ФИНИШ ТРКЕ КРОЗ СРБИЈУ НА БЕГЕЈУ

ФИНИШ ТРКЕ КРОЗ СРБИЈУ НА БЕГЕЈУ

Наш град jе недавно био домаћин каравану 57. Међународне бициклистичке „Трке кроз Србиjу”, тачније циљ последње етапе трке је био у нашем граду. Након тродневне, 426 километара дуге вожње путевима Србиjе, триjумфовао jе бициклиста из Грчке Харалампос Кастрантас коjи jе возио за београдски клуб. Он jе до циља у центру Зрењанина стигао за 10 сати и 49 секунди. Само секунду слабиjи резултат остварио jе Италиjан Лука Кирико, на овоj трци возач турског клуба Торку, док jе шест секунди спориjи био трећепласирани Антон Ивашкин из Белорусиjе, клуба Минск.

 

 

 

„Трка кроз Србиjу” је била неизвесна до последњег метра, jер jе већина бициклиста кроз циљ у Улици Народног фронта, поред Градске куће у Зрењанину, прошла у групи.

 

 

Последњу етапу, од Пећинаца до Зрењанина, дужине 140 километара, наjбрже jе савладао Турчин Ахмет Оркан, из клуба Торку, други jе био победник у генералном пласману Кастрантас, док jе трећи био Рус Леонид Краснов, возећи за румунску екипу Тушнад.

 

 

Белу маjицу као наjбољи млади возач у каравану, до 23 године, освоjио jе Антон Ивашкин, плаву, за наjуспешниjе савладане брдске циљеве, Румун Даниjел Криста, а зелену, за пролазне циљеве, наш возач Стефан Стефановић. Трку jе завршило 67 возача, од 91 бициклиста колико jе стартовало у Пожаревцу, граду домаћину прве етапе.

 

 

Граду Зрењанину припала jе част да после 18 година буде домаћин jедноj оваквоj међународноj бициклистичкоj трци, што jе jош jедан допринос организациjи значаjних спортских догађаjа.

 

 

Помоћник градоначелника Зрењанина, Симо Салапура, коjи jе учествовао у церемониjи проглашења победника и уручења награда, рекао jе да град Зрењанин може бити поносан на богату и дугу традициjу одржавања спортских манифестациjа.

 

 

У организациjу „Трке кроз Србиjу” активно се укључио и Спортски савез града Зрењанина, чиjи jе генерални секретар Вукосава Ђапић Атанацковић такође уручила признања бициклистима, али и наjмлађим учесницима jучерашњег програма на Тргу слободе у Зрењанину.

 

 

Наш град је међу градовима у Србиjи са наjвише изграђених бициклистичких стаза. Истовремано је организована и промоциjа бициклизма за наjмлађе.

 

 

Компаниjа “Каприоло” је организовала промотивну акциjу “Почни на два точка” и трку гуралица, за децу до четири године, као и тестирање основаца од првог до шестог разреда у “Каприоло боксу” на бицикл-ергометрима. Наjуспешниjи учесници добили су на поклон гуралицу, односно бицикл.

 

 

Аутор: Саша Младеновћ (Фото: Александар Блануша)

НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ И ГРАД СПОРТОВА

НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ И ГРАД СПОРТОВА

У зрењанинскоj Градскоj кући је по први пут организован заjеднички приjем за све спортисте коjи су, током првих шест месеци ове године, осваjали одличjа на званичним такмичењима, од балканских до светских шампионата. Присутни су били и ученици спортисти, осваjачи медаља на републичким такмичењима, њихови тренери и професори физичке културе. Када се све збројило на свечаном заједничком пријему се окупило више од стотину спортиста. Ето потврде да је овај град и даље „Град спортова“.

 

 

Ове године 121 спортиста из више зрењанинских клубова представљали су град и државу на националним, балканским, европским и светским шампионатима, али и на школским републичким такмичењима. Они су освоjили 38 медаља на официjелним међународним шампионатима, од коjих 14 златних, 11 сребрних и 13 бронзаних.

 

 

Спортистима су се обратили представници Покраjинског секретариjата за спорт и омладину, Града Зрењанина, Спортског савеза града, Савеза за школски спорт.

 

 

У име Града Зрењанина поздравио их jе и честитао им заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац, истакавши да су они на такмичењима осваjали медаље за себе, своjе клубове и школе, али и да су тиме на наjбољи начин промовисали и своj град.

 

 

Заменик Покраjинског секретара за спорт и омладину Љубомир Станисављев поручио jе да покраjинска власт има другачиjи приступ спорту и спортским организациjама него што jе то био случаj раниjе и да jе успостављена добра сарадња.

 

 

Вукосава Ђапић Атанацковић, генерални секретар Спортског савеза града Зрењанина, рекла jе да наш град децениjама с поносом носи епитет “Града спортова” и да заслуге за то припадаjу генерациjама и генерациjама зрењанинских спортиста.

 

 

Генерални секретар Савеза за школски спорт града Зрењанина Jован Лекић такође jе честитао свим ученицима спортистима и њиховим професорима и захвалио се на подршци Покраjини, Граду, школама, институциjама, удружењима и осталима коjи помажу у реализациjи активности градског Савеза за школски спорт.

 

 

У име спортиста, на приjему и подршци захвалили су се члан Стонотениског клуба “Банат”, државни репрезентативац и шампион са Светског универзитетског првенства Илиjа Маjсторовић и капитен одбоjкашица ЖОК “Клек”, новог суперлигаша Србиjе, Миљана Богдановић.

 

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

ФРИС ШАМПИОН ЕВРОПЕ У РВАЊУ – ЦВРКОТА ТРЕЋА У КАРАТЕУ

ФРИС ШАМПИОН ЕВРОПЕ У РВАЊУ – ЦВРКОТА ТРЕЋА У КАРАТЕУ

Рвач зрењанинског “Пролетера” и репрезентативац Србиjе Кристиjан Фрис освоjио jе златну медаљу на шампионату Европе у Новом Саду, након што jе у финалу савладао Ива Рангелова из Бугарске 3:1. Сања Цвркота, чланица карате клуба “Задругар” из Лазарева и државна репрезентативка, освоjила jе бронзану медаљу на 52. европском шампионату за сениоре у турском граду Кочаелиjу, у категориjи до 68 килограма

 

 

Фрис jе злато освоjио у категориjи до 59 килограма. Претходно jе Фрис победио Швеђанина Боа Ерика Jоакима Фагерлунда са 3:0, Пољака Пржемислава Пиjатека са 8:0 и у полуфиналу Хрвата Ивана Лизатовића 2:1.

 

 

Сребрну медаљу за Србиjу освоjио jе и олимпиjски шампион Давор Штефанек, некадашњи рвач “Пролетера” ког jе у финалу, у категориjи до 66 килограма, убедљиво савладао руски репрезентативац Сурков (12:1).

 

 

Сања Цвркота, чланица карате клуба “Задругар” из Лазарева и државна репрезентативка, освоjила jе бронзану медаљу на 52. европском шампионату за сениоре у турском граду Кочаелиjу, у категориjи до 68 килограма. У борби за медаљу Цвркота jе савладала Кристину Гонзалес из Шпаниjе резултатом 3:0.

 

 

Ове успехе зрењанинских и српских спортиста поздравили су и челници Града Зрењанина, градоначелник Чедомир Jањић и председник Скупштине града Оливер Митровић, коjи су Фрису и Цвркоти упутили честитке.

Извор:

1. http://www.zrenjanin.rs/

СРБИЈА – АУСТРАЛИЈА: СВЕ ШТО ЈЕ ПОТРЕБНО ДА ЗНАТЕ

СРБИЈА – АУСТРАЛИЈА: СВЕ ШТО ЈЕ ПОТРЕБНО ДА ЗНАТЕ

Драстично подмлађена ФЕД куп репрезентација Србије, која је у фебруару ове године у естонској престоници, Талину, наређала победе над домаћином, Бугарском, Израелом и Пољском, наставља повратак у Светску групу овог такмичења. Девојке које је ове недеље на тренинзима окупила селекторка Татјана Јачменица, дочекаће у „Кристалној дворани“ у Зрењанину јак тим Аустралије у баражу за попуну Светске групе II, из које је Србија испадала, враћала се, па опет испадала у периоду од 2014. до данас.

 

 

Уколико победе репрезентацију која је седам пута освајала ФЕД куп, додуше последњи пут још 1974. године, Српкиње ће спокојне чекати 2018. годину и жреб за прво коло Светске групе II.

 

 

За дуел који ће бити одигран 22. и 23. априла у Банату, Татјана Јачменица-Јевтић одлучила се за ову поставу:

Нина Стојановић (126)

Александра Крунић (132)

Ивана Јоровић (173)

Дејана Радановић (329)

Селекторка „Ози тима“, Алисија Молик, пријавила је квартет:

Дарија Гаврилова (28)

Ешли Барти (85)

Дести Ајава (192)

Кејси Делакава (91 – дубл)

 

 

Првог дана такмичења, у суботу 22.04., мечеви почињу у 13 часова и биће одиграна два сингла. Другог дана, такође с почетком у 13 часова, биће одиграна још два сингла и, уколико ниједна екипа до тада не стигне до три победе, односно резултат буде 2:2, играће се дубл који ће одлучити укупног победника.

Капије дворане биће отворене од 11:30.“Кристална дворана“ у Зрењанину отворена је 30. јуна 2009. године, капацитета је 2.800 места и редовни „станари“ су кошаркаши и рукометаши Пролетера. Градња дворане почела је крајем 2006. године за потребе Универзијаде која је 2009. одржана у нашој земљи, а уложено је 720 милиона динара. У међувремену, на том месту одржано је Кадетско европско првенство у рвању 2009, Европско првенство у одбојци за жене 2011, Европско првенство у кошарци за младе 2013. године.

 

 

Мечеве квалификација за Еуробаскет ту је играла и сениорска репрезентација Србије у кошарци.

Тениски савез Србије пустио је још 13. априла улазнице у продају, по веома популарним ценама – 200 динара по дану или 300 за оба.

Улазнице се могу купити на свим продајним местима „Евентима“ и порталу ове агенције, док ће у суботу 22. и недељу  23.04. билетарнице у „Кристалној дворани“ радити од 10 до 17 часова.

ТСС је одлучио да Аустралију дочека у затвореном, на бетонској подлози, на којој наше репрезентативке већ тренирају, а прва конференција за медије биће одржана у среду и четвртак у Хали „Медисон“ од 11:15.

 

 

У петак, у 13 часова, али у Градској кући у Зрењанину, почеће и званичан жреб после којег ће Јачменица и Молик имати право да направе измену до сат времена пре почетка заказаног меча.

Аустралија је у плеј-оф (или боље рећи плеј-аут у њиховом случају) доспела након што је у првом колу Светске групе ИИ за 2017. годину поражена у Харкову од Украјине резултатом 3:1. Опстанак у другој од две елитне групе, поред Аустралијанки, покушаће да изборе Кинески Тајпех, Румунија и Италија, док ће се за промоцију из „зона“, уз Србију“, борити Канада, Казахстан и Велика Британија.

 

 

Србија и Аустралија никада се нису састајале у женском тенису, рачунајући и период СЦГ, СРЈ, СФРЈ.

Аутор:mondo.rs

 

СОКОЛСКА ДРУШТВА

СОКОЛСКА ДРУШТВА

Крајем 19. и почетком 20. века на целом простору словенског и српског југа буди се идеја јединства, која захвата широке народне масе. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Кроз гимнастику спремали су физички здраве, јаке и способне генерације за одбрану народа.

SOKOLSKA DRUŠTVA

Соколи на коњима, Београд између два Светска рата ( Фото: :czipm.org )

Оснивач соколства у Срба

Стеван Тодоровић (1832- 1925) Први старешина Савеза соколских друштава „Душан Силни“ (Фото: czipm.org_.jpg)

 

Стеван Тодоровић, сликар по занимању је први умео да одушеви омладину и заинтересује њихове родитеље за овакве активности. На иницијативу 16 његових ученика основано је 1857 г. Прво србско друштво за гимнастику и борење у Београду. Друштво је на Ускрс 1860 г. приредиоло за кнеза и публику Јавни час. Кнез Михајло је одушевљен радом друштва 1861 г. саградио привремену вежбаоницу и набавио справе за гимнастику. У Краљевини Србији касније делује друштво „Душан Силни“ а у Аустро – угарским крајевима се оснива „Соко“.

У Прагу је 1862 г. основано друштво за тело и вежбу које је касније названо Соко по птици, узору витештва и јунаштва из србских народних песама. Уједињена омладина србска сарађивала је са чешким соколима, тако да је на Четвртој омладинској скупштини у Великом Бечкереку ( Петровграду и Зрењанину) 1869 г. учествовао представник чешких сокола.

Књижевник Лаза Костић, члан уједињене омладине, основао је 1872 г. Прво јачачко, веслачко и ватрогасно друштво у Новом Саду. На скупштини одржаној 1874 г. друштво је добило име Соко. У управу друштва изабрани су др Лаза Костић старешина, др Милан Јовановић Батут справар и др Јован Јовановић Змај друштвени лекар.

Вођа српског соколства у Аустро – Угарској

 

др Лаза Поповић (Фото: czipm.org_.jpg)

Прави духовни вођа српског соколског покрета у Аустро – Угарској је био др Лаза Поповић (1877 – 1945) из Сремских Карловаца. У Банату пре Првог светског рата маџарске власти дозвољавале су оснивање друштава у строго гимнастичком смислу. Чим би друштво хтело да пружа политички отпор, власти су забрањивале даљи рад друштва. У Банату основани су 1908. девојачки Соко у Кикинди, 1908. Врањево, 1910. оснивање срп. гимнастичког друштва у Вршцу, 1907. Снага у Мокрину, 1911. Српски Соко у Панчеву, Српски Соко у Великој Кикинди, 1912. Бечкереку.

На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др. Св. Новаком и 25 чланова.

 

(Фото: Wikipedia)

 

Савез витешких друштава Душан Силни и Савез србских соколова ујединили су се 8. 11. 1909 г. у Београду у Савез соколских друштава Душан Силни. На челу савеза био је Стеван Тодоровић. Све соколске Жупе (Фрушкогорска, Крајишка, Босанско – Херцеговачка, Приморска и Жупа у Америци) и друштва ушле су 1911 г. у Савез србског соколства у Београду. После рата на Видовданском сабору 1919 г. у Новом Саду основан је Соко С.Х.С.

 

Слет Сокола у Београду (Фото: crowd)

 

Српски Соко одржао је у Великој Кикинди слет Банатских сокола на Видовдан 1914. Након тога дана била су соколска друштва укинута, а виђенији представници интернирани.  После ослобођења и уједињења 1918. обновљен је рад соколских друштава.

СOKO С.Х.С.

 

(Фото: SkayscraperCity)

 

Основана жупа Велики Бечкерек  или Банатска жупа  имала  је имала 19 друштава на дан 25. маја 1920. Градска друштва била су : Велика Кикинда, Бечкерек, Панчево, Вршац, Бела Црква. Сеоска друштва била су : Долово, Црепаја, Чента, Перлез, Орловат, Томашевци, Ботош, Меленци, Турски Бечеј, Врањево, Драгутиново, Башахид, Турска Кањижа, Мокрин и Ковин. Друштва су током недеља и празника полазила у околину у села да држе вежбе и предавања.

 

Њихова Величанства Краљ Александар И, Краљица Марија и принчеви у одећи сокола посматрају соколски слет у Београду (Фото: Wikipedia)

 

Соколска жупа Петровград обухватала је до 1941. друштва : Александрово, Алибунар, Арадац, Банатску Паланку, Банатски Карловац, Банатско Карађорђево, Баранду, Башаид, Белу Цркву, Бечеј, Ботош, Добрицу, Драгутиново, Гудурицу, Ђалу, Елемир, Фаркаждин, Иђош, Иланџу, Јанков Мост, Јарковац, Јаша Томић, Катарину, Кларију, Клек, Конак, Книћанин, Кусић, Ковачицу, Крстур, Кумане, Калуђерово, Сирчу, Сечањ, Српску Црњу, Српски Итебеј, Бегеј св. Ђурђе, Меленце, Мошорин, Нинчићево, Нову Црњу, Нову Кањижу, Нови Бечеј, Опово, Орловат, Падеј, Перлез, Падину, Подлокањ, Руско Село, Сакуле, Сенад, Тараш, Потиског св. Николу, Томашевац, Уљму, Велику Кикинду, Петровград, Петровград I, Вршац, Петровград II, Велики Торак, Војводу Степу, Ченту, Владимировац, Маргитицу, Велику Греду, Чоку и Црњу.

 

Извор:

1.http://www.savezsokosrbije.rs/index.php/sr/istorijat

 

НАВИЈАЧКА ГРУПА ИНДИЈАНЦИ – ПЕТРОВГРАД

НАВИЈАЧКА ГРУПА ИНДИЈАНЦИ – ПЕТРОВГРАД

Организовано навијање на утакмицама Ф.К. Пролетер датира из друге половине осамдесетих. Група од педесетак младића бодрило је углавном код куће тадашњег стабилног друголигаша, мада су се не тако ретко и на гостовањима овдашњег фудбалског клуба могла чути скандирања попут ,, Напред Пролетер ”, ,,Црвено – бели ”…

 

Идеја о стварању нове навијачке групе на просторима тадашње државе остварена је 13.01.1989. када је одлучено да дође до уједињења младића из свих делова града. Група је добила име ,,ИНДИАНС” које је убрзо било промењено у српско име ,, ИНДИЈАНЦИ – ПЕТРОВГРАД ”.

Већ у првим месецима број чланова расте тако да се на неким важнијим утакмицама у самом купу налазило и преко 250 људи. Организованост групе је сваким даном била све боља. Праве се веома лепи транспаренти а многе групе говоре да ИНДИЈАНЦИ имају најлепше транспаренте у држави. Почетком деведесетих група набавља и неколико бубњева. Све чеће се праве пиротехнички спектакли, а гостовања групе су све учсталија. Уз велику помоћ навијача Ф.К. Пролетер улази у Прву лигу.

 

Посебну причу представља навијање на утакмицама рукометног клуба. Готово сва штампа у држави ИНДИЈАНЦЕ проглашава најбољом навијачком групом у затвореним просторима ( спортским дворанама, халама…), а како сами играчи кажу ИНДИЈАНЦИ су највише допринели да се Р.К. Пролетер домогне финала купа европских шампиона и звања више, шампиона Eвропе.

 

 

Рат који је завладао на просторима бивше СФРЈ имао је одјека и на бројност и организацију навијача у Зрењанину. Многи припадници групе одлазе на ратиште, а мали број оних који су се са њега вратили, се одлучио за повратак на стадион.

Године 1993. Група мења име у УЛТРА БАНАТ – ПЕТРОВГРАД, а самим тим у оквиру ове групе почињу да делују поред стандардних ,, Дрипаца ” још неколико подгрупа ( Бастардс, Јулци, Нуттерс, Скандал…). Одлази се на гостовања, али она нису тако бројна и учестала као некад. Бољу организацију групе у то време хтела је управа, како фудбалског, тако и рукометног клуба, али и поред тога група углавном редовно посећује све спортске објекте где игра Пролетер.

У јануару 1999. Одржава се састанак виђенијих људи групе и одлучује се да се групи врати старо име ИНДИЈАНЦИ -ПЕТРОВГРАД. На утакмици против Железника прославља се десетогодишњица групе. Група тренутно броји око 200 регистрованих чланова, мада бројност на већим утакмицама достиже и до 400 навијача.

 

 

Планови за будућност су везани за омасовљење навијачког покрета у граду, тако да ће се помоћу чланарине куповати у још већим колчиинама навијачки материјал а самим тим ће и атмосфера на утакмицама бити још боља.

Видео, 2011: Бојан Бенак Бена ИП89

Извор:

1.http://srpski-huligani.blogspot.rs/2012/07/blog-post_1263.html

Send this to friend