Друштвене теме
Заговорницима о(п)станка имена Зрењанин, које можемо звати лажним опозиционарима и антипротивним критизерима свега постојећег, неокомуништима, НВО профитерима, људима којима се ето, одмомаћило по навици а не по историјским аргументима, постојеће име, сада је омиљена тема заштите права грађана на референдум. Да ли је име Петровград промењено на реферундуму или насиљем КПЈ-у?
Архивски документ, Записник са седнице локалне скупштине који је упутио захтев за промену имена, са именима присутних.
Заговорници останка нелегалног имена помешали су лончиће, емотивну везаност и навику овдашњих људи, причу о економском моменту, као да референдум некошта. Они оптужују нелегално као њихови идеолошки претходници за „анти-антифашизам“ заговорнике повратка имена у себи наклоњеним медијима. Ствара се у граду непотребна или њима потребна атмосфера подела и политикантског ситног шићарења. Грађани се деле на некакве монархисте и републиканце мада је та подела потпуно бесмислена у данашње време. Историја нам јасно каже када је та подела на наше и њихове почела.
Познати документ који представљају заговорници опстанка нелегалног имена као Решење о промени имена а у ствари Одобрење министарства.
Чувена комунистичка револуција је у нашем граду победила 1944. године али симболично се може рећи да је 1946. променом имена града започела своју епоху. Комунистичка врхушка из Новог Сада и Београда је дала миг локалним револуционарима и промењено је име града 1946. године по свом политичком и војном активисти, народном хероју НОБ-а Жарку Зрењанину – Учи. Тиме је показала да јој је борба у НОБ-у која је била праведна и херојска антифашистичка била само покриће за обрачун са водећим личностима претходне епохе. Дакле много је страшније страдање конкретних политичких противника који су ликвдирани у току успостављања нове власти или који су послати на робију и који нису сви били њихови или фашисти, већ добрим делом само политички противници режима. Страдање имена овог града је само метафора једне погрешне политике обрачуна са неистомишљеницима.
Захтев да надлежна Скупштинса АП Војводине разматра ово питање и донесе правоснажно Решење о промени имена.
То преименовање Петровграда у Зрењанин је учињено према свим до садашњим историјским знањима, која чекају свог истраживача, на нелегалан начин. Дакле то није била демократска промена већ би пре могли да говоримо о узурпацији и насиљу над легалним именом у маниру револуционара који су били победници у Другом светском рату. Градска скупштина састављена од комунистичких активиста је упутила захтев надлежном министарству унутрашњих послова, које је водио тада сада већ познати Слободан Пенезић Крцун, који је дао одобрење за промену.
Записник Скупштине АП Војводине у који потврђује да никада питање промене имена грда из Петровград у Зрењанин није ни разматрано.
Одобрење тадашњег републичког МУП-а, на чијем челу се налазио Слободан Пенезић Крцун, је једини документ којим поносно машу заговорници опстанка нелегалног имена. Оно је стигло и требало је да о томе према важећем закону расправља формирана Скупштина АП Војводине али до тога никада није дошло. Не постоји ни један документ који говори да је о овој насилној промени било ко даље расправљао и да је донето бар неко какво такво легално решење, чиме би поступак формално правно био завршен. Уместо тога локални руководиоци у граду су једноставно почели да користе нови назив и то је било то. Користи се по инерцији до данашњег дана. Наш град се отуда потпуно лажно са становишта легалитета представља као Зрењанин а његово право име је и даље Петровград и демократске и одговорне власти би то коначно морале да констатују и отклоне више деценијску неправду.
Службени гласник АП Војводине у којем се „на крају поступка“ Одобрење објављује као Решење.
Петровград.орг ће вас подробно обавестити о овој теми у наредном периоду
Друштвене теме
Град Зрењанин је на достојан начин одужио дуг јуначким прецима и обележио јубилеј – Стоту годишњицу од ослобођења у Првом светском рату и Дан града. На Тргу слободе одржана је и манифестација “Отворени дан”, Команде за развој Банатске бригаде гарнизона у Зрењанину. Прослава је почела у преподневним часовима, полагањем венаца на спомен-обележја посвећена јунацима из Првог светског рата и одавањем поште ослободиоцима града.
Венце на спомен-костурницу српским и руским ратницима на Граднуличком гробљу положили су представници Града Зрењанина, Удружења ратних добровољаца ослободилачких ратова 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца и Друштва српско-руског пријатељства, а помен страдалима су служили свештеници Српске Православне Цркве.
Цвеће је положено и на спомен-плочу посвећену пуковнику Драгутину Ристићу, команданту Другог пешадијског пука “Књаз Михајло”, чувеног “Гвозденег пука”, војне јединице српске војске која је 17. новембра 1918. године ослобободила тадашњи Велики Бечкерек.
На спомен-бисту Војводи Бојовићу, на почетку улице која носи његово име, венац су положили и представници Удружења ратних добровољаца ослободилачких ратова a заменик градоначелника Саша Сантовац, помоћник градоначелника Душко Радишић и народни посланик из Зрењанина Мирко Крлић положили су, у име Града Зрењанина, венац на спомен-плочу посвећену српским добровољцима из Првог светског рата, у порти храма Успења Пресвете Богородице.1912-1918, њихових потомака и поштовалаца.
Обраћајући се окупљенима на Тргу слободе, домаћин свечаности, градоначелник Чедомир Јањић, истакао да је на овај дан, пре стотину година, престала да постоји Аустро-угарска монархија, и од тог дана, од тог 17. новембра, и Жупанијска зграда и град више нису део њене територије.
“ Јасном вољом и вековном жељом народа, Војводина је присаједињена Матици, Краљевини Србији, о чему су сањале генерације и генерације наших предака. Обављено је то часно и војнички беспрекорно, заштиту су имали не само српски, већ и сви други народи који овде вековима заједно живе, и то је нешто чиме се поносимо, нешто што нам свима служи на част и нешто што је наша обавеза да сачувамо, кроз све историјске околности у којима се налазимо. Следимо данас пут наших славних предака и поштујемо њихова велика дела.” – поручио је са балкона Градске куће градоначелник Чедомир Јањић.
Празник града и јубилеј сто година слободе са балкона је честитао и командант Гарнизона Зрењанин Војске Србије, пуковник Никола Дејановић, рекавши да је за њега и припаднике Војске Србије велика част стајати данас на балкону Градске куће, бити заједно с представницима локалне самоуправе, као што су 17. новембра 1918. године стајали припадници ослободилачке српске војске са изабраним народним представницима српског народа.
“Нема веће части и поноса него служити својој отаџбини” – поручио је пуковник Дејановић.
Са балкона Градске куће глумци зрењанинског позоришта дочарали су обраћања од пре једног века, оснивача првог Српског народног одбора, др Славка Жупанског и команданта Другог пешадијског пука “Књаз Михајло”, познатог као “Гвоздени пук” пуковника Драгутина Ристића “Бригадира”. Говор команданта јединице која је ослободила тадашњи Велики Бечкерек интерпретирао је Првослав Заковски, подсетивши све окупљене на чувене речи пуковника Ристића:
“Сад сте, браћо и сестре Бечкеречани и сви присутни из целог Баната, под заштитом ваше браће – војске Краља Петра Првог. Под истом заштитом биће и све друге народности, које стотинама година живе са вама заједно, на негдашњој области Деспота Ђурђа Бранковића.
Обраћање др Славка Жупанског бригадиру Ристићу интерпретирао је глумац Милан Кочаловић а придружио му се и Јовица Јашин да би заједно изговорили цитате историјских личности, непријатеља и савезника о српском војнику и Србима. са балкона се чула и песма “Востани Сербије”, родољубива химна чувеног банаћанина, коју је извео оперски певач из Новог Сада, Никола Баста.
Пре тачно једног века, са балкона Жупанијске зграде, данашње Градске куће, објављено је грађанима тадашњег Великог Бечкерека да је завршен Први светски рат, да су се на овим просторима догодиле крупне, епохалне промене и да је власт предата ослободиоцима и српским властима, поручио је историчар Историјског архива Слободан Милин.
Свечаност је почела интонирањем химне Републике Србије, у извођењу Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије, који је увеличао данашњу манифестацију у Зрењанину, а настављена полагањем венаца на споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу.
Почаст ослободиоцима и њиховим душама које су сигурни смо са Царем Лазаром били невидљиво присутни на овом скупу, одата је служењем помена на којем су чинодејствовали свештеници Српске Православне Цркве.
Уз почасни вод Војске Србије и државна знамења у рукама војника у српским униформама из Првог светског рата грађани су могли да се фотографишу са официрима и војницима Војске Србије и разгледају део наоружања, којим ће и данас бити одговорено тиранима који прете Србији и српском народу.
Петровград.орг ( Фото: Саша Младеновић, Александар. С. Блануша , Горан Михајлов)
Друштвене теме
Капитулацијом Немачке, после четири године крвавог рата, завршен је Први светски рат у којем је учествовало 36 држава. Први светски рат се водио у Европи, Азији и Африци. Од око 70 милиона мобилисаних, погинуло је и умрло од рана и глади око 20 милиона; највећи губитак је имала Србија, 26% од укупног броја становништва.
Какве везе има Србија са једанаестим новембром хиљаду девет стотина осамнаесте, даном када су у шуми, у близини француског града Компјења (Compiègne), десет дана након ослобођења Београда, савезници и Немци потписали примирје које је означило крај Првог светског рата на западном фронту?
Новембра 11. 1918. године, у железничком вагону у Компијену, у којем се налазило командно место француског маршала Фоша, представници Атанте потписали су примирје са Немачком, чиме је званично окончан Први светски рат. Рат је почео четири године раније, 14. августа 1914. године, нападом Немачке на Белгију. Ова мала држава нападнута је прва зато што су Немци хтели да избегну добро утврђену „мажино-линију“ на граници са Француском и до Париза стигну заобилазним путем.
Узрок рата била је амбиција Немачке да се обрачуна са Русијом, а као повод за рат искориштен је атентат у Сарајеву, 28. јуна 1914. године, у којем је Гаврило Принцип убио бечког престолонаследника Фердинанда. Немачкој и Аустро-Угарској су се придружиле Бугарска, којој је Немачка обећала Македонију и Југоисточну Србију и Турска. Италија, која је била у војном савезу са Немачком и Аустро-Угарском (Централне силе) одбила је да уђе у рат, а након Лондонске конференције у априлу 1916. године, на којој су јој обећани Тирол, Истра, Далмација, јужна Албанија, Либија и делови Турске, приступила je Антанти. Антанту су чиниле Британија, Француска и Русија.
Безусловна капитулација, према којој је Немачка морала да напусти све окупиране земље на западу и истоку, Алзас и Лорену и леву обалу Рајне, потписана је у железничком вагону у француском месту Компијењ, 11. новембра 1918. године, у 11 часова пре подне. Касније, у знак освете, Хитлер је наредио да Француска потпише капитулацију у јуну 1940. године у истом том вагону који се чува као споменик-музеј у Компијењу. У Музеју вагону данас се налазе заставе свих савезника, међу којима је и наша.
Исход рата довео је до нестанка три царевине: Аустроугарске, Русије и Османског царства. На рушевинама Двојне монархије створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Турска је стављена под међународни протекторат, а због бољшевиче авантуре Русија је изгубила Пољску, Финску, Естонију, Летонију и Литванију.
Српска застава враћена је међу победничке у железнички вагон у Компијењу тек 2009. јер државе Антанте нису дозвољавале да се ту истакне југословенска, а нарочито не комунистичка застава с петокраком, пошто су победници у Великом рату били Срби.
Срећан празник и вечнаја памјат српским јунацима!
Друштвене теме
Град Зрењанин ће 17. новембра, обележити изузетан историјски јубилеј – стоту годишњицу од ослобођења у Првом светском рату а уједно и Празник града. Ове године у складу са значајем предвиђена је величанствена прослава уз наступ великог броја реномираних уметника. Сви грађани су позвани да дођу и увеличају својим присутвом предвиђене програме.
Иде Пера, иде Пера јаше коња бела, за њим иде, за њим иде Србадија цела…
Тог дана, како сазнаје Петровград.орг биће организован парастос и полагање венаца на споменик Краљу Петру Ослободиоцу као и већи број пригодних програма посвећених преломним историјским догађајима из 1918. године. Програм на самом Тргу Слободе и улици Краља Александра Карађорђевића ће почети око 10 и 30 часова дакле у преподневним часовима.
Прастос српским војницима ослободиоцима код споменика краљу Петру.
Познато је да 17. Новембар слови и као Дан Команде за развој Банатске бригаде, Војска Србије и Град Зрењанин ће организовати „Отворени дан“ на Тргу слободе, од 11 до 14 часова, с приказом наоружања и војне опреме и наступом оркестра Гарде Војске Србије.
Дан Команде за развој Банатске бригаде.
Присутни грађани ће моћи да присуствују глумачкој реконструкцији дешавања од 17. новембра 1918. године – уз чувено обраћање пуковника Драгутина Ристића Бригадира са балкона Градске куће, команданта пешадијске бригаде „Гвозденог пука Књаз Михаило“, војне јединице која је ослободила тадашњи Велики Бечкерек, потоњи Петровград и Зрењанин.
Оригинална фотографија коју је 1918. у Великом Бечкереку снимио фотограф „Гвозденог“пука а коју чува музеј у Краљеву.
Обраћање Бригадира Ристића, као и др Славка Жупанског, оснивача првог Српског народног одбора, дочараће глумци зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић“.
Гардијски оркестар Војске Србије ће наступом увеличати догађај.
Почаст херојима Првог светског рата и ослободиоцима града биће одата полагањем цвећа на спомен-обележја, бисте и плоче на Граднуличком гробљу, Бригадиру Ристићу и српским добровољцима у порти Успенског храма, спомен-бисти Војводи Петру Бојовићу. У салону Народног музеја биће отворена централна изложба у 13. часова коју потписују Народни музеј и Историјски архив Зрењнин.
Зрењанинска филхармонија, са солистима Јадранком Јовановић и Бором Дугићем. ће наступити те вечери
У вечерњим сатима ће се наставити други део програма у Кристалној дворани. Предвиђен је спектакуларан наступ Зрењанинске филхармоније, са солистима Јадранком Јовановић и Бором Дугићем, као и наступ награђених градских хорова у 20 часова, у Кристалној дворани.
Петровград.орг
Друштвене теме
Портал Петровград.орг вам представлља идејно решење споменика краљу Петру на Тргу републике у Новом Саду који је израдио вајар Зоран Ивановић. У организацији удружења „Буте Добри“ група новосадских уметника урадила је највећи мурал у Србији, посвећен Краљу Петру Првом Карађорђевићу. Мурал се налази на Булевару Краља Петра Првог, у новосадском насељу „Блок“.
Модел ове скулптуре, краљ Петар Први у свечаној униформи са орденима на грудима јаше коња у касу. Узде држи у левој шаци, а та рука је савијена у лакту, придржавајући капу уз тело. Десна рука је благо испружена и у њој држи повељу слободе.
Према конкурсној документацији, рок да се направи идејно решење споменика у глини био је 7. јул, након чега jе Нови Сад посебно ангажовао ливницу за прављење споменика, како би био постављен на Трг републике у новембру на дан обележавања 100 година од присаједињења Војводине Србији.
Предвиђено је да коњ и краљ буду од бронзе, а постамент од мермера и да гледају ка Владичанском двору. На постаменту ће писати текст на ћирилици на све четири стране, и то на јужној “Петар И Крађорђевић 1844-1921”, северној “Краљ Србије 1903-1918”, на западној (предњој страни) биће грб Краљевине Србије а са источне “Рума 24. новембар 1918, Нови Сад 25. новембар 1918”. Око споменика ће бити постављена подна расвета.
Споменик ће бити откривен у новембру ове године, када обележавао 100 година од присаједињења Срема, Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, на дан уласка српске војске у Нови Сад на крају Првог светског рата.
Петровград.орг
Друштвене теме
Два мудра човека, истакнута јавна радника, изузетних говорничких способности, обратила су се на великом историјском часу у порти храма Успења Пресвете Богородице и испред спомен куће др Славка Жупанског присутним званицама, средњошколцима и јавности. Петровград.орг вам доноси део њихових обраћања који наводе на размишљање о вези између две епохе.
Др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културно наслеђе је свакако један од најбољих познавалаца историје Баната и града на Бегеју из кога потиче. На свечаности уприличеној поводом стогодишњице од оснивања Српског народног одбора у Великом Бечкереку између осталог је рекао и ово:
„Родољубиви становници овога града 1935. године град су преименовали у Петровград и на тај начин у ствари показали идеју, сврху, циљ за који су се борили у Великом рату.
Данас када обележавамо овај догађај и ову значајну годишњицу имамо обавезу да се сетимо тих људи, да се сетимо њиховог моралног лика, да се сетимо њихове улоге, јер на тај начин, обележавајући ову годишњицу у ствари, причамо о самима себи, причамо о намерама, овога града о хтењима, о циљевима. Не позивајући се само на прошлост ми причамо и о себи о својим породицама али и о свом потомству и свом идентитету.“
Милан Зечар истакнути јавни радник оснивач и члан више патриотских удружења у Зрењанину „СНП Светозар Милетић“, „Светосавље“, „Матица српска“, „Друштво Српско – руског пријатељства“, „Удружења наш град – Петровград“, обратио се градоначелнику, његовим сарадницима, потомцима др Славка Жупанског и грађанима који су се окупили испред спомен куће великог патриоте и народног трибуна.
„Овај период преузимања власти Срба у Великом Бечкереку зову у историји и бескрвном револуцијом. То је јединствен случај у историји да је неко у једном тако ратном и револуционарном периоду преузео власт без испаљеног метка. То само говори о томе колико су др Жупански и сарадници били умни људи и колико су правовремено реаговали и водили политику на више фронтова.
Они су и основали Српску гарду и отворено ставили до знања људима који су у име Аустро-угарске водили овај град 1918. да би било ризично да било шта покушавају против српског народа а покушавали су. Истовремено они су мудро преговарали како би дошли до крајњег исходишта битно утичући на оно што ће се десити тридесет и пет дана касније на великој Народној скупштини у Новом Саду када ће остварити српски народ своје снове.
Иако припадници различитих партија и политички противници, они су донели одлуку да замрзну своје партијске активности јер су схватили шта је суштина те епохе ослобођења. Ваљало је преживети на вековним огњиштима и остварити вековне снове што су на најбољи могући начин и успели.“
Вођа српског покрета у граду 1918. године др Славко Жупански на двадесетоодишњицу ових догађаја је оставио политички аманет који говори о високој националној свести овог првака и који је актуелан и данас:
„Проучио сам Војвођански покрет из 1918. године. Начисто сам са тиме да је Велики Бечкерек одиграо завидну улогу. Петровгаде, намаш зашто да се постидиш свог великог претка Великог Бечкерека. Он је часно испунио задатак, иди његовимм стопама да и тебе прати част и народно признање“.
25.11. 1938. У Петровграду др Славо Жупански
Петровград.орг
Идентитет једног града