3,5 МИЛИОНА ЗА НОВЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ У ЗРЕЊАНИНУ

3,5 МИЛИОНА ЗА НОВЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ У ЗРЕЊАНИНУ

Граду Зрењанину опредељено је близу 3,5 милиона динара бесповратних средстава из буџета АП Војводине за израду техничке документације за изградњу нових саобраћајница у радној зони “Југоисток” и насељу Мужља. У конкуренцији осам градова и општина у АП Војводини Зрењанин је успео да му буду додељена највећа средства за ову намену, што је веома добра вест.

Изградња нових саобраћајница у индустријској зони “Југоисток” је постала приоритет за Зрењанин од када је дошло до значајног проширења зоне и доласка нових инвеститора. Локална самоуправа на челу са градоначелником Чедомиром Јањићем је увидела потребу  за даљим унапређењем саобраћајне и пратеће инфраструктуре унутар зоне, укључујући и изградњу тротоара, бициклистичких стаза, инсталација за одводњавање, јавно осветљење, саобраћајну сигнализацију.

Средства у износу од 3,5 милиона динара су додељена по основу конкурса за суфинансирање израду пројектно-техничке документације за изградњу инфраструктурних објеката јединица локалне самоуправе. Предвиђена је била пасподела укупно 14,5 милиона динара.  Мањи износ преосталих средстава за реализацију предвиђеног пројекта обезбедиће се из буџета Града Зрењанина, по принципу суфинансирања. 

Пројектом у Зрењанину је обухваћена израда документације за изградњу саобраћајница у деловима проширене зоне “Југоисток” 2-А, 2-Б и 2-Д, као и израда документације за реконструкцију раскрснице на улазу у насеље Мужља у улицама Радноти Миклоша, Хуњади Јаноша, Мадач Имреа и Тот Иштвана, за коју би пројекат реконструкције требало да одреди оптимално решење за унапређење саобраћаја и нову саобраћајну сигнализацију и инфраструктуру.

Град Зрењанин & Петровград.орг

Поделите:
ТРИ ДОБРЕ ЕКОНОМСКЕ ВЕСТИ КОЈЕ ГОВОРЕ У ПРИЛОГ ТЕЗИ ДА ЈЕ ГРАД ЗРЕЊАНИН ДОБРО МЕСТО ЗА УЛАГАЊЕ

ТРИ ДОБРЕ ЕКОНОМСКЕ ВЕСТИ КОЈЕ ГОВОРЕ У ПРИЛОГ ТЕЗИ ДА ЈЕ ГРАД ЗРЕЊАНИН ДОБРО МЕСТО ЗА УЛАГАЊЕ

Привреда  града на Бегеју и региона Средњег Баната је највећим делом заснована на постојању 230.000 хектара обрадивог земљишта што је условило развој великих капацитета за прераду пољопривредних производа. Поред пољопривреде, постоје и друге индустријске гране као и занатске активности са дугом и богатом традицијом. У слободној зони, индустријским зонама и другим локацијама отворен је већи број перспективних индустријских капацитета што представља основ и за развој пратећих делатности и других пословних активности. Ако се остави струци, економистима да пишу статегију развоја града и региона доћи ће се до објективних показатеља куда и како даље у развојним плановима на овом простору Републике Србије.

Традиције привреде – Фабрика Тепиха – Петровград

Састанак Пословног савета Зрењанина, одржан је недавно у Градској кући. Том скупу радног карактера, присуствовали су градоначелник Чедомир Јањић и његов помоћник Душко Радишић, председник Савета Живанко Радованчев, као и директор Привредне коморе Зрењанин Предраг Станков, менаџер за логистику компаније “Дрекслмајер” Бранимир Јоксимовић, председник Управног одбора Уније послодаваца Србије – послодавци Зрењанина Горан Нешић, председник ЗРЕПОК-а Будимир Јовановић, менаџер сировинске логистике “Дијаманта” Ратко Вуковић, председник Општег удружења предузетника Мирослав Ђурић, представница компаније “Фулгар ист” Љиљана Краљ, представник ЕПС – дистрибуција Зрењанин Зоран Граховац и секретар Пословног савета Оливера Радић.

Састанак Пословног савета Зрењанина

На састанку су, разматране информације о стању привреде током и након ванредног стања због пандемије изазване коронавирусом али и заначајна информација о формирању тима за израду нове Стратегије одрживог развоја града Зрењанина за период 2021 – 2027. године.

Градоначелник Јањић је том приликом упознао чланове Савета са активностима које се спроводе у граду и плановима за наредни период. Када је реч о Стратегији развоја, навео је да, већ постоје приоритети о којима ће се посебно водити рачуна у наредном периоду.

Градоначелник Чедомир Јањић и председник Савета Живанко Радованчев

На овом састанку истакнут је велики значај учешћа чланова Савета у изради Стратегије одрживог развоја града, а према речима председника Радованчева, најважније је деловати узајамно, ка истом циљу и имати у виду да су промене у многим областима веома брзе и динамичне, те им се град мора прилагођавати и на њих адаптирати.

За пословне људе је посебно важна вест да је Влада Србије донела прошлог месеца Решење о давању сагласности за проширење подручја Слободне зоне Зрењанин, на више од 392 хектара, а тај документ објављен и у Службеном гласнику.

Индустријска зона „Ечка – Југоисток“ 

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић указује на стратешку подршци Владе Србије свим активностима локалне самоуправе у овом правцу, што неминовно доноси многе бенефите за инвеститоре који ће у будуће пословати у оквиру Слободне зоне у Зрењанину.

Уочен је на време од стране градоначелника и његовог тима појава недостатка земљишта за инвеститоре. Својевремено је Скупштина града  благовремено донела одлуку о проширењу индустријске зоне за читавих  500 хектара градског грађевинског земљишта, а сада, због потребе нових инвеститора, Влада је донела решење и о проширењу Слободне зоне на територији “Југоисток” где ће инвеститори, који на тој локацији буду подизали своје индустријске погоне, имати бенефите од чланства у тој зони.

Индустријска зона „Ечка – Југоисток“ 

У образложењу решења Владе Србије наводи се да ће у делу тог проширења, у индустријској зони “Југоисток” пословати компанија “Linglong international Europe” доо Зрењанин, која је део кинеске компаније “Shandong Linglong Tire”, као и кинески “Green Miles Chemicals”, са седиштем у Новом Саду.

У образложењу се наводи и да се проширењем подручја Слободне зоне Зрењанин обезбеђује и постизање основних циљева слободних зона – унапређење привредног раста, извоза и смањења незапослености, као и осталих позитивних ефеката.

Индустријска зона „Ечка – Југоисток“ 

Још једна вест је са економског становишта завредела пажњу. После  Београда, Нови Сада, Крагујевца и Панчева који је у бити део београдског економског круга, Зрењанин има потребу да у овом тренутку има више од једног малопродајног објекта у ланцу “Лидла” у Србији.

Градилиште новог малопродајног објекта „Лидла“

Шта ово значи, практично.Када таква немачка компанија процени да треба да шири мрежу у некој средини, онда је то поуздан знак да је тај град добро место за инвестирање и пословање, и да има развојну перспективу. Зрењанин, дакле, улази међу свега пет градова у Србији у којима “Лидл” гради свој други објекат, а свакако је у самом врху у нашој земљи када су у питању повољни економски параметри у последњих неколико година.

Петровград.орг и Град Зрењанин

Поделите:
БУДИМИР ЈОВАНОВИЋ: ЗРЕПОК – ДЕЦЕНИЈА УСПЕХА

БУДИМИР ЈОВАНОВИЋ: ЗРЕПОК – ДЕЦЕНИЈА УСПЕХА

Наши суграђани различито називају наш град. Неки га зову Бечкерек, неки Петровград а неки Зрењанин. Како год га звали, овај град је био средиште у коме су живели изузетни људи. Људи који су имали много енергије, духа и љубави. Овај град је увек имао елиту, привредну, образовну, културну, спортску и то не било какву већ елиту која је могла да мери своје резултате са много већим срединама у земљи и иностранству.

Међутим, Зрењанину (Петровграду, Бечкереку) није увек било омогућено да искаже своје пуне потенцијале. Неко би рекли да је то било случајно а ја сматрам да су неки већи центри имали улогу у томе. Последњи пут се то дешавало  2008 и 2009 године када је овај град до тада наиван називан „Градом будућности“, преко ноћи, због интереса одређених центара преименован у нешто сасвим супротно. То је био непосредан повод да  мени побуди помешана осећања  и да предложим својим пријатељима, успешним привредницима да оснујемо удружење, које ће да покаже да у овом граду и овј средини има много квалитетних људи,. Да покаже да смо ми богати са људским ресурсима . који могу допринети да овај град буде заиста изузетан  у сваком смислу.

После неколико месеци припрема ми смо то и у радили. Заједничко је билио свим овим људима да смо желели да овај град буде у будућности много боље место него што је тада био. Убрзо после оснивања ЗРЕПОК-а, препознати смо као јединствени, по много чему изузетни као организација. Наставили смо сарадњу са НАЛЕД- ом, са Унијом послодаваца Србије, са образовним институцијама. Многи привреници из других градова Србије су долазили код нас како би сагледали начин нашег функционисања и како би преузели наша искуства  и како би то имплементирали у својим срединама.

Успоставили смо јавни дијалог са Градском управом, који је био веома интензиван и успешан, посебно првих неколико година  постојања ЗРЕПОК-а. Указивали смо на многе проблеме који тиште грађане, овога града и привреде. Споменуо бих саобраћај, комуналне таксе, ефикасност градске администрације, дотакли смо приоритете значајне за развој града, осмислили смо пројекат озелењавања, да се лакше дише, са Техничким факултетом „Михаило Пупин“ програм летње стручне праксе за студенте, формирали Унију послодаваца Србије – послодавци Зрењанин, давали смо бројне донације разним институцијама. Да поменем  школу „9.мај“, затим МУП Зрењанин, Одељење за сузбијање наркотика, којем смо поклонили нов аутомобил.

Десет година касније ЗРЕПОК је снажнији него икада пре. Посматрајући економске показатеље, основне приходе и број запослених али и знање и људске са којима располажемо, заиста смо постали респектабилан фактор не само на територији нашег округа него и на целој територији Републике Србије. Да поменем да смо прошле године као чланице ЗРЕПОК-а имали пословне приходе износу 52,5 милијарде динара, да смо имали 2200 запослених и да смо остварили резултате који су били знатно бољи него што је то било претходних година. Да би сте схватили о каквим величинама се ради, поменућу само да Град Зрењанин има пројектован буџет за ову годино од 5,5 милијарде динара, што је десет пута мање него што су пословни приходи ЗРЕПОК-а.

Сведоци смо да се економска ситуација у нашем округу а у граду поготово значајно побољшава протеклих година. То не сме да нас успава да не предузимамо озбиљне мере како би убрзали тај процес и како би резултати не само привреде него и других сегмената друштвеног деловања били неупоредиво бољи. Да би се то десило, неопходно је да се успостави јавни дијалог између власти, привреде и осталих чинилаца који могу да утичу да се доносе најбоље одлуке за грађане ове средине и за убедљиви развој града и целокупног округа. Оно што сматрамо да је такоође веома битно, мислимо да треба да се направи један свеобухватан програм и пројекат да се млади људи задрже у овој нашој средини. Да покушамо да део младих људи, школованих који су остали у вечим срединама неко наговоримо да дођу овде. Такоође мислимо да би било изузетно важно да будемо интересантан центар и за људе из других крајева Србије. Ми смо уверени да је то могуће ако свако од нас буде урадио оно што је потребно.

Деценију после свега, ми смо и даље мишљења да ова наша средина, округ и град Зрењанин (Бечкерек, Петровград) могу да буду изузетни за живот и привређивање. Та наша визија заиста може да се оствари. Да би се то остварило потребно је да више разговарамо, да се више уважавамо и пре свега да много више помажемо једни другима. Добар прмер за то је ЗРЕПОК.

(Фото: ЗРЕПОК, Роберт Деак)

Поделите:
ДОБРО МЕСТО ЗА ИНВЕСТИРАЊЕ – ДОЛАЗАК НЕМАЧКЕ КОМПАНИЈЕ ГПК

ДОБРО МЕСТО ЗА ИНВЕСТИРАЊЕ – ДОЛАЗАК НЕМАЧКЕ КОМПАНИЈЕ ГПК

Градоначелник Зрењанина Чедомир недавно је, заједно са Паулом Клаусом, власником немачке компаније “ГПК”, положио камен темељац за градњу још једног погона у индустријској зони “Југоисток”. Ако се овим темпом настави отвара се могућност да град ускоро почне да увози радну снагу. Свечаности полагања камена темељца је присуствовао помоћник министра привреде у Влади Републике Србије Александар Старчевић.

Прве количине бетона у темеље будуће фабрике изручили су градоначелник Јањић и власник компаније г-дин. Клаус. Била је то још једна промоција индустријске зоне и Зрењанина као доброг места за инвестирање а све у циљу решавања питања незапослености.

Када је потписан купопродајни уговор око земљишта у индустријској зони, интенција је била да се дочека што пре и тренутак реализације. Заслуга градоначелника Јањића је проширење зоне “Југоисток” за још 500 хектара,а по свему судећи до даљњег проширења ће морати доћи у будућности. Немци су овим задржали место највећих послодаваца у граду на Бегеју.

Фирма “ГПК” послује у склопу “ЕКХ групе” из Берлина. Зрењанин има веома добар геостратешки положај – у близини су чланице ЕУ Румунија и Мађарска где, као и у Италији, имају Немци своје клијенте. Ту је и аргумент висококвалификоване радне снаге, које је све мање на тржишту рада. Локална самоуправа, АП Војводина и коначно Влада Србије одрадиле су свој део посла и створили идеалне услове за инвестирање.

 У овој фабрици ће се производити точкови за контејнере и канте за изношење смећа, дакле једна еколошка прича. Компанија производи компоненте за заштиту животне средине и жели да одавде снабдева тржиште Европе, а захваљујући  специјалним везама између Србије и Русије у компанији се надају пробоју и на то тржиште.

Директор „ГПК“ у Зрењанину Зоран Шипка рекао је да ће у првој фази бити изграђен производни објекат у ком ће бити запослено 15 до 20 људи, а да ће тај број бити и далеко већи у другој фази, која је такође у плану развоја тог предузећа. Вредност инвестиције је око 3 милиона евра завршетак изградње је планиран за јул, а почетак производње за август идуће године.

Град Зрењанин и Петровград.орг

Поделите:
НИКОЛА ПЕТРИЧИЋ: ЗАШТИТА АРХИВСКЕ ГРАЂЕ У РЕГИСТРАТУРАМА У ПРОЦЕСУ ТРАНЗИЦИЈЕ ДРУШТВА

НИКОЛА ПЕТРИЧИЋ: ЗАШТИТА АРХИВСКЕ ГРАЂЕ У РЕГИСТРАТУРАМА У ПРОЦЕСУ ТРАНЗИЦИЈЕ ДРУШТВА

Грађани подносе захтеве за документима предузећа која су угашена или ради решавања неког имовинског спора. Историјски архив некад једноставно таква документа нема, јер им упркос законској обавези нису ни достављена, пошто у таквим случајевима о ономе шта ће се предати архиву одлучује давалац докуменатације који ју је вероватно по преузимању фирме уништио. Управо о овим темама за Петровград.орг говори искусни економиста и архивиста Никола Петричић из Зрењанина.

Друштвено-економске промене које су почетком деведесетих захватиле посткомунистичке земље средње, источне и југоисточне европе и у којима су оне практично већ окончане, код нас су услед политичких околности које су владале деведесетих година касније отпочеле и још увек су у току. Као један од најважнијих чинилаца ових друштвено-економских промена је својинска трансформација чији се крај назире јер је велики број друштвених предузећа добио новог титулара својине. У светлу овакве својинске трансформације наша струка се налази пред бројним изазовима које доносе нови моменти по питању статуса архивске грађе, смештаја и чувања од стране нових власника трансформисаних предузећа.

Искуства са којима се спољна служба суочава на терену су различита. Од прихватања обавезе чувања и бриге за наслеђену архивску грађу купљеног предузећа од стране новог власника, до потпуног немара и незаинтересованости не само за архиву која је настала у претходном периоду, него и за сам историјат предузећа и за све што се дешавало пре њиховог доласка у предузеће као нових власника.

Пошто је могућност информисања о статусним променама у разним привредним субјектима са наше територије једино могућа путем медија, јер нас нико званично, службеним путем не обавештава о тим променама , ови процеси се врло брзо одвијају и може се на њих реаговати само накнадно .

Мада тешко применљив превентивни начин деловања је најцелисходнији у оваквим случајевима и он би предупредио сваки могући несавесни однос према архивској грађи. На терену од случаја до случаја, од предузећа до предузећа, ситуација је потпуно различита. Практично сваки пример промене власништва је прича за себе.

Од ситуација када нови власници сами зову архив и интересују се по питању својих обавеза везано за смештај, чување и евидентирање архивске грађе, до најтежих могућих облика уништења или шкартирања архивске градје и рег. материјала мимо сваке листе категорија рег. материјала и мимо знања надлежног архива.

Страни и наши власници и однос према грађи

Када су нови власници привредних субјеката из земаља западне европе више је таквих примера углавном сами зову архив ради успостављања будуће сарадње и интересују се за своје обавезе по питању чувања, смештаја и евиденције архивске грађе. Некако чини се да пошто долазе из добро организованих и уређених држава, где се зна ред у сваком погледу, једноставно имају друштвену свест на високом нивоу о значају архивске грађе, и схватају наш позив.

Као по правилу потпуно супротан случај је када су у питању својинске трансформације када су нови власници предузећа наши људи. Ту апсолутно нема бриге за архивску градју и она је углавном оно последње о чему они воде рачуна. Наилазимо током рада на најдрастичније примере намерног уништења архивске градје, отудјења, шкартирања регистратурског материјала на своју руку без икаквог писаног трага (записника о излучивању)…

Упозорење грађанима који долазе у архив и траже документа

Често се као проблем јављају и случајеви када нови власници купе само објекте неког пропалог предузећа које више не егзистира, а накнадно се у објекту пронађе архива тог бившег предузећа. Нове власнике уопште и не интересује та архивска градја него су нестрпљиви да је се што пре отарасе. Чак и када се новим власницима стави до знања значај и важност архивске градје они то прихватају као нужно зло које морају да прихвате и да о томе воде рачуна зато што постоје за њих „неки прописи“ који регулишу статус, смештај и начин евиденције архивске градје.

На неки начин би се могло рећи да је још најбољи епилог што се тиче наше службе и саме архивске градје у предузећима која се нису снашла у новонасталим околностима пословања, када се предузећа не трансформишу на успешан начин.

Онда се у највећем броју случаја после завршеног стечаја архивска грађа преузима од стране архива и нема те неизвесности шта ће се са њом десити и какав ће третман имати од стране новог власника. То је посебно важно када се ради о старој архивској грађи која има велику вредност , и за коју је најсигурније да је у архиву, уместо да буде препуштена на милост и немилост неком новом власнику фирме.

Примери који опомињу

Неколико примера представљају најтеже облике уништења веома вредне архивске грађе.

Пример фабрике намештаја “Жарко Зрењанин“ из Зрењанина , фабрике са вишедеценијском традицијом у којој није сачуван апсолутно ниједан дужни метар архивске грађе након што је она прешла у руке нових власника говори сам за себе.

Случај зрењанинске фабрике дувана која егзистира чак од прве деценије прошлог века, у којој је на волшебан начин потпуно нестала готово цела архива упозорава на самовољу нових власника на коју се мора одговорити на адекватан начин, али из ових или оних разлога архивима су често везане руке.

Међутим много су чешћи примери промене власништва у предузећима који су неретко праћени мањим или већим потресима, али се то није одразило на бригу, смештај, евиденцију и свеукупан однос према архивској грађи.

Примери добре праксе

Примери фабрике лекова “Југоремедије“, фабрике млека и млечних производа“Млекопродукта“, фабрике коже “Тоза“, фабрике радијатора “Радијатор“ говоре у прилог чињеници да је ипак много више случајева у којима се приватизација привредних субјеката није одразила на положај и статус архивске грађе у тим предузећима.

Обзиром да је масовна приватизација код нас каснила због догађаја из деведесетих година, могле су се извући поуке из земаља које су завршиле свој транзициони период, и искористити искуства са њихових примера приватизације предузећа и поступања са архивском грађом у таквим случајевима. Међутим пошто се наша земља још увек бави решавањем неких суштинских, државотворних питања није се ни могло очекивати да се може усресредити на решавање стања у нашој области (култури).

Закључак

Данас када су ове велике друштвене реформе укључујући и саму својинску трансформацију већ на измаку архивска служба је испратила сам процес онако како је у објективно датим околностима једино и могла. У општем стању друштвеног слома и разних трагичних догађаја који су нас не тако давно задесили, још се може и рећи да је уз ређе примере оштећења и уништења архивске грађе од стране нових власника приватизованих предузећа ипак у целини гледано архивска грађа опстала на терену и да је сачувана у безбедном стању.

На архивима је задатак да у наредном периоду наставе да инсистирају на афирмацији свог статуса и положаја у друштву и подизању друштвене свести о значају архивске грађе као једног од сведочанстава времена која су за нама и која ће бити за нама.

Приредио Петровград.орг

Поделите:
ГРАД НА БЕГЕЈУ – ДОБРО МЕСТО ЗА ИНВЕСТИРАЊЕ

ГРАД НА БЕГЕЈУ – ДОБРО МЕСТО ЗА ИНВЕСТИРАЊЕ

Председник покрајинске владе Игор Мировић боравио је у Зрењанину и заједно са градоначелником Чедомиром Јањићем, први пут, посетио је радове на изградњи луке „Бегеј“. Председник Мировић отворио 3. сајам трговине „Зрбизнет“ и рекао је да је Зрењанин поново покренут и да постаје водећи индустријски центар у АП Војводини и Србији.

Радови на измуљавању Бегеја одмичу

Радови на Бегеју се обављају као део пројекта прекограничне сарадње Србије – Румунија – реконструкција навигационе инфраструктуре канала Бегеја. Радови се крећу у вредност од 13,8 милиона евра.  Овај пројекта ће омогућити бољу пловност ширењем површине канала.

Руководства покрајине и града на заједничком послу

Мировић је оценио да град има потенцијал да буде покретач развоја овог дела Баната. Есекс, Новарис , Шандонг Линглонг и друге компаније које су изабрали овај град за своје инвестиције, и хиљаде нових послова који су отворили у последњих неколико година, сведоче да је моја оцена тачна, рекао је председник.

Нова стаза на стадиону у Карађорђевом парку

„Скоро сваки дан отворимо нови погон и ја сам поносан да кажем да смо вратили АП Војводину на место број један, по инвестицијама, не само у Србији већ и у окружењу“ – рекао је председник Мировић.

Током посете Зрењанину, председник Мировић је посетио градски стадион у Карађорђевом парку, где је влада Војводине у сарадњи са градом уложила 120,1 милиона динара.

Мировић, Батез, Јањић – на заједничким пројектима

„Следеће године ћемо радити још једну фазу рада да би имали комплетан стадион за обнову који ће омогућити развој спорта у овом делу Банату“ – рекао је председник Мировић.

Градоначелник Јањић је изразио задовољство да у последње три и по године град Зрењанин има пуну подршку покрајинске власти за реализацију бројних пројеката.

Игор Мировић и Дарко Антић капитално издање Младинске књиге Београд

Посећене су само неке локације на којима се ради заједно и договорено је да радови наставе у наредном периоду. Трећи Зрбизнет у хали Медисон је заправо 23. по реду сајам трговине у Зрењанину.

Зрбизнет

Кључно је да овакви и слични сусрети привредника из земље и регина промовишу Зрењанин као добро место за инвестирање. Успешност градског менаџмента и градоначелника лично треба мерити по чињеници да је отворено 4.500 нових радних места у граду. Очекује се да та цифра буде повећана након што своје погоне отвори водећи светски бренд у производњи пнеуматика Шандонг Линглонг.

Петровград.орг и Град Зрењанин (Фото:Александар Блануша)

Поделите: