ГРАД НА БЕГЕЈУ ЦЕНТАР ДЕВЕТЕ УМЕТНОСТИ

ГРАД НА БЕГЕЈУ ЦЕНТАР ДЕВЕТЕ УМЕТНОСТИ

У Културном центру Зрењанин, отворен је свечано Фестивал стрипа Стриполис. Сви љубитељи девете уметности могу да га посете до 23. септембра. Током три фестивалска дана одржаће се креативне радионице познатих уметника, чији је циљ да се овај медиј приближи млађим генерацијама. Фестивал су отворили директор Културног центра Горан Маринковић, помоћник градоначелника Душко Радишић и уредник часописа „Стриполис“ Бранко Ђукић.

 

 

Познати зрењанински сликар и падагошки радник Бранко Ђукић, уредник је часописа „Стриполис“, каже:

 

 

„Негујемо радионице анимираног филма, филма и сродних медија стрипу, и за све ове године чини ми се имамо већ једну сјајну библиотеку тих тадашњих клинаца који су били у радионицама, а сад врло радо долазе на фестивал као одрасли људи. И то је неки циљ у ствари да привучемо младу генерацију на којој све ово у ствари треба да остане“, рекао је Бранко Ђукић, уредник часописа „Стриполис“.

 

 

Гости фестивала су аутори из региона, наше земље, нашег града. Ове године међу њима је и Алекса Гајић, који две деценије ради стрипове и анимиране филмове.

 

 

„Мислим да су ово најбољи начини да се млади аутори мало упуте у то шта је стрип, да виде да стрип аутори постоје главом и брадом, да смо живи и здрави, и лепо живимо од тога и да је то нешто чиме би могли и они да се баве.“, рекао је медијима Алекса Гајић.

 

 

Ово је осма година за редом како се Стриполис одржава у зрењанинском Културном центру a 9. по реду број часописа.

 

 

Фестивал Стриполис специфичан је по томе што издаје истоимени часопис, где се објављују стрипови аутора са свих континената, који имају лични, ауторски, приступ.

 

 

Аутори: Саша Младеновић & Анкица Достанић ( Фото: Бојан Станулов)

СТРИПОЛИС – ФЕСТИВАЛ СТРИПА У КЦЗР

СТРИПОЛИС – ФЕСТИВАЛ СТРИПА У КЦЗР

 

У оквиру фестивала „СТРИПОЛИС“ који ће се одржати од 21. до 23. септембра у Културном центру Зрењанина, одржаће се радионица карактер – анимације коју ће водити Милета Поштић, оснивач и професор смера за анимацију и визуелне ефекте на Академији Уметности у Новом Саду.

 

 

Организатори фестивала позивају све заинтересоване суграђани/ке средњошколског узраста да се пријаве уколико желе да учествују и науче прве кораке из ове области.

 

 

Сви заинтересовани могу да се пријаве на e-mail Културног центра Зрењанина – kczr@kczr.org најкасније до 18. септембра.

 

 

О тачном датуму и времену одржавања радионице, обавестиће организатори заинтересоване пред почетак фестивала. Организатори моле заинтересоване да поред имена и презимена, у мејлу доставите које школе и ког разреда сте ученик/ца и број телефона на који Вас можемо контактирати.

 

 

У три фестивалска дана промовисаће се најновији – девети број истоименог часописа ауторског и интернационалног стрипа, одржати радионице, отворити изложбене поставке и одржати трибине/разговори на тему стрипa.

 

 

Отварање фестивала је у четвртак, 21. септембра у 19 часова у Културном центру Зрењанина. Главни гост фестивала је Жељко Пахек, један од бардова домаћег стрипа.

Добро дошли у Културни центар Зрењанин!

(Фотографије са прошлогодишњег „Стриполиса“)

ЕПИЦЕНТАР МУЗИКЕ И ДОБРОГ ПРОВОДА У СРБИЈИ

ЕПИЦЕНТАР МУЗИКЕ И ДОБРОГ ПРОВОДА У СРБИЈИ

Зрењанин је синоћ оборио рекорд у броју посетилаца који су дошли на концерт групе „Бијело дугме“. Преко педесет хиљада људи је уживало у доброј свирци и расположењу. Био је то спектакуларан концерт на великој бини прелепог Трга слободе. Наш град је слободно можемо рећи,  био сам епицентар добре рок свирке у Србији, на 32. „Данима пива“.

 

 

Времешне рок звезде, са бивших југословенских простора, Горан Бреговић, Ален Исламовић и Младен Војичић, су преко два сата, излазећи и на бис, забављали присутне култним хитовима „Бијелог дугмета“. Бугарке и трубачи су изостали у пуном броју али су дошли они најискуснији, међу њима и представили своје умеће, на овом концерту.

 

 

Чули су се познати хитови „Пљуни и запјевај моја Југославијо“, „Напиле се улице“, „Доживети стоту“, које је певао са публиком, велики професионалац на бини, Ален Исламовић.

 

 

Потом су дошле антологијске ствари, „Тако ти је мала моја кад љуби Босанац“, „Липе цвату“, Теноћи кад умрем, кад одем, кад ме не буде“, „На задњем сједишту мога аута“.

 

 

Видно задовољан наступом и реакцијом публике популарни Брега је узвикнуо: „ Памтите ово вече када смо лијепо пјевали и добро се забавили“. Хитове познатог бенда су певале све генерације ове вечери.

 

 

Кулминација је наступила појавом на бини популарног Младена Војићића –Тифе и извођењем два биса. Дугме је извело ствари као што су „Хајдемо у планине“ и „Ђурђевдан“ а потом и легендарне „Има нека тајна веза“ и „Ружица си била“.

 

 

Ово је био први наступ легендарне групе Бијело Дугме након 32. године у граду на Бегеју, заиста концерт за памћење.

 

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Бојан Вијатов)

ФИЛХАРМОНИЈА – ЗРЕЊАНИНСКА, ПЕТРОВГРАДСКА, НАЂБЕЧКЕРЕЧКА

ФИЛХАРМОНИЈА – ЗРЕЊАНИНСКА, ПЕТРОВГРАДСКА, НАЂБЕЧКЕРЕЧКА

Зрењанинска (Петровградска, Великобечкеречка) филхармониjа основана jе далеке 1899. године и  радила је са прекидима услед ратова до 1956. године. Истакнути виолиниста и педагошки радник Роман Бугар, обнавља њен рад 2014 године. Наредне године реализован је концерт са прослављеним светским оперским певачем Жељком Лучићем. Великим концертом у оквиру “Дана пива” наступ филхармоније отвара нови Трг слободе у Зрењанину. Сjаjни утисци са тог концерта допринели су да Зрењанинска филхармониjа и прошле године прва наступи на истом концертном простору, а после синоћњег наступа пред наjвећим броjем посетилаца до сада, чини  се извесним да ће постати заштитно име града на Бегеју. 

 

 

На прелепом Тргу слободе, Зрењанинска филхармониjа наступила jе пред двадесет хиљада људи. Сjаjним jедноипочасовним наступом, уз два “биса”, седамдесет троjе музичара jе, под диригентском палицом Микице Jефтића, приредило присутнима незаборавно вече, изводећи препознатљиве нумере из домаћих филмова и телевизиjских сериjа.

 

 

Присутни су уживали уз популарне мелодиjе из филмова “Балкан експрес”, “Само jедном се љуби”, “Национална класа”, “Лаjање на звезде”, “Маратонци трче почасни круг”, “Монтевидео”, “Љубав и мода”, “Звиждук у осам”, те сериjа “Отписани”, “Салаш у Малом Риту”, “Врућ ветар”, “Грлом у jагоде”.

 

 

Зрењанинска филхармониjа jе презентовала публици и солисте Мирну Радуловић и Давора Jовановића, победнике првог такмичења “Први глас Србиjе”.

 

 

Организатор концерта на Тргу слободе, Градска управа, обезбедила jе за публику више од хиљаду седишта али се то ове године показало недовољним јер је дошао велики број грађана и гостију.

 

 

Зрењанинска филхармониjа jе, на великоj фестивалскоj бини, одржала  концерт за памћење. Филхармонија – идентитет нашег града.

 

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша и Бојан Вијатов)

АМБАСАДОРИ БАЛКАНА И СЛОВЕНСТВА НА ФЕСТИВАЛУ „ЛАЛА“

АМБАСАДОРИ БАЛКАНА И СЛОВЕНСТВА НА ФЕСТИВАЛУ „ЛАЛА“

Наш град у срцу Баната је на културном небу Србије давно превазишао локалне оквире и низом врхунских манифестација, које имају традицију, крунисао је себе као незваничну културну престоницу овог дела Србије.

 

 

Наш град се издваја културним дешавањима која задовољавају најстрожије уметничке критеријуме. Једна од таквих манифестација је и Фестивал „Лала“.

 

 

Међународни фестивал фолклора “Лала” почео jе на Тргу др Зорана Ђинђића, а фестивал коjи се традиционално одржава у оквиру манифестациjе “Дани пива” отворили су помоћник градоначелника Душко Радишић и председник Културно – уметничког друштва “Пионир” Радован Молдован.

 

 

„Захваљуjем се нашим гостима, наjбољим и наjлепшим амбасадорима своjих земаља, као што jе то и Културно – уметничко друштво „Пионир“ из Зрењанина. Они нас представљаjу не само у земљама коjе учествуjу на овом фестивалу, него и у читавом региону. На њих смо веома поносни“ – казао jе на отварању Радишић.

 

 

Фестивал ће траjати до 1. септембра, а учествуjу фолклорни ансамбли из Чешке. Белорусиjе, Црне Горе, Румуниjе, Србиjе. Фестивал је ове године потврдио етно-културолошко јединство балканских и словенских народа.

 

 

Фестивал „Лала“ први пут jе одржан 2003. године, као пратећа манифестациjа „Дана пива“ и од тада се у континуитету одржава сваке године, на бини на Тргу др Зорана Ђинђића.

 

 

За сваку похвалу су настојања организатора „Дана пива“ да у манифестацију традиционално и неизоставно укључе  и врсне неговаоце богате музичке и фолклорне традиције. То наслеђе је основа идентитета сваког народа без које он неможе бити препознат у породици светских и европских народа.

 

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

РЕЧ ПАОР У ХРВАТА

РЕЧ ПАОР У ХРВАТА

Потпуна је неистина да је реч паор некаква војвођанска особеност и да се само у Војводини њоме називају сељаци, односно ратари. Ове речи има и у страним језицима, а користи се у Хрватској, чешће у облику паур, где за разлику од Војводине само изузетно стиче пејоративан смисао. У Хрватској, као и у Србији израз паор, има и класни смисао. Шта више, међу Хрватима у аустријском Градишћу је значење речи паор пре свега класно. (више…)

Send this to friend