ИЗЛОЖБА О НАЈЗНАЧАЈНИЈИМ ПОДУХВАТИМА СРПСКИХ  ИНЖЕЊЕРА У ПРОТЕКЛИХ 150 ГОДИНА

ИЗЛОЖБА О НАЈЗНАЧАЈНИЈИМ ПОДУХВАТИМА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА У ПРОТЕКЛИХ 150 ГОДИНА

У организацији Савеза инжењера и техничара Србије и његове колективне чланице, Друштва инжењера Зрењанина, у Зрењанину ће од 22. до 31. маја 2019. године гостовати Изложба „150 година Савеза инжењера и техничара Србије, од Техничарске дружине до савременог удружења“. Изложба је постављена у Историјском архиву Зрењанина у улици Славка Жупанског бр.5.

Председник СИТС др Игор Марић

Аутори изложбе су Часлав Лачњевац, Игор Марић и Ненад Лукић. Сарадници на припреми изложбе су били Оливера Ћосовић и Ања Радаковић.

Уважени инжењери и гости изложбе

Свечано отварање изложбе окупило је и овога пута инжењере, техничаре и архитекте града на Бегеју. Ауторе изложбе у Изложбеном салону Историјског архива је најавила Сандра Бањанин.

Сандра Бањанин

Тим поводом присутнима су се обратити представници СИТС, председник др Игор Марић и генерални секретар проф. др Часлав Лачњевац, Града Зрењанина, помоћник градоначелника Душко Радишић, председник Друштва инжењера Зрењанина Горан Маринковић.

Генерални секретар СИТС проф. др Часлав Лачњевац

Представници СИТС су поклонили један број стручних књига и публикација ГНБ „Жарко Зрењанин“, његовом научном одељењу на чему се захвалио директор Милан Бјелогрлић. Представници СИТС су посебно захвалили директорки Историјског архива Мирјани Басти на помоћи око организовања ове изложбе. Испред свих запослених у архвиву уважене госте је поздравио Саша Младеновић.

Помоћник градоначелника Душко Радишић

Србија је имала и има значајан кадровски потенцијал за развој инжењерства, а самим тим и техничких наука, привреде и пољопривреде. Инжењерство је, у свим својим фазама: истраживачкој, пројектној, извођачкој и употребној, у великом мери потиснуто у ширим друштвеним дешавањима. Рад независних струковних удружења, која су и данас способна да се самостално издржавају и делују у друштвеној свакодневници, је такође недовољно видљиво.

Председник Друштва инжењера Зрењанина Горан Маринковић.

СИТС настоји, путем ове изложбе, да на прави начин ширу публику са историјатом Савеза, као и са стручним и интелектуалним вредностима наше средине у области инжењерства.

Директорка архива Мирјана Баста и инжењер Милан Зечар

У оквиру изложбе је приказан целокупан развојни пут СИТС, као професионалне асоцијације, од 1868. године и формирања Техничарске дружине, преко Удружења српских инжењера (1890), Удружења српских инжењера и ахритеката (1895), Удружења југословенских инжењера и архитеката (1919), до савременог удружења.

директор ГНБ „Жарко Зрењанин“Милан Бјелогрлић

Уз велики број документа и фотографија, чији су извор архива СИТС, Архив Србије, Српска академија наука и уметности, Музеј Југославије, Железнички музеј, Музеј града Београда, Грађевински и Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, као и фирме и приватни колекционари, а које говоре о најзначајнијим активностима удружења и личностима које су обележиле његов рад у протеклих 150 година, уложен је напор да се представе и најзначајнији инжењерских подухвати реализовани код нас у последњих 70 година.

Архитекта Зоран Стојачић

Архитекта Зоран Стојачић одржао је запажено предавање на тему „Банатски опус архитектуре Драгише Брашована“, иначе уваженог члана Удружења југословенских инжењера и архитеката, претече данашњег Савеза.

Саша Младеновић

Петровград.орг (Фото: Живојин Радловачки)

Поделите:
ДОЖИВОТНА РОБИЈА ЗА УБИЦЕ ДЕЦЕ ТРУДНИЦА И НЕМОЋНИХ ЛИЦА

ДОЖИВОТНА РОБИЈА ЗА УБИЦЕ ДЕЦЕ ТРУДНИЦА И НЕМОЋНИХ ЛИЦА

Скупштина Србије усвојила је измене и допуне Кривичног законика са 159 гласова „за“. Доживотна казна је предвиђена за тешко убиство, силовање, обљубу над малолетном особом, трудницом и немоћним лицем, што је у складу с предлогом Фондације „Тијана Јурић“.

Усвајању измена Кривичног законика, који предвиђа доживотну робију за силоватеље и убице деце, присуствоваo отац Тијане Јурић, Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић“, чију је иницијативу за измену Кривичног законика потписима подржало готово 160.000 грађана Србије.

У складу са иницијативом Фондације „Тијана Јурић“ предвиђено је, међутим, да суд не може отпустити осуђеног за кривична дела одређена том иницијативом. То се односи на оне који су у Србији осуђени због убиства деце, трудница и немоћних лица.

Честитамо на личној одговорности свим посланицима који су усвојили и измене Закона о кривичном поступку, јер ова проблематика не би требало да има било какву политичку конотацију.

Петровград.орг

Поделите:
ДАТУМ СТВАРАЊА МОДЕРНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ И ВОЈСКЕ

ДАТУМ СТВАРАЊА МОДЕРНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ И ВОЈСКЕ

Други српски устанак на одређени начин, како наводе историчари представља темељ за стварање српске државе односно српске војске. Као продукт самосталности српске државе уследило је стварање стајаће војске и установљавање Гарде, од 76 младића из најбољих кућа. Војска Србије прославља свој празник 23. априла, у спомен на дан када је 1815. године подигнут Други српски устанак, који је био прекретница у стварању модерне српске државе и војске.

 

 

Како је и под којим условима дошло до избијања Другог српског устанка

 

Први српски устанак, који је означио почетак борбе нашег народа за коначно ослобођење од турске власти и стварање модерне српске државе, завршен је сломом 1813. године. После поновног турског освајања Србије, под управом Сулејман-паше Скопљака успостављен је режим заснован на освети и тортури. Одредбе осме тачке Букурештанског мира,који је предвиђао успостављање српске аутономије, нису се поштовале, а уместо тога наставио се прогон виђенијих Срба, укључујући и оне који су исказали лојалност Порти. Зато је већ 1814. избило неколико мањих буна, од којих се највећа, позната као Хаџи Проданова.

 

 

О току устанка, последицама, а нарочито о улози Милоша Обреновића, међу нашим историчарима и данас постоје различита мишљења. По једнима, он је постигао највише што се у датим околностима могло остварити, показавши храброст у бојевима, а мудрост и реалистичност у преговорима. Његова мудрост и дипломатске способности могли би, сматрају они, бити узор и нашим данашњим политичарима. Други, опет, сматрају да је исход устанка могао бити још повољнији, а територија њиме обухваћена много већа да је Милош показао више храбрости и одлучности, а мање бриге за властити положај. Као пример за то узимају Грчку револуцију, која је десетак година касније резултирала стварањем грчке државе.

 

 

Српска војска настала је из устаничких чета, из народа који се латио оружја да би изборио своју слободу и ту, како наводе хроничари леже корени дубоке повезаности народа и војске. Како је стварање стајаће војске, од најпре „уписника“, а касније „солдата“, прошло неопажено од Порте, тадашња Народна скупштина је озваничила назив „солдати“.  Уводе се први регрути, који су остајали у војсци десет година, имајући у виду да им рок службе није био одређен. Стајаћа војска живела је у касарнама и примала плату а установљене су и униформе, односно „мундири“.

 

 

У српској историји овај дан је од посебног значаја и трајан је извор и надахнуће како српском народу, тако и нашој војсци.

Петровград.орг

Поделите:
ДЕМОГРАФСКО ПРАЖЊЕЊЕ – ГОРУЋИ ПРОБЛЕМ СРБИЈЕ

ДЕМОГРАФСКО ПРАЖЊЕЊЕ – ГОРУЋИ ПРОБЛЕМ СРБИЈЕ

Министарство Републике Србије и Географски факултет Универзитета у Београду у четири града у Србиjи реализуjу проjекат “Испитивање ставова и намера становништва о пресељењу и утврђивање утицаjа миграциjа на демографско старење, у циљу формулисања препорука за креирање мера популационе политике”. Истраживање ће се спровести у Зрењанину, Лесковцу, Заjечару и Ужицу, с намером да се боље разумеjу потребе становника у локалним заjедницама у циљу ублажавања и спречавања исељавања.

 

 

Миграциjе jедно од горућих питања савременог живота у Србиjи и да jе веома мали броj локалних средина у Србиjи коjе бележе позитиван миграциони биланс. Од 169 општина у Србији само шест њих има позитиван природни прираштај – Нови Пазар, Бујановац, Сјеница, Нови Сад, Прешево и Тутин Руководилац истраживанjа у проjекту, ванредна професорка на Географском факултету у Београду, Даница Шантић, каже да Србиjу годишње напусти између 15 и 40 хиљада становника и да jе миграциjе веома тешко пратити.

 

 

Град на Бегеју је изабран као средина од значаjа за демографски, економски, социjални, културно-цивилизациjски и свеобухватни регионални развоj Србиjе.  Четири града у Србији су у уврштена у овај пројекат као регионални центри у коjима постоjи потенцијал, младо становништво коjе се ниjе иселило.

 

 

Стручњаци кажу да нису разлози за исељење из Србије само економске природе, на коjе се наjвише позивају демографи, већ мислимо да jе све више узрок тоj поjави победа западноевропског духа индивидуализма на овим просторима.

 

 

Након истраживања и реализациjе активности, израдиће се финална студиjу коjа ће, као резултат, дати препоруке и мере популационе политике за ублажаванjе исељавања становништва, а на основу утврђених фактора макропросторних импликациjа, структурних промена у миграционом понашанjу, узроцима и последицама донетих одлука о реализованом и потенциjалном исељавању.

 

 

Истраживање ће имати за циљ да се сазна зашто грађани размишљаjу о исељавању, као и да утврди на коjи начин држава и локалне самоуправе могу да помогну становницима да остану у Србији.

Петровград.орг

Поделите:
СТИПЕНДИЈЕ ГРАДА ЗРЕЊАНИНА ЗА НАШЕ НАЈБОЉЕ УЧЕНИКЕ И СТУДЕНТЕ

СТИПЕНДИЈЕ ГРАДА ЗРЕЊАНИНА ЗА НАШЕ НАЈБОЉЕ УЧЕНИКЕ И СТУДЕНТЕ

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић потписао је уговоре о стипендирању са 60 ученика и 69 студената који су, захваљујући својим успесима током досадашњег школовања и студирања, стекли услов за добијање бесповратних новчаних средстава Града Зрењанина за школску 2018/19 годину.

 

 

Потписивању уговора о стипендирању присуствовали су и начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић, заменик градоначелника Саша Сантовац, помоћник градоначелника Симо Салапура и начелница Одељења за друштвене делатности Градске управе Јелена Драгић.

 

 

Средства су обезбеђена из буџета Града Зрењанина, а за њих су могли да конкуришу ученици свих разреда средњих школа, као и студенти, који имају пребивалиште на територији Града Зрењанина и уз строге критеријуме који се тичу, пре свега, постигнутих резултата и успеха током школовања.

 

 

Градоначелник Чедомир Јањић је поздравио ученике и студенте, стипендисте Града Зрењанина, честитао им на постигнутим резултатима и успесима и констатовао да му је ово једна од најдражих обавеза у току године.

 

 

Градоначелник је поручио да се са својим тимом бори за боље привредне услове како би млади могли у свом граду да живе са својим будућим породицама, да се са родитељима и пријатељима не виђају преко “скајпа”.

 

 

У име стипендиста захвалио се Немања Чобанов, студент 5. године Медицинског факултета у Новом Саду. Он се спонтано захвалио граду на издвојеним средствима која ће помоћи породицама ученика и студената у решавању свакодневних проблема.

 

 

У односу на претходну школску годину практично је повећан износ стипендија и изједначен са стипендијама које додељује Република Србија – месечни износ је за ученике средњих школа 5.400,00 динара, а за студенте 8.400,00 динара и исплаћују се у десет месечних рата.

 

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите:
ПРОМОЦИЈА КЊИГА ДР МИЛА ЛОМПАРА – ДУХ САМОПОРИЦАЊА – ДУХ ИСТИНЕ И СЛОБОДЕ

ПРОМОЦИЈА КЊИГА ДР МИЛА ЛОМПАРА – ДУХ САМОПОРИЦАЊА – ДУХ ИСТИНЕ И СЛОБОДЕ

Књиге проф.др Мила Ломпара, у граду на Бегеју, представљене су  у Културном Центру Зрењанина. Поред аутора, на промоцији је говорио извршни дирецтор ИК Catena mundi Никола Маринковић. У књигама проф.др  Мила Ломпара, чија промоција је уприличена у граду чије име, како је рекао на промоцији, не сме да помене, јер ће негде погрешити,  налазе се есеји, чланци, разговори, путописи на теме које осветљавају болне поразе српског народа. У својим књигама, Мило Ломпар обрађује као полихистор – идентитетске теме.

 

 

Књига „Слобода и истина“ обухвата ауторизоване и допуњене интервјуе, чланке и путопис. Текстовима редигованим и сабраним тако да чине једну заокружену целину, Ломпар је дао својеврстан наставак његове култне књиге „Дух самопорицања“. У „Слободи и истини“ аутор говори о глобализацији, последицама титоизма, основама и распростирању српске културе, али понајвише ово је књига о онима који су одабрали да буду слободни. За оне који и даље осећају одговорност према народу чији су део, ова књига биће светионик, рекао је Никола Маринковић.

 

 

Полемишући са тезама Радомира Константиновића гуруа Друге Србије др Ломпар закључује :„Наши глобалисти су увек били највећи паланчани: то их разликује од космополита.“ Милош Црњански је био наш највећи космополита, који је истовремено био националиста, не и шовиниста, написао је један „Роман о Лондону“ а истовремено је написао и „Сеобе“, рекао је Ломпар. Светозар Милетић је био истински либерал, космополита али је тај либерализам супротам данашњем неолиберализму јер је истовремено јасно националан.

 

 

Осећање дужности, које је некада красило наше претке, борба за слободу и државу без икаквих привилегија и као слободан избор, требало би да буде високи идеал данашње националне интелигенције. Јер, не постоје интелектуалци само зато да би нешто знали, него постоје да би у оним тренуцима кад је бити или не бити за националну културу, нешто били, каже Ломпар. Није у његовом излагању јасно, како то постићи без праве вере и црквеног живота. Ломпар сматра да је посебан проблем крајња неорганизованост Срба и то је тачна дијагноза, али се не види како превазићи неорганизованост, ако Срби нису окупљени око Христа и његове Цркве, као што су то били преци вековима у назад. Ако српски народ није Нови Израиљ онда шта је, скуп индивидуа? Отуда, како добро запажа Ломпар постоји у Торонту Вијетнамски крај града али не и Српски крај.

 

 

Мило Ломпар говори о системском деловању хрватске културне политике, која је кроз Југославију обезбедила свој опстанак, на рачун нестанка дела српске културе. Ломпар објективно и аргументовано упућује на повезаност хрватске културне политике са титоизмом. Из ових веза у Хрватској се развија национални мит, док се у Србији, под притиском  оних  које он назива „секуларним свештенством“ негује  мисао о неојугословенству,европејству без алтернативе, као једином извесном путу у будућност.

 

 

Ломпарова је мисао, да „Културе нису спонтани процеси… нису само природне појаве, оне су и вештачке творевине“. Навео је пример Италијанског књижевног језика којег је у тренутку формирања говорило свега 2% Италијана. Мерама државе и просветне политике у току деценија по уједињењу Италије тај процес  је постепено напредовао и данас тим језиком говоре сви Италијани.

Проф. др Мило Ломпар заузима друштвено одговорну позицију и приповеда о универзалним  људским вредностима; о великом и тешком духовном задатку сваке нације, о највећем светском фронту, о људској врлини и моралу. Ломпар налази занимљивим да се феномен српске кривице кроз прошло столеће једнако јавља и одржава као констаната у различитим, често неспојивим идеолошким дискурсима, формама и историјским околностима. Суочени смо као нација са наметањем одговорности за Први светски рат, са последицама примене дрезденске доктрине Коминтерне о великосрпској хегемонији, са њеном практичном применом у титоистичкој Југославији, дезинтеграцијом српског простора и креирањем нових нација, крајем Југославије, где српска кривица опет доживљава тријумф у наметању одговорности за њен распад.

 

 

Та спољашња наметања, како је појаснио Ломпар, продукују посебно озбиљне посљедице тек када се у нашој интелектуалној свести добровољно или диригованим медијским притиском постепено прихватају као опште прихваћена гледишта.

„Дух самопорицања јесте поунутрашњивање, прихватање тих спољашњих настојања, које се уместо проверавања узимају и изнутра образлажу на начин који производи трајна и неповољна дејства. Кључно је да се разуме да промене које се одигравају у култури, та настајања да се дезинтегрише српска култура – представљају трајни ефекат ових идеолошких наметања“, опомиње Ломпар.

 

 

Покушаји измештања светионика српске културе  из српског културног контекста, попут Дубровачке књижевности, Ива Андрића, Хрвата који је свесно пришао српској култури или Његоша, који никако не иде уз монтенегринство, само су неки појавни облици овог инжењеринга. С тим у вези је и настојања да се српска баштина на Косову и Метохији искључи из државне надлежности Србије у УНЕСКО-у.

„Формула духа самопорицања јесте – све што је српско треба свести на србијанско, а да оно што није србијанско – као што су Његош, Андрић, Селимовић или сликар Петар Лубарда временом треба да престане да буде српско“, истакао је Ломпар.

 

 

Отуд је, сматра Ломпар, неопходан повратак „српском становишту“, како је то, подсјећа он – још 1935. године формулисао Милош Црњански, тада декларисани националиста, Југословен. Он је увидео да је криза Југославије последица хрватског и словеначког ексклузивизма, који се ни на који начин не може неутралисати него поновним конституисањем начела равноправности и узајамности.

 

 

„Потребно је водити српску интегралистичку политику – наша културна политика треба да води рачуна о целокупности српског народа без обзира на границе, и да се национално становиште врати у српску политику. Све земље у окружењу а посебно у Европи имају странке које су представици националног становишта, а код нас – управо као последица те идеологизације – национално становиште се по дефиницији своди на националистичко, иако је разлика између ова два појма веома велика и у теоријском и у практичном смислу“, закључио је Ломпар.

 

 

Петровград.орг

Поделите: