ПРОФ. ДР ЈОВАН ДУШАНИЋ: ЕКОНОМИЈА ПОСТМОДЕРНЕ

ПРОФ. ДР ЈОВАН ДУШАНИЋ: ЕКОНОМИЈА ПОСТМОДЕРНЕ

Србија после петооктобарског преврата (2000), са деценијским закашњењем у односу на друге постсоцијалистичке привреде, приступа економској транзицији. Била је то и прилика да се извуку поуке из искустaва других земаља, те избегну грешке, заблуде и лутања. Нажалост, то није учињено и реформисање српске привреде заснивало се на неадекватној теорији (неокласична економска мисао), самоубилачкој стратегији (неолиберална шок терапија) и погрешној економској политици (Вашингтонски договор).

Овакав начин реформисања постсоцијалистичких привреда, у последњој деценији ХХ века, показао се неуспешним у свим државама где је примењиван. Ретке су биле земље, које од почетка нису следиле тај пут (Словенија), а многе су пре (Пољска од 1994) или касније (Русија од 1998) напуштале тај неуспешан модел. Нова српска власт се одлучила за Програм радикалних економских реформи, који је припремила група од 17 аутора (група Г–17), а који се базирао на Вашингтонском договору (разрађеном од стране Светске банке, ММФ-а и администрације САД) у коме су стабилизација, либерализација и приватизација њени кључни елементи.

Стабилизација се у Србији, углавном, свела на стабилан девизни курс, тачније политику прецењеног курса динара која поскупљује домаћу робу и дестимулише извоз, а подстиче увоз. У таквој ситуацији извоз постаје нерентабилан, а увоз економски веома атрактиван, што доводи до раста спољнотрговинског дефицита и гушења домаће производње. Радикална либерализација која је спроведена одмах на почетку ДОС-ове власти допринела је додатном гушењу домаће производње пошто је просечна увозна царинска стопа сведена на једноцифрену (у кратком року смањене су на трећину), а укинута су и готово сва ванцаринска ограничења.

Стабилизација и либерализација, како су спровођене у Србији, довели су до урушавања домаће производње и обарања вредност предузећа, која у условима масовне приватизације прелазе у руке нових власника по ниским ценама. Поред тога, реформатори су се определили за модел приватизације продајом у коме се остварени приходи, углавном, не користе за привредни развој, него за текућу буџетску потрошњу.

Вашингтонски договор у својој суштини представља кодификовани програм економског неоколонијализма, уз помоћ кога се Србија (као и друге постсоцијалистичке земље) лишава власништва над ресурсима којима располаже и доводи у такву дужничку зависност (дужничко ропство) да постаје беспоговорни послушник моћних и богатих, а овај простор се третира, пре свега, као извор јефтине и обесправљене радне снаге, те тржиште за производе и банкарске услуге западних земаља.

Пошто погрешна политика не може да даје добре резултате, грађанима се нуде бомбастичне лозинке и лепа обећања („Србија на добром путу“, „Поносна Србија“, „Стотине хиљада нових радних места“, „Хиљаду евра за акције“, „Бољи живот“…), које су биле свесне обмане. Глобалну кризу 2008. године власт користи као изговор за неостварена обећања и тешко економско стање у земљи. Међутим, уколико се детаљније анализира економска политика и погледају резултати који су у Србији постигнути до избијање кризе, лако је закључити да се у погрешној економској политици крију фундаментални узроци колапса српске привреде, а светска економска криза је само била катализатор који је тај колапс убрзао. До избијања светске економске кризе већи део имовине је распродан, при чему је најатрактивнији део прешао у руке странаца, а спољни дуг је вишеструко повећан.

Крајем 2000. године спољни дуг је износио мање од 11 милијарди долара (од којих је касније отписано 4,72 милијарди), а већ у 2008. години достигао је 30 милијарди долара. У том периоду Србија је забележила девизни прилив од преко 30 милијарди долара само по основу приватизационих прихода и нових задуживања у иностранству. Приближно исти износ прилива забележен је по основу девизних дознака грађана из иностранства. Та средства су, уместо у развој привреде, највећим делом усмеравана у текућу потрошњу.

У свим тим годинама потрошња је у Србији знатно већа од створеног БДП-а. Држава се годинама понашала као сеоски бећар који ништа озбиљно није радио осим што је распродавао очевину (приватизација), задуживао се код комшија (инокредити) и све то траћио у бирцузу (текућа буџетска потрошња). Спољнотрговински дефицит, који је у Србији до 2000. био мањи од две милијарде долара годишње, у првој половини 2008. износи више од једне милијарде долара месечно.

Индустријска производња у 2007. години је за 4,75 одсто мања него у 1998. години, када је земља већ шест година била изложена драстичним међународним економским санкцијама. Број запослених у Србији 2008. године (2,085.242) је и у апсолутном износу мањи него 2000. године (2,264.376)…

Извор: Политика/НСПМ

Од истог аутора прочитајте: др Јован Б. Душанић : Неолиберализам

Поделите:
ПРЕТВАРАЊЕ КАНАЛА БЕГЕЈ У РЕКУ КАО ПРЕДУСЛОВ РАЗВОЈА ГРАДА И ОКРУГА

ПРЕТВАРАЊЕ КАНАЛА БЕГЕЈ У РЕКУ КАО ПРЕДУСЛОВ РАЗВОЈА ГРАДА И ОКРУГА

Водотоци Стари и Пловни Бегеј су у погледу заштите животне средине у Србији, а на основу вишегодишњег испитивања квалитета воде, идентификовани као водотоци у којима је квалитет воде „ван класе“. Загађење Бегеја мора да престане. Изградња централног пречистача отпадних вода је приоритет. Измуљавање тока претвара канал у реку и после шест деценија отварају се нове могућности за овај природни ресурс.

Пловни Бегеј, од румунске границе до преводнице Клек и Бегеј, односно ток кроз Зрењанин до бране код Стајићева, оквалификован је као најугроженији водоток у Војводини. То довољно говори о горућој потреби измуљавања и уређења овог водотока, од државне границе са Румунијом. На румунској страни је тај посао већ завршен.

Канал Бегеј је тако препознат као еколошки коридор од међународног значаја и део је еколошке мреже Србије. Ревитализација овог канала значи својеврсно привредно оживљавање и града Зрењанина и општине Житиште. Бегеј као водоток који повезује српски и румунски део Баната, и чини део водне мреже са системом Дунав – Тиса – Дунав, има изузетан инфраструктурни и туристички потенцијал.

Након измуљења канал ће бити враћен у некадашње стање, што ће дати подстрек и за развој туризма. У то је укључена и бициклистичка стаза на насипу, која ће се користити и као радно-инспекциона, али и за потребе све популарнијег бициклистичког туризма. Дужина од 75 км, спајаће Темишвар и Зрењанин. На румунској страни завршена је и стигла до будућег граничног прелаза Српски Итебеј..Она ће, након завршетка и са српске стране и постављања расвете, мобилијара и пратеће опреме, бити директна копча за двоточкаше, од Зрењанина до Темишвара.

У приобалном делу планом је остављена могућност градње објеката и уређења површина у функцији наутичког туризма, спорта и рекреације. При томе се првенствено планирају, а негде већ граде, пристаништа, докови, марине, паркови, излетишта, купалишта, заштитни зелени појаси. Могуће је пројектовати на њој водне објекте, водопривредне комплексе, мостове, туристичке комплексе и граничне прелазе.

Петровград.орг и Град Зрењанин

Поделите:
НА БЕГЕЈУ СЕ ГРАДИ РЕЧНИ ТАНКЕР ЗА СВЕТСКОГ ГИГАНТА

НА БЕГЕЈУ СЕ ГРАДИ РЕЧНИ ТАНКЕР ЗА СВЕТСКОГ ГИГАНТА

У бродоградилишту Бегеј у Зрењанину и бродоградилишту Бомекс 4М у Перлезу гради се највећи речни танкер нове генерације на свету дужине 135 метара. Ово гигантско пловило је тешко чак 855 тона. На изради оваквог једног пловила запослено је 160 радника. Наручилац посла је добро позната светска нафтна компанија „Шел“.

Брод се градио, према пројекту из два дела, део у бродоградилишту Бегеј а у другом бродоградилишту у Перлезу ће средином септембра брод бити састављен и биће и обављено поринуће.

 Сви радници у брооградилишту, којих је  како рекосмо 160, су домаћи, бивши радници некад познатих предузећа а до краја пројекта је у плану да се тај број повећа на 250 запослених.

Иначе компанија „Рубикон шипинг компани“ из Београда постала је власник имовине познатог у бившој Југославији Бродоградилишта Бегеј у стечају 2016. године а потом и Бомекс 4М и од тада ради мање или веће пројекте пловила за иностране купце од којих је свакако један од најзначајнијих.

Петровград.орг и Град Зрењанин

Поделите:
ПРОСТОРНИ ПЛАН КОРИДОРА БАНАТСКОГ AУТО-ПУТА НА ЈАВНОМ УВИДУ

ПРОСТОРНИ ПЛАН КОРИДОРА БАНАТСКОГ AУТО-ПУТА НА ЈАВНОМ УВИДУ

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре огласило је рани јавни увид поводом израде просторног плана подручја посебне намене коридора ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад. Како се у документу наводи, разлог за израду и доношење просторног плана је стварање услова за реализацију националних и регионалних интереса у области саобраћајне инфраструктуре у Србији. Дакле ради се о националном и регионалном интересу прве врсте и ту свака прича о некаквој „економској“ исплативости пута која долази од „стручњака“треба да постане безпредметна.

Овај национално и регионално значајан пут ће бити дужине 110 километара, а пројекат подразумева изградњу комплетног профила ауто-пута, између Новог Сада-Зрењанина и београдског насеља Овча, са свим путним објектима и денивелационим укрштањима. Такође планирана је и рехабилитација, модернизација и доградња постојеће мреже државних путева првог и другог реда у зони коридора, што је јако значајно за општине кроз које пут пролази.

Коридор ауто-пута државног пута IА реда, на правцу Београд односно Овча-Зрењанин-Нови Сад, од планираног укрштања са саобраћајницом северна тангента, на коридору од саобраћајнице Т6 до Панчевачког пута у насељу Овча. Од овог укрштања у правцу севера пролази кроз територије катастарских општина Овча, Борча, Лепошница и Комарева Хумка на територији административног подручја града Београда, до Тамиша, односно административне границе са АП Војводина и катастарске општине Глогоњ.

Даље се коридор протеже кроз територију АП Војводине преко катастарских општина Сефкерин, Опово, Баранда и Сакуле, на територији општине Опово, затим Идвор, Фаркаждин, Уздин, Ковачица, на територији општине Ковачица. Коридор се даље протеже преко катастарских општина Чента, Перлез, Стајићево, Ечка, Зрењанин III и Зрењанин I до границе ПГР-а Зрењанина са варијантним решењима северно и јужно од Града Зрењанина, и даље паралелно са државним пута IБ реда број 12, на теритирији Града Зрењанина, новим мостом преко Тисе и паралелно са постојећим ДП IБ реда бр.12 у општини Жабаљ, са варијантним решењима: постојећим коловозом као десном траком ауто-пута и левом траком паралелном са постојећом и нова траса ауто-пута и уклапањем у постојећа саобраћајна решења на територији Града Новог Сада.

Можемо само да предложимо а мислимо да би овај предлог подржао највећи број грађана, да овај пут понесе име великог националног радника Михаила Пупина, светског научника пореклом са простора Средњег Баната, по узору на назив ауто-пута Милош Велики, али оставимо то нашим политичким првацима на разматрање у нади да ће имати сличну визију у најбољем националном и регионалном инетересу. Обрађивач овог плана је ЈП Завод за урбанизам Војводине, а јавни увид траје до 4. септембра 2020. године.

Петровград.орг

Поделите:
3,5 МИЛИОНА ЗА НОВЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ У ЗРЕЊАНИНУ

3,5 МИЛИОНА ЗА НОВЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ У ЗРЕЊАНИНУ

Граду Зрењанину опредељено је близу 3,5 милиона динара бесповратних средстава из буџета АП Војводине за израду техничке документације за изградњу нових саобраћајница у радној зони “Југоисток” и насељу Мужља. У конкуренцији осам градова и општина у АП Војводини Зрењанин је успео да му буду додељена највећа средства за ову намену, што је веома добра вест.

Изградња нових саобраћајница у индустријској зони “Југоисток” је постала приоритет за Зрењанин од када је дошло до значајног проширења зоне и доласка нових инвеститора. Локална самоуправа на челу са градоначелником Чедомиром Јањићем је увидела потребу  за даљим унапређењем саобраћајне и пратеће инфраструктуре унутар зоне, укључујући и изградњу тротоара, бициклистичких стаза, инсталација за одводњавање, јавно осветљење, саобраћајну сигнализацију.

Средства у износу од 3,5 милиона динара су додељена по основу конкурса за суфинансирање израду пројектно-техничке документације за изградњу инфраструктурних објеката јединица локалне самоуправе. Предвиђена је била пасподела укупно 14,5 милиона динара.  Мањи износ преосталих средстава за реализацију предвиђеног пројекта обезбедиће се из буџета Града Зрењанина, по принципу суфинансирања. 

Пројектом у Зрењанину је обухваћена израда документације за изградњу саобраћајница у деловима проширене зоне “Југоисток” 2-А, 2-Б и 2-Д, као и израда документације за реконструкцију раскрснице на улазу у насеље Мужља у улицама Радноти Миклоша, Хуњади Јаноша, Мадач Имреа и Тот Иштвана, за коју би пројекат реконструкције требало да одреди оптимално решење за унапређење саобраћаја и нову саобраћајну сигнализацију и инфраструктуру.

Град Зрењанин & Петровград.орг

Поделите:
ТРИ ДОБРЕ ЕКОНОМСКЕ ВЕСТИ КОЈЕ ГОВОРЕ У ПРИЛОГ ТЕЗИ ДА ЈЕ ГРАД ЗРЕЊАНИН ДОБРО МЕСТО ЗА УЛАГАЊЕ

ТРИ ДОБРЕ ЕКОНОМСКЕ ВЕСТИ КОЈЕ ГОВОРЕ У ПРИЛОГ ТЕЗИ ДА ЈЕ ГРАД ЗРЕЊАНИН ДОБРО МЕСТО ЗА УЛАГАЊЕ

Привреда  града на Бегеју и региона Средњег Баната је највећим делом заснована на постојању 230.000 хектара обрадивог земљишта што је условило развој великих капацитета за прераду пољопривредних производа. Поред пољопривреде, постоје и друге индустријске гране као и занатске активности са дугом и богатом традицијом. У слободној зони, индустријским зонама и другим локацијама отворен је већи број перспективних индустријских капацитета што представља основ и за развој пратећих делатности и других пословних активности. Ако се остави струци, економистима да пишу статегију развоја града и региона доћи ће се до објективних показатеља куда и како даље у развојним плановима на овом простору Републике Србије.

Традиције привреде – Фабрика Тепиха – Петровград

Састанак Пословног савета Зрењанина, одржан је недавно у Градској кући. Том скупу радног карактера, присуствовали су градоначелник Чедомир Јањић и његов помоћник Душко Радишић, председник Савета Живанко Радованчев, као и директор Привредне коморе Зрењанин Предраг Станков, менаџер за логистику компаније “Дрекслмајер” Бранимир Јоксимовић, председник Управног одбора Уније послодаваца Србије – послодавци Зрењанина Горан Нешић, председник ЗРЕПОК-а Будимир Јовановић, менаџер сировинске логистике “Дијаманта” Ратко Вуковић, председник Општег удружења предузетника Мирослав Ђурић, представница компаније “Фулгар ист” Љиљана Краљ, представник ЕПС – дистрибуција Зрењанин Зоран Граховац и секретар Пословног савета Оливера Радић.

Састанак Пословног савета Зрењанина

На састанку су, разматране информације о стању привреде током и након ванредног стања због пандемије изазване коронавирусом али и заначајна информација о формирању тима за израду нове Стратегије одрживог развоја града Зрењанина за период 2021 – 2027. године.

Градоначелник Јањић је том приликом упознао чланове Савета са активностима које се спроводе у граду и плановима за наредни период. Када је реч о Стратегији развоја, навео је да, већ постоје приоритети о којима ће се посебно водити рачуна у наредном периоду.

Градоначелник Чедомир Јањић и председник Савета Живанко Радованчев

На овом састанку истакнут је велики значај учешћа чланова Савета у изради Стратегије одрживог развоја града, а према речима председника Радованчева, најважније је деловати узајамно, ка истом циљу и имати у виду да су промене у многим областима веома брзе и динамичне, те им се град мора прилагођавати и на њих адаптирати.

За пословне људе је посебно важна вест да је Влада Србије донела прошлог месеца Решење о давању сагласности за проширење подручја Слободне зоне Зрењанин, на више од 392 хектара, а тај документ објављен и у Службеном гласнику.

Индустријска зона „Ечка – Југоисток“ 

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић указује на стратешку подршци Владе Србије свим активностима локалне самоуправе у овом правцу, што неминовно доноси многе бенефите за инвеститоре који ће у будуће пословати у оквиру Слободне зоне у Зрењанину.

Уочен је на време од стране градоначелника и његовог тима појава недостатка земљишта за инвеститоре. Својевремено је Скупштина града  благовремено донела одлуку о проширењу индустријске зоне за читавих  500 хектара градског грађевинског земљишта, а сада, због потребе нових инвеститора, Влада је донела решење и о проширењу Слободне зоне на територији “Југоисток” где ће инвеститори, који на тој локацији буду подизали своје индустријске погоне, имати бенефите од чланства у тој зони.

Индустријска зона „Ечка – Југоисток“ 

У образложењу решења Владе Србије наводи се да ће у делу тог проширења, у индустријској зони “Југоисток” пословати компанија “Linglong international Europe” доо Зрењанин, која је део кинеске компаније “Shandong Linglong Tire”, као и кинески “Green Miles Chemicals”, са седиштем у Новом Саду.

У образложењу се наводи и да се проширењем подручја Слободне зоне Зрењанин обезбеђује и постизање основних циљева слободних зона – унапређење привредног раста, извоза и смањења незапослености, као и осталих позитивних ефеката.

Индустријска зона „Ечка – Југоисток“ 

Још једна вест је са економског становишта завредела пажњу. После  Београда, Нови Сада, Крагујевца и Панчева који је у бити део београдског економског круга, Зрењанин има потребу да у овом тренутку има више од једног малопродајног објекта у ланцу “Лидла” у Србији.

Градилиште новог малопродајног објекта „Лидла“

Шта ово значи, практично.Када таква немачка компанија процени да треба да шири мрежу у некој средини, онда је то поуздан знак да је тај град добро место за инвестирање и пословање, и да има развојну перспективу. Зрењанин, дакле, улази међу свега пет градова у Србији у којима “Лидл” гради свој други објекат, а свакако је у самом врху у нашој земљи када су у питању повољни економски параметри у последњих неколико година.

Петровград.орг и Град Зрењанин

Поделите: