад богохраними град Бечкерек, који је имао у 16. веку епископе, потоњи Петровград и данас коначно Зрењанин је имао и данас има свог Светитеља Преподобног Рафаила Банатског.

Саша Младеновић

Извор и линкови:

1.http://banateka.blogspot.rs/2010/12/pravoslavna-crkva-u-zrenjaninu-tokom.html

2.http://www.pravoslavie.ru/srpska/78011.htm

3.http://www.mitropolija.com/prepodobni-rafailo-hilandarski-i-banatski/

МАНАСТИР СВЕТЕ МЕЛАНИЈЕ

МАНАСТИР СВЕТЕ МЕЛАНИЈЕ

Георгије (световно др Ђорђе Летић) 6/19. април 1872 — Београд, 8. новембар 1935)

Овај манастир у тадашњем Петровграду, како је Велики Бечкерек пред Други светски рат назван, данас Зрењанин, подигнут је као задужбина знаменитог Епископа банатског др Георгија Летића.

Епископ Георгије је био родом из Бечеја. Манастир је основао по жељи чланица Хришћанске заједнице у Петровграду, којима је на челу била учитељица монахиња Петронија, сестра великог научника др Васе Савића.

Године 1935. епископ др Георгије напунио је 40 година свештеничке и 30 година епископске службе и желео је да овај јубилеј обележи једним спомеником, попут наших славних предака. У записнику Епархијског савета банатског са редовне седнице од 9. маја 1935. године пише: «Ад Бр. 7. Чита се акт Епископа банатског Преосв. Г. Георгија бр. 383/Б, од 7. маја 1935. о оснивању женског манастира у Петровграду, који гласи:

„Повлачењем границе између Југославије и Румуније остао је Северни Банат без манастира, пошто су манастири Бездин и Свети Георгије остали на територији Краљевине Румуније. Народ у Северном Банату услед развијене верске свести жели да оснује манастир у том крају, пошто су манастири у Јужном Банату, Месић и Војловица удаљени од општина Северног Баната 100-120 км. У Петровграду постојао је некада манастир (мисли се на Дреновац) и нова потреба захтева да се обнови у том месту манастир. Како Епархија банатска нема женског манастира, потребно је да се у Петровграду оснује женски манастир, који би отворио и женски интернат за женску омладину и био би уточиште сирочади и напуштених стараца. У ту сврху основао сам фонд од дин. 150.000 у обвезницама Ратне штете, купио сам 1 кат.ј. земљишта на тзв. Водици и материјал у вредности око 15-30.000 дин. Хришћанске заједнице скупљају стално прилоге у ову сврху. Ову установу желимо да остваримо после навршених 30 г. епископске и 40 г. свештеничке службе. Решење: Савет са захвалношћу узима на знање акт Епископа банатског о оснивању женског манастира у Петровграду и решава да се на основу чл. 28 Устава СПЦ исходи дозвола од Св. Архијерејског Сабора.“

 

Episkop Georgije na Trgu Kralja Petra I 1923. (Foto: Zrikipedia)

Епископ Георгије на Тргу Краља Петра I 1923.(Фото: Zrikipedia )

 

Овај закључак Епархијског савета одобрио је Св. Архијерејски Сабор 2. октобра 1935. под Син бр. 5435 зап. 1427. Епископ др Георгије није дочекао да замисао о задужбини спроведе у дело. Упокојио се 8. новембра 1935. године.

 

Deca iz Patronata „Privrednik“ sa episkopom Georgijem u poseti patrijarhu Varnavi u Beogradu 1930. god.

Деца из Патроната „Привредник“са епископом Георгијем у посети патријарху Варнави 1930.

 

То су учинили његови наследници. Даљу бригу о подизању манастира преузела је сестра по мајци епископа др Георгија, Даница (Олга). Војновић, која је тридесет година провела поред свога брата. Она даровала је 320.000 динара да се набави земљиште и шума, поред манастира, што представља битно питање за издржавање манастира. Сем тога, жртвовала је још око 100.000 за разне сврхе: звоник, крст са јабуком, позлаћен, једни јутро земље, патосање и моловање цркве, иконостас у резбарији, позлаћен, певнице, столове, једну ктиторску слику у природној величини, три портрета: Др Викентија Вујића, еп. банатског, као великог добротвора, Др Иринеја Ћирића, еп. бачког, као добротвора и Др Георгија Летића, еп. банатског, као оснивача од академског сликара Светислава Вуковића, члана Краљевске уметничке академије у Антверпену, иначе Вршчанина, затим ограду манастирску, итд. Манастир је 1938. купио 10 јутара земље од прилога ктиторке.

 

Radovi na kripti manastira Sv. Melanije ( Foto: Blic)

Радови на крипти манастира Св. Меланије (Фото:Блиц)

Епископ бачки Др Иринеј Ћирић, као администратор удове епархије, осветио је камен темељац манастира 8. децембра 1935. године. Око зидања су помогле и петровградска Црквена општина и Хришћанска заједница. Црквена општина купила је једно звоно за манастир од 150 кг. Записано је да је 1938. године и богомољачко братство Свете Тројице у Петровграду сакупило 600 динара прилога да се исплати друго звоно које је Хришћанска заједница купила за манастир, од 80 кг. Јован Ламбић поклонио је леп полијелеј. Радови су завршени 1939. године. Манастир је осветио епископ бачки Др Иринеј, опет као администратор епархије након упокојења епископа банатског Др Викентија Вујића, на Митровдан 1939. године.Освећењу храма, звона и целог манастира присуствовао је Никола Бешлић, министар саобраћаја, који је великим прилогом помогао довршење ове банатске светиње.У манастиру се чува Престоно Јеванђеље штампано 1663. године у Москви, и које је стављено под заштиту државе. Епископ бачки Никанор (Иличић), питомац епископа др Георгија (Летића) даровао је манастиру честицу мошти Свете Меланије Римљанке, која се чува у манастирском храму.

 

Foto: panoramio.com

(Фото : панорамио.ком)

Поред манастира налази се капела Преподобне мајке Параскеве – Свете Петке, са манастирском водицом, и иста је комплетно обновљена 2009. године. Манастирски конак сазидан је 1967. године. У периоду од 2010. до 2012. године великим трудом настојатељнице монахиње Параскеве проширен је манастирски храм,уређена крипта, 14. априла 2011. године постављен је нови иконостас у храму, који је поклонио архимандрит Доситеј, настојатељ манастира Гргетега у Срему за покој душе његове мајке монахиње Недеље. Игуман је школски друг покојног проте Велимира Мунџића. У порти манастира је сазидана велика трпезарија коју је уочи манастирске славе, 12.01.2013. Године осветио Епископ банатски Никанор.

Извор:

1..Александар Станојловић и група аутора, Монографија  „Петровград“, Штампарија „Сава Толицки Мартинов“, Петровград 1938. год.

 

НОВИ ХРАМ СВЕТОГ НИКОЛАЈА

НОВИ ХРАМ СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Црквена општина Зрењанин и град Зрењанин (Петровград) заједнички улажу у изградњу новог храма у насељу Зелено Поље. Храм је посвећен Светом Николају Мирликијском Чудотворцу који се слави 19. децембра. Преосвећени владика Банатски господин Никанор је недавно осветио звона новог храма у присуству великог броја верника и свештенства. Град је обезбедио парцелу а ктиторка Вида Девић средства, по узору на велике жене у српском народу које нису жалиле благо како би отачеству оставиле задужбину. Храм ниче великом брзином, што је необично за нашу економски осиромашену средину.

 

(Фото ; Драгомир Игњатов)

 

Говорећи о значају подизања храма у овом делу Зрењанина Преосвећени владика Никанор је рекао, да је веома значајна што се у овом граду гради још један нови храм, јер деценијама уназад, стицајем историјских околности, није могао да буде изграђен. Нова звона која су освећена буде наду у Васкрсење овог народа после периода затирања Православља и богоотпадништва.

Ктиторка Вида Девић је пореклом из великог банатског села Меленци и њена је жеља да испуни завет свог представљеног у Господу сина Војислава, архитекте који је живео и радио у Минхену (Немачка). Покојни Војислав је радио у иностранству и стекао велики иметак али га је одувек вукла жеља да остави српству трајни белег по узору на Свете Србе у историји. Крсна Слава породице Девић је Свети Никола. Дужина спољашње стране храма биће око 20 метара а ширина око 13 метара. Заједно са степеништем и стазама површина будућег храма ће бити 160 квадрата а имамо идеју да у следећој фази направимо и спомен собу у којој ће бити изложене Војислављеве слике. Из наредних донација касније ће бити подигнут парохијски дом и црквена сала – истиче надлежни протонамесник јереј Радивој Нађалин.

 

(Фото: Драгомир Игњатов)

 

Покојни Војислав Девић је као архитекта дуго изучавао архитектонски склад Православних храмова и одлучио је да овај храм буде урађен по узору на храм Светих Апостола Петра и Павла у Ноћају у Мачви. Звона су, иначе, изливена у познатој ливници у Белосавцима, код Тополе у Шумадији и дело су породице Кременовић.За тренутак су верници присуствовали сцени као у филму Андреја Тарковског „Андреј Рубљов“ у коме се догађа чудо и где звона звоне, захваљујући управо Божијем чуду а не само знању и умећу звоноливца.Пуну подршку од самог почетка реализације овог пројекта дали су градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић, Савет месне заједице Зелено поље и велики број организација и појединаца.

 

 

(Фото: Драгомир Игњатов)

 

Објекат новог храма је подигнут на чистини коју окружују улице, Барањска, Херцеговачка и улица Милентија Поповића. Зелено поље је велика месна заједница у Зрењанину са близу 10.000 становника и недавно је прославила четири деценије од настанка. Пројектована је седамдесетих година прошлог века као радничко насеље и веома је удаљена од постојећих градских Православних храмова па су верници били приморани да се на разне начине довијају како би дошли на Литургију са удаљених делова града. Сада могу јасно да чују Црквена звона и у овом делу некад епископског града Бечкерека, Петровграда и коначно Зрењанина,звона која ће звонити ако има вере у српском народу.

Саша Младеновић

Линк:

1.http://www.pravoslavie.ru/srpska/80828.htm

Send this to friend