ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ: ПОВРАТАК КУЛТУ РАДА И БАУК ИДЕОЛОГИЈЕ

ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ: ПОВРАТАК КУЛТУ РАДА И БАУК ИДЕОЛОГИЈЕ

Протеклу деценију транзиције, обележио је велики пад квалитета у образовању. Најмање пажње и улагања добио је најбитнији ресор у друштву. Шта доводи до тога да све више ђака излази из школа без знања? Пред Србијом је задатак да примени Закон о дуалном образовању од школске 2019/2020. године. У Зрењанину је недавно одржана трибина на којој су представници владиног сектора представили основне предности примене овог концепта у нашој локалној средини.

 

 

Многе земље у Европи имају проблем са незапосленошћу младих и младима као радној снази којој недостају одређене вештине, тако да се појавио проблем да су земље ЕУ имале с једне стране, младе који не могу да нађу посао, а с друге стране велики број компанија које нису имале довољно обучену радну снагу. Свака земља има другачији модел дуалног образовања јер свака има своју традицију у образовању и другачије циљеве када је реч о томе шта хоће да постигне дуалним образовањем.

Дуални модел образовања подразумева да ученици по упису у стручне, техничке или пословне школе паралелно похађају наставни систем и праксу у фирмама и предузећима у којима би се запослили по завршетку средње школе. Најуспешнији модел таквог система показао се у Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Шведској.

 

 

Дуални систем у Немачкој заснива се на односу мајстор–шегрт. У школским клупама ђаци уче теоријске оквире свог заната које касније примењују у практичном раду. У Немачкој, како преноси Дојче веле, праксу обавља 1.400.000 младих и то је разлог њихове ниске незапослености. У даљим наводима, успешност таквог система у великој мери зависи и од спремности предузећа да учествују у стручној обуци. Истина, привреда Немачке је водећа у Европи.

У Србији имамо у пракси лобирање појединих школа у оквиру промоције и “професионалне оријентације“, као и поклањање оцена. Како би учионице биле пуне, норме попуњене, критеријуми се спуштају до срама. Неодлучна деца радије ће кренути лакшим путем и без много труда и рада проводити средњошколске дане.

 

 

Занатски смерови су се угасили “зато што је тешко радити“. Сви би да буду медицински радници, економисти и правници али да ли је то реално. Све мање је добрих и правих мајстора, оних који ће знати посао да ураде ваљано и квалитетно. Некада су се занати преносили с колена на колено, с генерације на генерацију, онда су сви уведени у школе. Поред заната, имали су образовање и из других предмета и свака фирма имала је добре мајсторе. Међутим, та привреда је прошлост. Исто тако и непроизводне делатности, економисти и правници, имали су праксе у компанијама и судовима, али и ту је било случајева формалне праксе.

Данас многи из средњошколских клупа прелазе на факултетске, и ту настају још већи проблеми. Иако је данас релативно лако завршити већуни факултета, студирање без претходног знања и радних навика се одужи или никада не заврши. Све то, довело је до пропасти у образовању, а самим тим и до дефицита стручњака у многим областима.

 

 

Овај концепт, по критичарима, делом синдикатима делом невладином сектору, фактички представља систем „принудног рада за децу“ која не могу бирати да ли ће током школовања радити или не, већ евентуално код ког послодавца ће обављати рад. Они сматрају да ће овим концептом, приватним компанијама обезбедити сигурни прилив јефтине радне снаге, док би зарада ученика била ограничена на најмање 50% минималне цене рада, што је не прихватљиво.

 

 

Када се сагледају све перспективе, јасно је да до промена мора доћи. Из школа излазе генерације и генерације омладинаца који не знају да раде, не умеју да примене научено, или уопште нису научени. Социјализам је уништио култ рада који је постојао у слабашном грађанском друштву  које је постојало у Србији између два светска рата. Транзиција која траје није допринела повратку радних навика, већ је створила послодавце који се нису обогатили мукотрпним радом.

 

 

Тржиште рада је тренутно у Србији такво какво је, треба га развијати. Уместо класне борбе, треба се окренути раду и јачању националне економије,како би нам свима било боље. Србија би требало да искористи искуства земаља у којима се успешно спроводи модел дуалног образовања специфичан за сваку земљу ЕУ, али и да сама нађе одговор на главно питање како дуално образовање може да буде атрактивно за компаније и како да заинтересује појединце да се у њега укључе.

 

Петровград.орг

Поделите:
ПРОБЛЕМ ПИЈАЋЕ ВОДЕ У ЗРЕЊАНИНУ СТАР ВИШЕ ДЕЦЕНИЈА УСПЕШНО РЕШЕН

ПРОБЛЕМ ПИЈАЋЕ ВОДЕ У ЗРЕЊАНИНУ СТАР ВИШЕ ДЕЦЕНИЈА УСПЕШНО РЕШЕН

Постројење за пречишћавање пијаће воде у Зрењанину пуштено је у пробни рад. Испитивање квалитета воде ће трајати најмање 30 дана. Град на Бегеју је овим чином дошао на корак од решења вишедеценијског проблема са снабдевањем пијаћом водом.

 

 

Како је текао историјат овог важног комуналног проблема? Вода из некада чистог канала Бегеја, пре индустријализације, се пила и користилаза кување супе, како то воле да кажу овдашњи староседеоци. Обзиром да водоводи нису постојали а у свим деловима града нису постојали, артерски бунари за снабдевање водом и ледом у зимским данима, постојали су нарочите занатлије, назване сакаџије, којe су у бурадима разносилe воду, по градским улицама, за новац. Због географских, равничарских услова, вода у Панонској низији, никада није била оног квалитета, каква је на високим планинама и побрђима.

 

 

Неки стручњаци, геолози кажу, да је проблем са квалитетом воде наступио тек од појаве Нафтне индустрије СФРЈ, која је користила застарелу технологију у испитивању лежишта нафте. Избушивши природне седименте између подземних водотокова, кажу они, дошло је до повећања концентрације одређених материја штетних по здравље становништва.

 

 

Проблема са концентрацијом арсена и других недозвољених материја било је и пре установљених дозвољених параметара. Проблем са водом је уочен још у времену када је економија града била у успону од 1975. године. Тада је већ било речи о изградњи једног постројења или фабрике воде која ће решити ово питање. Упркос изузетној привредној моћи града у том периоду се ништа није урадило и проблем је остао. Дошле су и 90-те, санкције, рат.

 

 

Власти после петог октобра су покушавале да реше уочени проблем.  Због недозвољених параметара арсена у води потпуна забрана коришћења воде за пиће у Зрењанину издата је тек 2004. године. После извесног времена пронађен је немачки инвеститор који је требао да изгради фабрику воде али је тај уговор раскинут уговор 2012. године. Тај уговор је био апсолутно неповољан, јер је по њему, Град требало да плати 25 милиона евра и 35 центи по кубном метру воде у наредних 15 година. Изграђено је ново постројење инвеститора Зилио д.о.о. Београд и пуштено у пробни рад прошле године а онда се појавио административни проблем и одлагање решавања проблема. Кључни проблем је био што по нашим прописима приватне фирме до сада нису могле да се баве прерадом воде.

 

 

Опозиционе групе грађана и партије ставиле су овај проблем на водеће место и критиковале власт за не решавање овог проблема. Изгледало је у једном тренутку да ће ово питање завршити на суду. Влада Републике Србије се активно укључила у решавање овог проблема и проблем је сада решен изменом Закона о комуналним делатностима.

 

 

Градоначелник Чедомир Јањић сада може да изађе у јавност и саопшти епохалну вест, постројење је почело са радом и очекује се укидање забране коришћења воде за пиће из градског водовода. Цена воде још није утврђена, али градоначелник тврди да неће бити скупља него у осталим градовима, а сигурно мања него у Београду и Новом Саду. Готово сто хиљада грађана Зрењанина са околним насељима је до скора држало неславни рекорд у Србији по куповини флаширане воде, што ће постати ружна прошлост. Нема бољег начина да се грађанима честита ново лето.

 

 

Петровград.орг (Фото: Александар Блануша, Стари Зрењанин, Википедија)

Поделите:
НОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ – ЗАПОШЉАВАЊЕ И НОВИ ПУТЕВИ У БАНАТУ

НОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ – ЗАПОШЉАВАЊЕ И НОВИ ПУТЕВИ У БАНАТУ

У индустријској зони “Југоисток” код Зрењанина, отворен је свечано нови производни погон јужнокорејско-америчке компаније “Есекс Јуроп”. Ради се о фабрици за производњу бакарне жице за трансформаторе, моторе и генераторе, вредна 30,4 милиона евра. Вучић је потврдио вест која је објављена пре два дана, да ће врло брзо уследити и градња ауто-пута од Зрењанина до Београда.

 

 

Председник Србије је одржао састанак с руководством компаније “Есекс Јуроп” и обишао погоне. Отварајући погоне, председник Вучић рекао је да долазак јужнокорејских компанија у Србију указује на нову привредну фазу – долазак фабрика са високо технолошким развојем а Кореја постаје азијски и светски економски тигар.

 

 

Фабрику је отворио председник Републике Србије Александар Вучић, заједно са председником Покрајинске владе Игором Мировићем, министром привреде Гораном Кнежевићем, председником “ЛС Групе” Кристофером Куом, градоначелником Зрењанина Чедомиром Јањићем и руководиоцем погона у Зрењанину Сашом Јесићем.

 

 

На месту нове фабрике пре само шест била је ливада, а сада у њој ради 160 људи, са примањима драматично изнад просечних у Србији – 90 хиљада динара у нето износу, а годишњи извоз овог погона ће вредети 132 милиона евра.

 

 

Председник Вучић је потврдио вест која је објављена пре два дана, да ће врло брзо уследити и градња ауто-пута од Зрењанина до Београда. Урађене су прве пројекције пута, Београд – Зрењанин, на око 280 милиона, Зрењанин – Нови Сад је 220 милиона а креће се ускоро са радом.

 

 

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић је рекао да је ово велики дан за Зрењанин, да отварамо још једну фабрику и да можемо да се похвалимо да је наш град заиста добро место за инвестиције. Захвалио се председнику Вучићу што је од Србије направио добро место за инвестирање, а локалним самоуправама омогућио да се равноправно надмећу с конкуренцијом из других држава.

 

 

Присутнима су се на церемонији отварања фабрике обратили и председник Покрајинске владе Игор Мировић, амбасадор Јужне Кореје Хјонгчан Чое и председник “ЛС Групе” Кристофер Ку.

 

Петровград.орг и Град Зрењанин (Фото: Александар Блануша)

 

Поделите:
КОМПАНИЈА ЕСЕКС ПОЧИЊЕ УСКОРО СА РАДОМ

КОМПАНИЈА ЕСЕКС ПОЧИЊЕ УСКОРО СА РАДОМ

Jужнокореjско-америчка компаниjа за производњу бакарних жица за трансформаторе, моторе и генераторе “Есекс” свечано ће отворити производне погоне наjвероватниjе 29. новембра, саопштено jе из те компаниjе. Jош ниjе познато ко ће од званичника присуствовати церемониjи, али се очекуjе да ће то бити неко од наjвиших државних функционера Републике Србиjе.

 

 

Нова значаjна инвестициjа у индустриjскоj зони “Jугоисток” у Зрењанину реализована jе у веома кратком року. Наиме, 14. марта ове године председник Србиjе Александар Вучић, покраjински премиjер Игор Мировић, градоначелник Чедомир Jањић и председник компаниjе “ЛС Група” Кристофер Ку симболично су изградили зид и означили почетак изградње фабрике.

 

 

Завршена је изградња производних погона на површини од 15000 квадратних метара. Извршен је приjем радника и њихова обука, тако да jе све спремно за почетак производње. Инвестициjа је вредне преко 30 милиона евра а компаниjа “Есекс” европска jе подружница америчког гиганта из Атланте “Супериор Есекс”, а обе су чланице jужнокореjске “ЛС Групе” коjа послуjе на преко 100 локациjа у 25 држава и упошљава више од 3000 радника.

 

 

Ова компанија се налази у слободној индустријској зони “Jугоисток”, на улазу у град из правца Београда, на месту где су у току и радови на изградњи кружне раскрснице и укрштања с делом обилазнице кроз ту зону.

 

Петровград.орг

Поделите:
ПОЧИЊУ ДУГО ОЧЕКИВАНИ РАДОВИ НА ОБИЛАЗНИЦИ

ПОЧИЊУ ДУГО ОЧЕКИВАНИ РАДОВИ НА ОБИЛАЗНИЦИ

Потпредседница Владе Србиjе и министарка грађевинарства, саобраћаjа и инфраструктуре проф. др Зорана Михаjловић свечано је отворила бродоградилиште “Рубикон” у Зрењанину и оно што је посебно важно означила је наставак радова на изградњи обилазнице око града. Потпредседница Владе министарка Михаjловић је одржала радни састанак у кабинету градоначелника на коме је и званично означила почетак радова на траси обилазнице на Темишварском друму.

 

 

Грађани су дуго очекивали почетак радова на Темишварском друму, укупне дужине 3,7 километара и то ће ове јесени постати реалност. Градњу ове деонице извршиће познати инвеститор. Ради се о предузећу “Енергопроjект-Нискоградња” из Београда, а инвестициjа подразумева израду саобраћаjнице кроз Граднулички атар, укључуjући укрштанjа кружним раскрсницама са Првомаjском улицом и Темишварским друмом и изградњу наjзахтевниjег обjекта на читавоj траси обилазнице, моста преко Бегеjа, недалеко од укрштанjа с Темишварским друмом. Укупна вредност радова jе нешто већа од 423 милиона динара.

 

 

Наставком изградње ствараjу се предуслови за коначно измештанjе наjвећег дела транзитног саобраћаjа из градских улица, али и лакша саобраћаjна комуникациjа с новим индустриjским зонама, посебно зоном “Jугоисток-Ечка”, где су такође почели радови на изграднjи кружне раскрснице завршеног дела обилазнице и магистралног пута ка Београду.

 

 

Бродоградилиште “Рубикон” отвара се на месту бившег “Бегеjа” и означава нови почетак на темељима некадашнjег гиганта и старт перспективног производног циклуса у коjи jе компаниjа “Рубикон” уложила 1,6 милиона евра.

 

 

Петровград.орг

Поделите:
ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА СРБИЈА – РУМУНИЈА И ПРОЈЕКАТ БЕГЕЈ

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА СРБИЈА – РУМУНИЈА И ПРОЈЕКАТ БЕГЕЈ

У оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Србије и Румуније, пројекта БЕГА – Ревитализација навигационе инфраструктуре на Бегеју, у Зрењанину је одржан састанак делегације Румуније и представника ЈВП „Воде Војводине“. Упоредо с овим активностима, у току су радови на чишћењу и уређењу каналске мреже Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав.

 

 

О значају овог пројекта за наш регион и сам град не треба трошити речи. У Србији, ИПА пројекат прекограничне сарадње са Румунијом односи се на ревитализацију Канала Бегеј на потезу од границе са Румунијом до хидротехничког објекта у Клеку, у дужини од 32,26 километара. Пројекат ревитализације канала Бегеј подразумева санацију хидротехничких објеката – преводница у Клеку и Српском Итебеју и изградњу двонаменске стазе, радно-инспекционе и бициклистичке, од границе са Румунијом до преводнице у Клеку. Пројекат обухвата и изградњу марине – пристаништа у ширем центру Зрењанина, израду техничке документације за потребе измуљења, депоновања и ремедијације седимента на пловном Бегеју, као и набавку пловног багера и пловне косачице за одржавање његове пловности.

 

 

Укупна вредност радова износи око 14 милиона евра. Радови су започети прошле године, а завршетак је планиран за 2021. годину. Циљ састанка у Зрењанину био је усаглашавање текућих активности на реализацији пројекта, а договорена је и даља динамика започетог посла.

 

Упоредо с овим активностима, у току су радови на чишћењу и уређењу каналске мреже Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Водопривредно предузеће “Средњи Банат” из Зрењанина обавља радове на уређењу дела канала од хидрочвора Клек до Лазарева.

 

 

Састанак са српским партнером је иницирао главни партнер – Банат Ривер Басен Администрејшн из Темишвара, и први је такав састанак од почетка пројекта реализован на територији Србије, саопштавају из ЈВП “Воде Војводине”.

 

Петровград.орг и Град Зрењанин

Поделите: