ТАМО ГДЕ СУ СРБИ ТАМО ИГРА „КОЛО“

ТАМО ГДЕ СУ СРБИ ТАМО ИГРА „КОЛО“

Национални ансамбл „Коло“ – Ансамбл народних игара и песама Србије,  наступио је на великој сцени пред препуним Културним центром Зрењанина у четвртак, 16. Новембра и побрао аплаузе. Многобројни посетиоци су, поред традиционалне песме и игре, могли да уживају у изложби фотографија Јелене Јанковић. Културни центар Зрењанина потврдио висок организациони ниво кад су овакве манифестације у питању.

 

 

Националном ансамбл – „Коло“  се већ 70. година бави очувањем народне културе кроз игру и песму уз  високу уметничку интерпретацију са изузетним сценским наступом. У стварању уметничког репертоара учествовали су наши најеминентнији кореографи, композитори, као и многобројни стручни сарадници (етномузиколози, етнолози, балетски уметнци) који су изградили препознатљив уметнички стил, изражен пре свега у разноликости сценских и музичких облика.

 

 

Солиста, Вишња Караклајић је у име ансамбла  дала изјаву за присутне медије:

 

 

„Ова година је за ансамбл била веома успешна, уосталом као и све претходне. У овој сезони обележавамо 70. година постојања и уметничког рада и на то смо веома поносни. Имали смо ове године доста турнеја у земљи и иностранству. Отворили смо сезону у Будимпешти, вратили смо се са турнеје по Источној Србији,очекује нас још једна значајна турнеја,крајем године, по Републици Српској. Ето, у Зрењанину смо поново и то нас радује. Овде ћемо извести шаренолик програм са играма и песмама из свих српских земаља на Балкану.“ – рекла је Караклајић.

 

 

Више од четрдесет врхунских играча и певача, као и једанаест музичара, изводило је два часа разноврсну и богату српску традиционалну музику.

 

 

„Коло“ је и овом приликом представило игре и песме уз пратњу Народног оркестра из богатог и разноврсног репертоара Ансамбла. Концерт је отпочео свадбеним играма и песмама из древне српске области, Мораве и Тополнице, данас мученичког  Косовског Поморавља. Потом су дошла кола из устаничке Шумадије…

 

 

„Коло“ настоји и у томе успева, да буде доступно свим поштоваоцима традиционалне уметности и да им приушти доживљај уметности народне игре, песме и музике на професионалном нивоу. Кола из Српске Крајине увек измаме емоцију публике…

 

 

Високи уметнички стандарди, богатство репертоара, као и приступ неговању традиције су и ове вечери били потврђени. Несумњив је квалитет уметника и веома захтеван приступ концертној презентацији уметности народне игре, и песме овог ансамбла. Са ове вечери многобројни посетиоци носе инспирацију изазвану убедљивом интерпретацијом уметничка дела која на најбољи начин представљају богато културно наслеђе Срба.

 

 

Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло“ је својеврсни културни бренд Србије. Високи уметнички домети у интерпретирању богате традиционалне уметности којом се „Коло“ професионално бави, континуирано побуђују и сигурни смо да ће и даље побуђивати интересовање код публике.

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Бојан Станулов & Јован Његовић Дрндак)

КОНЦЕРТ ГИТАРИСТЕ БРАНКА БАРНИЋА

КОНЦЕРТ ГИТАРИСТЕ БРАНКА БАРНИЋА

У петак, 3. новембра 2017. године, са почетком у 20 часова у Салону Народног музеја Зрењанин је одржан запажен концерт класичне гитаре, а наступио је познати гитариста и педагошки радник из Зрењанина Бранко Барнић. Велики број суграђана је уживао у маестралном извођењу, на гитари, композиција светских уметника.

 

Бранко Барнић – биографија уметника:

 

Бранко Барнић је почео да свира гитару са дванаест година, као ђак професора Тајти Јосифа. Завршио је гимназију “Коча Коларов” у Зрењанину, а касније је дипломирао на Академији Уметности у Новом Саду, у класи професора мр Зорана Крајишника. У току основних студија, а и касније, учествовао је на семинарима, мастер-класовима и радионицама светски реномираних гитариста као што су: Oddair Assad, Pavel Steidl, Roland Dyens, Душан Богдановић, Мирослав Тадић, Scott Tenant. У јесен 2013. године одлази на даље усавршавање у САД где најпре стиче „Перформер“ диплому на Универзитету у Индијани – „Jacobs School of Music“, у класи маестра Ернеста Битетија, а затим завршава мастер студије на Миннесота Универзитету у Миннеаполису, у класи професорке Маје Радованлије. За време постдипломских студија био је асистент на катедри за гитару, где је држао групну и индивидуалну наставу гитаре, и Историју Rock’n’roll-a.

 

 

Концертно активан од 2003, наступао је као солиста, члан разних камерних ансамбала (дуо са флаутом, виолином, трио гитара) и као солиста са оркестром. Од 2013. активно наступа у Америци соло и као дуо са гитаристкињом Миленом Петковић. Дуо је остварио много наступа, од којих су значајнији „Lower Town Classics” (2015), MAGEF-IN (2015), “Minnesota Guitar Society Guitarathon” (2016) и неколико снимака за „Guitar Salon International“ у Лос Анђелесу (2017).

 

 

Значајно тежиште његових активности је свакако и педагошки рад. У периоду од 2004. до 2013. био је запослен у музичкој школи „Јосиф Маринковић“, на месту професора гитаре. Ученици из његове класе освајали су награде на такмичењима, а неки су наставили студије у земљи и иностранству. Имао је удела у организацији фестивала “Guitar Art Laureati” у Зрењанину (2009- 2013), а такође је учествовао као члан жирија на такмичењима и фестивалима гитаре. У периоду 2015-2017 предавао је гитару на „The Saint Paul Conservatory of Music” и у музичкој школи “St. Joseph’s”  у Саинт Паулу, Миннесота. Од септембра 2017. предаје гитару у музичкој школи “Јосиф Маринковић” у Зрењанину.

 

Публика је уживала у следећим композицијама:

 

 

Heitor Villa Lobos (1887-1959) – Preludio No 1.

Johann Sebastian Bach (1685-1750) – Prelude, Fugue and Allegro in D major, BWV 998

Dionisio Aguado (1784-1849) – Introduction and Rondo Briliante Op. 2, No 2

Isaac Albeniz (1860-1909) – Cadiz

Francisco Tarrega (1852-1909) – Capricho Arabe

Roland Dyens (1955-2016) – Saudade No3

Django Reinhardt (1910-1953) – Nuages, arr. R. Dyens

Организатори овог запаженог и посећеног концерта су били Културни центар Зрењанин и Народни музеј Зрењанин.

(Фото: Александар Блануша)

ТРИБИНА О МЕДИЈСКОЈ ФОТОГРАФИЈИ

ТРИБИНА О МЕДИЈСКОЈ ФОТОГРАФИЈИ

Трибина о медијској фотографији одржана у Културном Центру града Зрењанина привукла је знатан број како оних старих познавалаца фотографије тако и оне који у свету ове популарне уметности праве своје прве озбиљне кораке. На скупу су се представили фоторепортери Вечерњих новости Дарко Дозет и Зоран Јовановић Мачак.

 

 

Вече медијске фотографије отворио је Зоран Јовановић Мачак цитирајући текст из књиге А. Шафранског а, који је још 1934. године написао Сибин В. Тодоровић (шеф кабинета Министра војске и морнарице)

 

“Давно је прошло време, када је фотографија била доступна само појединцима или фотографима од заната. Данас је фотографија у животу човека добила нарочити значај и продрла је дубоко у све слојеве друштва. Обзиром на значај и користи које фотографија пружа човеку, у већини држава поклоњена је овој нарочита пажња и развијена је велика акција, да се пруже потребна знања из области фотографије свима који желе да јој се посвете. У томе цију у многим државама фотографија је уведена као обавезан предмет изучавања не само у вишим и средњим, већ и у нижим школама. У многим државама фотографија се искориштава као моћно рекламно средство за пропаганду своје земље, за коју сврху, од нарочитог је значаја уметничка фотографија помоћу које смо у стању да представимо целоме свету све лепоте и особине своје земље. У садашње доба примена фотографије толико је продрла у масе народа да слободно можемо рећи да је она постала средство националне пропаганде.”

Овај текст из давне 1934. године многима ће се доимати као да је писан јуче, констатовао је Зоран Јовановић Мачак.

 

 

Он је такође поделио своја искуства када је ауторско и власничко право у питању, као неизбежну  ставку у бављењу овом браншом. Предочио је на праву важност фотографије и каква је и колика њена улога у очима читалаца. Етички приступ фотографији као незаобилазну норму сваког професионалца. Такође се дотакао и теме аналогне фотографије и како управо она као таква може у много чему парирати данашњим дигиталним ДСЛР снимцима.

У уводној речи Дарко Дозет се захвалио Покрајинском секретеријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, а пре свега УНС-у на несебичној подршци када је предложен закон о одузимању ауторских права који управо великом залагањима овог удружења није угледао светло дана.

 

 

На питање уреднице Радио – телевизије Војводине и председнице Друштва новинара Војводине Ержебет Пап Рељин каква фотографија мора да буде , Дозет је рекао да фотографија пре свега мора да пробуди емоцију, да буде истинита, тј. да на најбољи могући начин, без манипулисања њоме,  мора да представи стварни догађај.

Показујући нам своје фотографије снимљене у протекле две деценије могу закључити да је једино страст она која претходи заљубљености у фотографију и да заједно држе темељ и истрајавају у свету документације једног времена, фотографије.

Фотоапарат је справа иза које се понекад можеш сакрити или моћно оружје из којег можеш да окинеш,  закључио је на крају предавања Дарко Дозет.

 

 

Аутор: Алиса Јунузовић (Фото: http://njegovic-photo.com/?page_id=1191)

ОДБРАНА ЈЕЗИКА СРБСКОГ ОД ВУКОВЕ РЕФОРМЕ

ОДБРАНА ЈЕЗИКА СРБСКОГ ОД ВУКОВЕ РЕФОРМЕ

Човек који је понајбоље описао Вукове методе у наметању реформе, као и последице исте, био је Јевстатије Михајловић, угледни србски књижевник и јавни радник (1802-1888), у свом огледу „Обрана језика србског од изопачавања и простачења његовог и кирилице од вуковице“. Због значаја овог погледа на вуковску револуцију, навешћемо један од Михајловићевих ставова:

 

Иницијатор реформе српског књижевног језика Вук Стефановић Караџић (1787-1864).

 

„Ја сам уверен да је Г. Вук Караџић, кад је Писменицу своју писао, роду свом добро учинити хтео и да није мислио, да ће с преиначењем кирилице такову реформу у књижеству нашем учинити, која ће за народ србски неугодна, а може бити, и опасна следства имати.

 

Идејни творац реформе српског књижевног језика Јернеј Копитар (1780—1844), словеначки филолог и државни цензор у Хабзбуршкој монархији.

 

Г. Вук и његови последоватељи нису проникнули, пак јошт ни данас неће да увиде, да радом својим на руку иду онима, који на кирилицу мрзе, и који с пореметењем наше кирилице за себе повољне последице изводе. Они нису измерили, да кад из азбуке наше є, і, я, ю, ъ, ь изоставимо, а ј, љ и њ примимо, да нам унуци и праунуци наши књиге кирилицом било старом или црквеном, било новом или грађанском печатане читати нећеду.

 

Света солунска браћа равноапостолни Ћирило и Методије.

 

Ово се нама савременицима, који смо у школама кирилицу учили, а случајно и ј, љ и њ упознали, неверојатно чини, јер велимо, кад нам Вуковица за ово 30 или 40 година од како ју овај или онај употребљава, шкодила није, неће нам ни доцније каква зла учинити.

 

Јован Стерија Поповић, (1806-1856), велики српски књижевник из Баната, није био за Вукову реформу српског језика као и многи српски интелектуалци оног времена.

 

Ал није тако браћо, јер се данас кирилица у школама учи, а ко кирилицу читати уме, тај чита одма и Вуковицу. Ал окренимо натрашке, т.ј. да се Вуковица у школама учи, а кирилица на вољу остави, пак ћемо се уверити, да дете, које не познаје писмена є, і, я, ю, ъ, ь читањем кирилице ни маћи неће. А кад је тако, као што заиста јесте, то онда погледајмо ладнокрвно и безпристрастно последице од те промене у азбуки нашој, пак ћемо наћи да ако Вуковица обична азбука постане, наше друго, треће и тако даље колено не само да часловац, псалтир, јевангелије и друге црквене књиге наше, које су старом кирилицом печатане, читати неће умети, него да ни Доситеја, Вујича, Видаковића, Атанацковића, Хаџића (Светића), Ј. С. Поповића и друге наше списатеље, којих су дела грађанском кирилицом штампана, пак тако исто и Летописе, Гласнике и све друго, што кирилицом до данас написано имамо, читати неће знати, осим ако који особито за себе кирилицу не научи, као свештеници, и учени Србљи, који по чину и стању свом знати ју морају.””

 

(„Обрана језика србског од изопачавања и простачења његовог и кирилице од вуковице“)

 

Ову занимљиву књигу можете прочитати на сајту Библиотеке Матице Србске кликом на слику изнад, а ако желите да погледате  још књига од Јевстатија Михајловића кликните на овај линк.

 

Ко је био Евстатије Ета Михајловић?

 

(Фото: Зрикипедиа)

Евстатије „Ета“ Михајловић (Велики Бечкерек, 1802 – Будимпешта, 1888) је био правник, књижевник, приседник Торонталске жупаније и сенатор и судија трговишта Велики Бечкерек.

 

У време Револуције 1848/49. године налазио се на челу Србског народног великобечкеречког одбора, који је држао власт у том граду од јануара до априла 1849. године.
Евстатије Михајловић се родио 1802. године у Великом Бечкереку (касније Петровграду, Зрењанину). О његовом детињству и младости и нема података; према истраживањима завичајног историчара Драгољуба Чолића, родитељи су га наводно као бебу оставили пред вратима Цркве. Студирао је филозофију у Великом Вараду и права у Шарошпотоку. Земаљски адвокат постао је 1829. године, а 1830. постављен је на положај судије трговишта Велики Бечкерек.

 

Извор:http://www.carsa.rs/odbrana-jezika-srbskog-od-vukove-reforme/

КОНЦЕРТ НАЦИОНАЛНОГ АНСАМБЛА КОЛО

КОНЦЕРТ НАЦИОНАЛНОГ АНСАМБЛА КОЛО

Национални ансамбл „Коло“ – Ансамбл народних игара и песама Србије,  наступиће на великој сцени Културног центра Зрењанина у четвртак, 16. новембра. Концерт почиње у 20 часова. Карте се продају на билетарници Културног центра од понедељка – 30. октобра, сваког радног дана и суботом од 10 до 12 и од 18 до 20 часова. Цена улазнице је 400 а за организоване посете 250 динара.

 

 

Националном ансамбл – „Коло“   се бави очувањем народне културе кроз игру и песму уз  високу уметничку интерпретацију са изузетним сценским наступом. У стварању уметничког репертоара учествовали су наши најеминентнији кореографи, композитори, као и многобројни стручни сарадници (етномузиколози, етнолози, балетски уметнци) који су изградили препознатљив уметнички стил, изражен пре свега у разноликости сценских и музичких облика.

 

 

Више од шездесет врхунских уметника, играча који су истовремено и певачи, као и петнаест музичара, презентују разноврсну и богату српску традиционалну музику и музику, националних заједница, са наших простора.

 

 

Иначе, ансамбл „Коло“ је основан 1948. године под називом Ансамбл народних игара Србије, а садашње име носи од 1953. године. „Коло“ је гостовало на свим континентима, одржало више од 5.000 концерата пред више од десет милиона гледалаца, и то у престижним концертним салама као што су „Метрополитен“, „Палата Шајо“, „Карнеги хол“, „Баљшој театар“.  Овај ансамбл је носилац највиших домаћих и иностраних признања на пољу очувања културне баштине.

Аутори: Анкица Достанић & Саша Младеновић (Фото: КЦЗР)

ТРИБИНА О МЕДИЈСКОЈ ФОТОГРАФИЈИ У КЦЗР

ТРИБИНА О МЕДИЈСКОЈ ФОТОГРАФИЈИ У КЦЗР

Удружење новинара Србије и огранак Друштво новинара Војводине позива младе фоторепортере, студенте новинарства, полазнике новинарских секција средњих и основних школа и ширу јавност на трибину о значају медијске фотографије на којој ће говорити познати фоторепортери Дарко Дозет и Зоран Јовановић Мачак. Трибина је заказана за 30. октобар, с почетком у 19 сати, у Културном центру Зрењанина.

 

Зоран Јовановић Мачак (Фото: Предраг Митић)

 

Фоторепортери „Вечерњих новости” Дарко Дозет из Новог Сада и Зоран Јовановић Мачак из Панчева, говориће о својим искуствима, значају поштовања професионалних стандарда, ауторским правима, етици и естетици фотографије, о најзанимљивијим догађајима у каријери и представити фотографије које ће посебно памтити и по којима ће бити упамћени.

 

Дарко Дозет (Фото: Јован Његовић Дрндак)

 

Разговор са фоторепортерима водиће уредница на Радио-телевизији Војводине и председница Друштва новинара Војводине Ержебет Пап Рељин.

 

Ержебет Пап Рељин (Фото: РТВ)

 

Након трибине, млади фоторепортери и учесници догађаја моћи ће да у радионичарској атмосфери прикажу своје медијске фотографије и чују коментаре и савете Дозета и Јовановића, који им могу помоћи у професионалном раду.

Млади новинари и фоторепортери, као и остали заинтересовани за предавање о медијској фотографији, могу да се пријаве до 27. октобра на мејл vesna.masalovic@uns.rs.

 

Аутор: Јован Његовић Дрндак

Send this to friend