Друштвене теме
Мештани Месне заједнице Мала Америка прославили су ове године по други пут, Славу, Светог апостола Тому и свој Дан, у присуству представника Града Зрењанина, институција и организација. Кум славе је био члан Савета Месне заједнице Мала Америка Милорад Манојловић. Славски обред је служио отац Веселин Влашки старешина храма Свети Aрхангел Михаило у народу познате Руске Цркве.
Дарко Бубњевић, председник Савета МЗ „Мала Америка“, пожелео је да јединство добрих људи, овог краја Зрењанина занимљивог назива, потраје и наредних година.
“ Подсећам да је управо саборност допринела да се глас овог дела Зрењанина далеко чује и да исправи неправде. Ми, житељи, потрудићемо се да водимо рачуна о насељу као о својој кући. Надам се да ће град Зрењанин поправити коловозе, који су у све лошијем стању, уз завршетак реконструкције Језера два.”
Домаћинима из Месне заједнице славу је честитао помоћник градоначелника Драган Ћапин, рекавши да се нада да ће локална самоуправа у скорије време поправити све путеве у овом насељу.
На свечаности су се представили чланови школице „ТО театар“, који су извели луткарску игру и краћу једночинку, посебно је луткарска игра одушевила присутне грађане и госте.
Регионални центар за таленте је наградио најбоље ученике књигама, које је уручио члан Савета месне заједнице Јарослав Стеванов. Даровани су Николета Благојевић, Драгана Шаргин, Јелена Тошковић, Марко Антоновић и Милош Ђордан.
Маестро Ивица Петров је својим наступом увеличао културно-уметнички програм ове године и одушевио присутне суграђане староградским мелодијама.
Организације, установе и фирме које делују у МЗ „Мала Америка“ добиле су захвалнице, а међу њима су: ХПТШ „Урош Предић“, Техничка школа, Основна и средња школа „9. мај“ , Гарнизон Зрењанин, Регионална привредна комора, фирма „Полар секјурити“, фризерски салон „3 мис“, пицерија „Венеција“, Удружење „Ловац“ и Немачки народни савез.
Зграда МЗ „Мала Америка“ је дом Културно-уметничког друштва „Светозар Милетић“ који на жалост није био у прилици да изведе део свог програма и Немачког народног савеза који овде организује бесплатне курсеве немачког језика, а однедавно ту је и школица глуме и луткарства „ТО театар“.
Петровград.орг
Друштвене теме
Данас је на Тргу Слободе у Зрењанину отворена изложба „Гимназија у светлу ослобођења 1918“ са поднасловом “од асимилације до толеранције”, а која говори о борби за срски језик и просвету која је крунисана 1919. године отварањем Српске велике гимназије у тадашњем Великом Бечкереку. Зрењанинска гимназија, Историјски архив Зрењанин и град Зрењанин овом изложбом отпочињу дане обележавања стогодишњице ослобођења и уједињења.
Велики историјски и школски час.
На петнаестак паноа је приказан читав низ оригиналних докумената из наших архива који сведоче о борби српског народа за увођење матерњег језика у школе на територији Барање, Срема, Бачке и Баната који су се налазили у саставу Аустрије и касније Аустро-угарске.
„Ни бриге те сиви тићу, ми смо стобом Светозаре Милетићу…“ борац за српски језик.
Ради се о исечцима из опште историје борбе Срба на овим просторима за Црквено-школску аутономију која је била обећана царским повељама од времена сеобе Срба али која је стално изигравана и кршена.
Римокатоличка црква архиђакона Стефана изграђена 1846. као саставни део пијеристичке гимназије и њен печат.
У овом обухватном истраживању које потписује историчар Слободан Милин видимо историјки пример нетолеранције Аустријске царевине и Римокатоличке цркве, која у тадашњу пијаристичку гимназију уводи, као службени језик искључиво мађарски а у том тренутку две трећине грађана у граду је српске националности.
Јожеф Лоновић, чанадски бискуп и школски инспектор Торонталске жупаније.
Осим Срба асимилацији је била директно изложен јеврејска и немачка национална заједница и то документи несумљиво показују. Изложба обухвата историјат борбе за увођење српског језика од друге половине 18. века до прве половине 20. века, када је основана Српска велика гимназија и када је почео период толеранције и поштовања права свих заједница на овим просторима.
Боже правде и Дечији хор Културног центра.
“ Зрењанинска гимназија је почела са радом октобра 1846. пре 172 године, а ова изложба је значајна јер њоме започињемо обележавање 100 година од завршетка Великог рата и ослобођења тадашњег Великог Бечкерека. Желели смо да изложба свима буде доступна и да је види што већи број суграђана, посебно ученика основних и средњих школа “– рекао је директор Зрењанинске гимназије Милан Радаковић.
Милан Мркшић – Град Зрењанин, Мирјана Баста – Историјски архив и Душан Радаковић – Гиманзија и стогодишњица ослобођења и уједињења.
Изложбу је приредио Историјски архив Зрењанин а аутор историчар и архивиста Слободан Милин је између осталог рекао:
Слободан Милин, историчар бивши ученик Гимназије.
“Отварању ове изложбе претходили су дуготрајни истраживачки радови у Архиву Југославије и Архиву Војводине, Историјском архиву града Зрењанина, као и у архиву Српске православне црквене општине. Панои који су изложени сведоче о отварању Српске велике гимназије у Великом Бечкереку након ослобођења у марту 1919. године. Српски народ се борио са тадашњим политичким вођама и залагао да се српски језик уведе као равноправан са мађарским у тадашњој пијаристичкој гимназији. То им није пошло за руком, али су они били истрајни у својој намери”.
Поставку је испред локалне самоуправе званично отворио Милан Мркшић, секретар Скупштине града Зрењнина.
“Град Зрењанин са поносом обележава стогодишњицу од завршетка Великог рата. Тим поводом, на претходној Скупштини града, донета је одлука о откупу куће др Славка Жупанског, једне од најважнијих личности тог периода, која ће бити претворена у музеј. На наредној седници једној од улица доделићемо име Славка Жупанског” – открио је Милан Мркшић.
Историјска лекција о борби предака намењена будућим генерацијама.
Ослобођењем и уједињењем ових крајева са матицом Србијом 1918. године након сјајне победе у Великом рату стављена је тачка на ову борбу и означена је прекретница у области школства која је дубоко изменила асимилаторску политику и нетолерантне просветне прилике. Практично тиме је на овим просторима обустављена мађаризација немађарских народа, која је спровођена у Двојној монархији. Обзиром да и данас у граду складно живи велики број националних заједница које уживају сва национална и мањинска права био је то и почетак периода истинске толеранције, који траје.
Петровград.орг
Друштвене теме
Током државне церемоније коју је за викенд предводила премијерка Ана Брнабић у Прокупљу, обележено је у том граду сто година од ослобођења у Првом светском рату и откривен је споменик Другом пешадијском пуку Књаз Михаило, познатијем по називу „Гвоздени“. Реч је о пуку српске војске који је у историју ушао због јунаштва којим је задивио народе и реч је о пуку који је ослободио Банат и тадашњи Велики Бечкерек.
Свечаност у Прокупљу.
На споменику су уклесана имена свих битака у којима је учествовао „Гвоздени пук“ у оба балканска рата и у Првом светском рату и наведени су сви ослобођени градови 1918. године. Исклесана су и лица команданта „Гвозденог пука“ Миливоја Стојановића Брке, француског пуковника Шарла Транијеа, као и Милунке Савић и Флоре Сандс.
Француски пуковник, потом генерал Шарл Траније.
Имена јунака „Гвозденог пука“ уклесана су и на мермерним плочама у спомен-парку. Чувен по храбрости, чврстини и високом борбеном моралу, пук су у првом позиву попуњавали српски војници у најбољој животној снази, од 21 до 31 године старости, који се мобилисао управо у Прокупљу, где се налазила окружна пуковска команда.
У његову част композитор Станислав Бинички је компоновао „Марш на Дрину“ – пуковник Миливоје Стојановић.
Међу члановима пука било је највише припадника Топличког округа, Јабланичана, Пусторечана, Топличана и Заплањаца, а уочи рата, 7. октобра 1912. године, кад је пук пошао из Прокупља у рат против Турака, у његовом саставу било је 60 официра, 445 подофицира и каплара, 4.210 редова и 29 музичара.
Команда пука на броју спремна да од Врховне команде прими ратни задатак.
Од педесет пукова, колико је бројала српска војска, само је Други пешадијски пук првог позива носио почасни назив „Гвоздени пук“. То име пук је добио спонтано од српских војника других пукова због изузетне храбрости и великих ратничких подвига на бојном пољу Балкана. Непријатељ их је добро запамтио и њихово јунаштво.
Један заробљени виши бугарски официр изјавио је српском команданту: „Цео дан на једној чуки борисмо се и борисмо се са железним пуком. Пет пута нас железни истера из наших редова. А и ми њих пет пута најурисмо са чуке. Но, не лези враже! Пред саму ноћ железни освоји чуку и наше редове. Моји војници побацаше оружје и опрему и дадоше се у панично бекство. Војници су бежали и гласно викали: Бегајте! Бегајте! Јури ни луди железни пук! Тога дана и једни и други имали смо велике губитке. На чуки само леш до леша убијен српски и бугарски војник. То је права људска касапница и страхота”.
Ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива „Књаз Михаило“, била је најодликованија застава у српској војсци.
Овај пук дуго није имао ни једно спомен обележје у Србији што је посебна национална срамота и говори о односу комунистичког режима према националној историји. Један споменик чувеном пуку подигнут је у селу Игриште код Куршумлије (ако Бог да у будуће Беле Цркве) а подигли су га мештани села пре две године о свом трошку. Држава Србија је коначно смогла снаге и средстава да исправи ову историјску неправду.
Потпуковник Михаило Ковачевић са својим војницима и народом слуша говор бригадира Драгутина Ристића у великом Бечкереку 1918. године.
Како о њима вели у познатој песми „Бој на Горничеву“:
То су они бирани јунаци
што германској сили одољеше
И челичне ланце раскидоше
И Бугарске армије разбише
Краљу своме образ сачуваше
И целоме свету доказаше…
Да Срб више роб не може бити,
За слободу крв не жали лити…
Слава и вјечнаја памјат „Гвозденом“ пуку Моравске дивизије I позива „Књаз Михаило“ јунацма Српске војске у ратовима за ослобођење и уједињење 1912 – 1918. године.
Петровград.орг
Друштвене теме
Дан ослобођења града Петрвграда, потоњег Зрењанина, прослављен је ове године на садржајнији начин него до сада. Осим уобичајеног полагања венаца на спомен обележја страдалих хероја бораца Црвене армије и НОБ-а, посетом сина краља Петра II, први пут је одата и достојна пошта и борцима ЈВО. Како борцима против нацизма који су били, тако и онима који нису били комунисти. Леп симбол националног помирења и ослобођења.
Принц Александар разговарао је са челницима града Зрењанина у Градској кући након чега је организована шетња центром града, који баштини историјско име његовог прадеде. Карађорђевић је разгледао споменик Краљу Петру Ослободиоцу на Тргу Слободе, обишао најстарији храм у граду Успења Пресвете Богородице и Народни музеј који чува вредне портрете његових предака које је сликао чувени Урош Предић. Принц Александар Карађорђевић је у зрењанинском Народном позоришту „Тоша Јовановић“ присуствовао концерту Краљевских гудача Светог Ђорђа.
Чланови удружења Наш град – „Петровград“ организовали су и потписивање петиције за расписивање референдума за враћање назива који је наш град носио до 1946. године. Ово је разљутило један део појединаца ангажованих у јавности који већ дуже време показују отворено непријатељсттво, нетолеранцију и злурадост када је у питању легитимно историјско име овога града који се у време ослобођења управо звао Петровград. Они су се отворено дрзнули, без стида, да коментаришу шта је заправо рекао принц Александар, по питању повратка демократско – грађанског имена нашега града.
Принц Александар Карађорђевић изјавио је у Зрењанину да би о иницијативи за повратак имена нашег града требало питати грађане на референдуму. Он је истакао да то налажу демократске процедуре у демократској и грађанској држави. На жалост када је мењано име Петровград такве процедуре није било, него је једностраначка скупштина града добила сагласност од тада надлежног министарства Унутрашњих послова. Одлука је законски требала да буде изгласана у скупштини АП Војводине али тог гласања није било. Тако се са правом поставља питање легитимности тадашње промене имена града и о томе би требало размишљати пре било какве приче о референдуму.
„Грађани треба да бирају оно што они желе, то је слобода и демократски процес, а ми смо демократе“, рекао је принц Александар Карађорђвић.
Петицију о промени имена града у Петровград, Удружења грађана Наш град – „Петровград“, принц није желео да потпише управо из разлога поштовања самопрокламоване политичке неутралности и грађанског васпитања. У фокусу његових преокупација је хуманитарни рад а не политички. Петицију треба да потписују сами грађани данашњег Зрењанина, који разумеју епоху у којој живе и они који у срцу баштине и цене историјску улогу Петра I без обзира да ли су монархисти или републиканци.
Петровград.орг ће као и у претходним месецима покушавати да грађанима објасни прави смисао повратка имену Петровград без острашћене идеологизације и политиканстства а у интересу историјске истине.
У Зрењанину је тако на садржајан и историјски тачан начин први пут обележена 74. годишњица ослобођења града у Другом светском рату. Требало би да то буде традиција и за у будуће.
Петровград.орг и Град Зрењанин (Фото: А. Блануша)
Друштвене теме
Полагањем венаца на спомен-обележја палим борцима Црвене армије, Соњи Мариновић и родољубима тадашњег Петровграда на Багљашу и на споменик Жарку Зрењанину у Зрењанину је обележена 74. годишњица од ослобођења града у Другом светском рату.
Другог октобра 1944. године, јединице Другог украјинског фронта Црвене армије и Петровградски партизански одред из састава НОВ Југославије у вишедневним борбама ослободили су град Петровград од немачком нацистичког окупатора. У тим борбама погинуло је и 220 совјетских војника, који су сахрањени у костурницу у спомен-парку на Багљашу. Команданти ових храбрих бораца Црвене армије били су:
Малиновски Родион, чувени командант Другог украјинског фронта,маршал Црвене армије, херој СССР. Командовао операцијама на овом сектору фронта.
Шлёмин Иван Тимофеевич, командант 46.армије, Другог украјинског фронта,Црвене армије;која је ослободила Петровград (Зрењанин) 02.10.1944. године.
Максимович Jосиф Антонович, генерал-маjор (од 13.09.1944), командант 34. гардијске пешадијске дивизије, 31.корпуса,46 армије,која је после борби код Лазарева са Немцима, ушла у Петровград (Зрењанин).
Обележавању овог датума присуствовао је и први секретар амбасаде Руске Федерације у Србији Алексеј Жуков, за когa је градоначелник Чедомир Јањић са сарадницима приредио пријем у Градској кући.
Алексеј Жуков је истакао да су “Русија и Србија на истој страни у одбрани историјске истине.Наша света дужност је да сачувамо светло сећање на очеве и дедове који су победили фашизам, и да наставимо њихово дело. Не смемо дозволити да неко други присвоји њихове подвиге, не смемо дозволити обнову фашизма, ни прекрајање историје које води ка томе да се фашисти и њихови сарадници прослављају, а борци против фашизма почињу да се називају злочинцима. Нека је вечна слава херојима”, поручио је први секретар амбасаде Руске Федерације.
Положено је и цвеће и на споменик народном хероју Југославије Соњи Маринковић и стрељаним родољубима. Након полагања венаца, присутнима се обратио историчар Историсјког архива Зрењанина Слободан Милин, осврћући се на период ратних збивања и указујући на значај и допринос Црвене армије ослобађању града Петровграда 1944. године.
Венце на споменик Жарку Зрењанину положили су представници Града Зрењанина, заменик градоначелника Саша Сантовац, председник Скупштине града Оливер Митровић и заменица секретара Скупштине града Светлана Грујић, представници Средњебанатског округа, Војске Србије – Команде гарнизона Зрењанин, градског одбора СУБНОР и Српске напредне странке.
Петровгград.орг
Друштвене теме
Централни комеморативни скуп поводом великог јубилеја 100. годишњице од пробоја Солунског фронта одржан је 29.септембра на српском војничком гробљу Зејтинлик, у присуству више од хиљаду грађана и званичника из Србије и земаља савезница у Великом рату.
Обележавању 100. годишњице једног од најславнијих тренутака српске историје, који се у свету памти као симбол велике храбрости и пожртвованости српског народа, присуствовали су изасланик председника Србије Никола Селаковић, министар одбране Александар Вулин и представници Владе Француске и грчког председника.
Након интонирања химни Србије и Грчке и полагања венаца на спомен костурницу, изасланик председника Србије је одржао говор и послао поруку о пријатељству и миру за који се Србија залаже, преноси Тањуг.
Изасланик председника Србије је рекао да је ово једна од највећих светиња које Србија има српско војничко гробље на Зејтинлику, јер на њему почивају кости српских јунака, 7.441 на броју, заједно са својим савезничким саборцима. За Први светски рат не каже се без разлога да је био голгота и васкрс српског народа. Селаковић је подсетио да је у Првом свјетском рату Краљевина Србија изгубила 1.247.435 људи, 23 одсто становника, односно 61 одсто мушке популације између 18 и 50 година, и додао да краја тим мукама не би било да није било савезника Руса, Француза, Грка, Британаца, Италијана.
Скупу су присуствовали и амбасадор Душан Спасојевић и конзул Синиша Павић. Венце су на споменике положиле и делегације Италије и Русије. Поводом великог јубилеја у Солун је стигао и изасланик краљице Велике Британије Војвода од Кента.
Свету архијерејску Литургију и парастос палим војницима су 30. септембра служили и Патријарх васељенски Вартоломеј I и Патријарх српски Иринеј.
Грађане који су дошли из Грчке и из свих делова Србије и српских земаља 29. септембра, на капији је као и увек дочекао бодри чувар Ђорђе Михаиловић.
Петровград.орг и Тањуг
Идентитет једног града