СРЕЋНА СРПСКА – ПРАВОСЛАВНА –  СТАРА –  НОВА ГОДИНА

СРЕЋНА СРПСКА – ПРАВОСЛАВНА – СТАРА – НОВА ГОДИНА

Српска Православна Нова година ће се несумљиво прослављати у Србији, Војводини, Банату, по локалима и трговима па тако и у нашем граду. Многи је зову и старокалендарска Нова година а да ли су у праву? Неки публицисти кажу, да је то само делимично тако и да она јесте настала на основу рачунања времена по „старом“ или календару који је установио познати Гај Јулије Цезар. Да ли смо у праву када је зовемо православном?

 

 

Заиста, можемо ову Нову годину звати православном, јер је славе поред Срба Руси, Грузини, Света Гора и сви православни који су под јуриздикцијом Московске патријаршије у свету, што ће у преводу рећи већина православних у свету. Зовемо је и „српска“ али да ли знамо како је настао овај префикс и да ли знамо да је он настао као покушај да се очува српски идентитет у новоствореној Краљевини Југославији. Пре Срба искуство са слављењем ове Нове године имали су Руси, који је зову „руска“.

 

 

У Русији се овај празник појавио 1918. године, након револуције, увођењем грегоријанског календара. Сама Нова година, 1. јануара, слави већ више од 300 година. Све је започело 1700. године, указом цара Петра Првог. Традиција овог дана је веома древна. Стара Нова година у Русији пада у дане када се прослављају „свјатки“ или древни празник старих Словена, који траје 12 дана, од Божића, 7. јануара па све до Крстовдана. Дванаест дана Божића хришћанска Црква је почела да слави још од давнина, али је временом овај празник попримио и бројне паганске обичаје.

 

 

Пре стварања заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца Срби су искључиво славили Божић као празник и слављења нове године у класичном смислу није било. Постојала је и стара „словенска“ Нова година и обичаји везани за крај пољских радова и почетак јесени када је сеоско становништво сабиравши усеве могло да се посвети већој доколици и слављима различите садржине.

 

 

Нова година по староом календару почела је јавно и пркосно да се слави тек између два рата. Наиме, 1919. године је нова Краљевина СХС, без икакве јавне расправе и консултација са Црквом и народом а у покушају да се додвори својим новим грађанима римикатолицима и протестантима, бившим поданицима Аустро-угарске, донела указ о усвајању новог грегоријанског календара на целој територији.

 

 

Срби у краљевини, испрва, нису сматрали да је то неки проблем а прва сумња је дошла 1923. године када су званичници краљевине из Загреба поручили преко штампе, да православна славља штете трговини и привреди. Занимљиво је да су такви захтеви стизали из хрватских градова где су постојали јаки центри римокатоличких фрањевачких редова. Они су у српској јавности нашли истомишљенике међу новокомпонованим српским богаташима, послератним профитерима, који су додали захтев, да се календар додатно подеси, како би Божић и Васкрс падали увек у дане викенда, јер би се тако смањили губици у привреди. Није било довољно што су се обогатили за време рата док су други гинули, него су желели још профита и у миру.

 

 

Ово је обичан српски народ толико огорчило да су 1923. године одлучили да јавно и пркосно прославе стару календарску годину а како су за промену календара кривили владу, додали су јој и страначки придев „опозициона“. Отпочело се са јавним слављем, на улици и по ресторанима, прво Београда а касније и других градова. Прва прослава је организована у београдској кафани „Касина“. Већ следеће године придружиле су јој се остале престоничке кафане, биоскопи, домови ратника – инвалида.Ово је кључни историјски доказ да ова Нова година има јасно грађанско и демократско порекло и у потпуности је у складу са обновом грађанског и демократског друштва у Србији.

 

 

Управо као таква је одмах била на удару новокомпонованог комунистичког и социјалистичког Југословенства. Настављена је званична пропаганда о однарођивању српског етноса и самим тим потискивано је и прослављање православне Нове Године у ФНР Југославији. Титов режим је отишао и корак даље па је забранио сваки вид прославе, по њима „13. Јануара“. Ишло се у томе тако далеко да су режиму били сумњиви чак и они који славе рођендан тога дана. Донета је и стриктна милицијска наредба да 13. Јануара кафане морају бити затваране најкасније до 22. часа. Било је и случајева да се локални руководиоци ове наредбе нису стриктно држали случајно или намерно али у целини деловало се репресивно.

 

 

Срби су, као слободољубив народ, упркос забранама, тајно, наставили да прослављају ову нову годину, из ината, често се излажући полицијској репресији и изржавајући завидну грађанску храброст, поред традиционалног митског ината. Ову нову годину прославиће и ове године слободни људи ове земље, па и града на Бегеју у званичној организацији Града Зрењанина, упркос новим покушајима, да се јавно обесмисли ова прослава у име неке нове идеолошке утопије. Југославије и ината више нема али притисци да се Срби одрекну „старог“ календара су још увек актуелни и не престају, сад у име неке нове мондијалистичке утопије…

 

 

Срећну Православну и Српску нову годину, жели вам Петровград.орг!

Поделите:
ГРАДОНАЧЕЛНИК ЧЕДОМИР ЈАЊИЋ: БОЖИЋНИ ИНТЕРВЈУ

ГРАДОНАЧЕЛНИК ЧЕДОМИР ЈАЊИЋ: БОЖИЋНИ ИНТЕРВЈУ

Ово је први интервју који је дао градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић порталу Петровград.орг у очи Божића 2018.године. Портал Петровград.орг  је почео са радом на Васкрс 2017. године и има информативно-аналитички формат. Петровград.орг је портал који се бави питањима идентитета града на Бегеју. Ово је садржај који се бави озбиљном државном политиком једног града а не странчарењем и политикантством. Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић се одазвао нашем позиву на разговор о идентитету нашег града.

 

 

Петровград.орг: Ушли смо у четврту годину од када сте званично преузели ову значајну и одговорну дужност градоначелника највећег града у српском делу Банату. Када говоримо о идентитету града, осим значајних личности, говоримо и о древним храмовима СПЦ . Они су значајни културолошки брендови, уз споменике, који симболизују континуитет живљења, једног народа и једне државотворне идеје на овим просторима. Ту су и храмови других народа и конфесија које су признате као традиционалне. Обнављате храмове, споменике, подижете нове, колико је то битно у цивилизацијском и идентитетском  смислу? Колико тиме поштујемо идентитет сопственог и мањинских народа а посебно негујемо идентитет државе Србије?

 

Чедомир Јањић: Мислим да држава Србија на овим просторима, у нашем граду, нема проблем са поштовањем идентитета, како српског тако и осталих народности, који живе са српским народом. Поготово нема проблема у поштовању државотворног идентитета од 2012. године на овамо. Сведоци сте били, у више наврата, да заједно са нашим Заводом за заштиту споменика културе,  радимо неколико реконструкција споменика и древних грађевина, споменика културе, не само у граду него и по селима и атарима око града. Улажемо и улагаћемо у обнову верских објеката и у изградњу нових. Планирамо и подизање више споменика значајним личностима за овај град у наредном периоду и они ће, уз постојеће споменике, свакако бити нови симболи овога града, којима ћемо се поносити пред многобројним гостима.

 

 

Петровград.орг: Ове године нам долази прослава великог идентитетског јубилеја 100 година од ослобођења нашег града у Великом рату. Ви знате за иницијативе удружења грађана да се овај јубилеј достојно обележи великим бројем манифестација. Ваша администрација је повратила овом јубилеју значај и тежину после више година неоправданог запостављања. На табле на уласку у град је враћено и историјско име града Петровграда, које је управо носило по владару који је извршио ово историјско дело ослобођења и уједињења са матицом Србијом. Да ли су почеле припреме за прославу овог значајног датума?

Чедомир Јањић: Ова година 2018. година је јубиларна година када ћемо не само ми у граду на Бегеју него у целој Србији, Европи и свету прославити овај велики датум као 100. година од завршетка Првог Светског рата. Те године су се десиле велике, тектонске промене у свету и код нас. Требало би да сви буду поносни на славне претке, дедове и прадедове који су узели учешћа у тим догађајима. Поготово смо поносни на наше претке који су ослободили овај град на један брилијантан начин, преузели власт, дочекали српску војску. Напредак овога града после те године је историсјки документован и неупитан. Обележићемо тај датум на достојан начин а сигуран сам да ће, у тој замисли, подржати град све организације које се баве сећањем на те славне дане.

 

 

Петровград.орг: Било је много инфраструктурних радова, који су битни за идентитет једног града, које сте започели и довршили али на који сте посебно поносни у своме досадашњем раду?

 

 

Чедомир Јањић: Било је више инфраструктурних радова  у претходном периоду на које сам посебно поносан. Нема дела града, насељеног места у који није улагано у протеклом периоду. Поносан сам пре свега на своје људе, своје сараднике који су показали изузетне способности. Поносан сам и на све реконструкције које смо извршили на постојећим објектима, на Кристалној дворани, Медисону, базену, без којих не бисмо могли да размишљамо о организацији великих такмичења. Поносан сам што смо урадили четири нове спортске хале у насељеним местима да би млади људи у њима могли да се баве спортом. Али ево, када већ морам да се конкретно одредим, по пројектима, посебно сам поносан што смо довели нове стране компаније и што смо и домаће и стране компаније навели да прошире своје пословање. Дошао је један Авив у наш град,  ради добро и размишљају да се прошире. Заправо поносан сам на чињеницу, да смо у тим компанијама запослили наше суграђане. Када смо преузимали одговорност на Националној служби за запошљавање било је евидентирано скоро 12.000 незапослених, што нас је посебно бринуло а сада, по последњим подацима, тај број је преполовљен. Поносан сам што смо од овог града успели да направимо добро место за инветсирање али преговарамо свакоднево са још неколико значајних инвеститора, дакле, нисмо задовољни са оним што је урађено, желимо да урадимо више.

 

 

Петровград.орг: У вашем гласу као да се осећа, искрена намера, жаљење што нисте могли да учините више. Постоје објективни проблеми са рецесијом и економском кризом, али да ли је могло да се учини више, упркос проблемима и на којим пројектима?

 

 

Чедомир Јањић: Добро сте то приметили. Велико је жаљење у мени лично што не успевамо да пронађемо озбиљног инвеститора за сјајан пројекат Аква парка. И даље мислим да би то био пун погодак за овај град и ову средину. Лично и професионално жалим што се касни са пројектом Ауто-мото стазе. Наравно, без двоумљења и премца је жал, што наши суграђани још немају здраву пијаћу воду у својим чесмама. Ипак, морам одмах на ове празничне дане да кажем, обећам да ћемо учинити у овој 2018. години све што је у нашој моћи да решимо овај вишедеценијски проблем. Ова администрација, како сам већ рекао ради добро и способни смо да решимо овај проблем у то нема сумње.

Петровград.орг: Нудите најбоље услове за потенцијалне инвеститоре у Европи са циљем решавања горућег проблема незапослености и у наредном периоду то остаје главна преокупација ваше администрације?

 

 

Чедомир Јањић: Апсолутно, свакако је то горући проблем у целој Србији и сваком друштву. Трудићемо се и даље да привучемо инвеститоре. Позивамо их да дођу у Србију и Зрењанин и за то имамо потврду да то успешно радимо. У последњих неколико месеци су две италијанске компаније ушле у старе фабричке хале, како би покренуле производњу. Очекујемо једну белгијску компанију и са још неколико компанија смо у завршним преговорима. У индустријској зони „Југоисток“, очекујем изградњу неколико нових хала ове године. Мислимо да је то добро за наше грађане. Посебно радује проширење постојећих компанија Дрексмајера и Фулгара а очекујемо и обнову бродоградње у бродоградилишту „Бегеј“ што ме посебно радује.

Петровград.орг: Дакле, градоначелниче, ове године можемо дефинитивно очекивати решавање историјског, вишедеценијског проблема пијаће воде у граду?

 

 

 

Чедомир Јањић: Тако је. На жалост, ево још увек не можемо да се похвалимо са тим да смо решили и формално овај проблем. Решили смо пречистач воде који показује све добре параметре али ето, остао је тај формални проблем, дозволе и очекујем да ћемо и тај проблем решити у наредном периоду.

 

 

Петровград.орг: Насељена места у околини града свакако нису запостављена и неће бити запостављена кад су у питању нова улагања?

Чедомир Јањић: То никако, водимо подједнако рачуна о томе како уређујемо центар града тако уређујемо и околна места. Жеље су велике и ја бих најрадије желео да се улаже више али мислим да је битније да то радимо континуирано. Помажемо свим Месним заједницама, помажемо и сваком насељеном месту у околини на различите начине. Нема привилегованих и нема насељеног места у којем у претходном периоду није нешто урађено у изградњи инфраструктуре. Колико нам је битан грађанин који живи на Багљашу, 4.Јулу толико нам је битан и онај грађанинкоји живи у Книћанину, Тарашу или Фаркаждину.

 

 

Петровград.орг: Везе са братским градовима у региону нису и неће бити прекидане а нове  везе ће бити успостављене, често говорите да се величина човека, породице и средине види по броју пријатеља које има?

Чедомир Јањић: Свакако, како братским тако и са другим градовима у Србији и региону. Желимо везе које ће бити направљене на обострани интерес. Пре свега имамо одличну сарадњу са градовима из Републике Српске, Мађарске, Румуније, Русије. То је сарадња која прати, пре свега размену културно-уметничких и спортских друштава али очекујемо и да ћемо остваритии и економску сарадњу што је и циљ.

 

 

Петровград.орг: Издвојена су и ове године значајна средства за све социјалне категорије становништва у буџету, колико је то значајан сегмент вашег рада?

Чедомир Јањић: Свакако да је и то значајан сегмент. Рекао сам када смо усвајали буџет, да је он реалан развојни али и социјално одговоран. Издвајамо скоро 5% буџета у ту сврху али и то  је мало обзиром на проблеме које имамо у том сектору, можемо да издвојимо и 20%. Будимо реални у Србији велики број људи живи тешко али да ли би смо тако решили проблем? Посвећени смо решавању тих проблема на следећи начин, тако што ћемо покушати да привучемо инвеститоре и запослимо те људе а не да повећавамо социјалну давања.

 

 

Петровград.орг: Паралелно постоје и проблеми са демографском сликом нашег друштва па и овог краја Србије. Лично сте посвећени као и Влада Србије мерама подстицаја рађања, јер ако немамо нове генерације чему да се надамо у будућности?

Чедомир Јањић: У праву сте, мислим да се држава Србија коначно посветила том проблему и то на прави начин. Видим да су значајна средства издвојена за борбу против беле куге и то је добро. Желимо успех том подухвату и лично га подржавам.

 

 

Петровград.орг: Често у својим изјавама кажете да је овај град заслужио да буде и образовни, универзитетски центар? Колико је то битно за идентитет једног града?

Чедомир Јањић: Ми се трудимо да повећемо број студената у нашем граду који своје високо образовање стичу у Зрењанину. Првенствено помажемо, наш Технички факултет где имамо одличну сарадњу. Сарађујемо и са компанијом НИС и отворили смо нову катедру за истраживање нафте и гаса. Са IT компанијама смо поправили програм који наши студенти усвајају. Нудимо и другим компанијама и факултетима да дођу и да отворе своја представништва и канцеларије. Планирамо, проширење капацитета Студентског центра и дома ученика . Жеља ми је да једнога дана 5000 студената буде у нашем граду.

 

 

Петровград: Да ли можете да нашим суграђанима и читаоцима портала Петровград.орг, који славе најрадоснији хришћански божићни празник упутите ексклузивну честитку?

Чедомир Јањић: Пратиоцима вашег портала Петровград.орг, свим верницима и грађанима желим да честитам Божић и предстојећу српску Нову годину. Пре свега желим да пожелим личну срећу и здравље, са надом, да ћемо сви живети, уз лични труд, боље у 2018.години. Христос се роди!

 

Петровград.орг: Ваистину се роди!

 

(Фото: Александар Блануша)

Поделите:
ГРАД ДОДЕЛИО ГОДИШЊА ПРИЗНАЊА ПОЈЕДИНЦИМА И КОЛЕКТИВИМА

ГРАД ДОДЕЛИО ГОДИШЊА ПРИЗНАЊА ПОЈЕДИНЦИМА И КОЛЕКТИВИМА

У Градскоj кући, у присуствu челника локалне самоуправе, министра привреде у Влади Републике Србиjе Горана Кнежевића, покраjинских секретариjата, броjних званица, представника jавног живота града и гостиjу, додељене су Награде града Зрењанина, заслужним појединцима и колективима. На свечаности jе додељено наjзначаjниjе годишње признање, за постигнуте резултате у различитим областима од интереса за Град Зрењанин – Награда града Зрењанина.

 

 

Домаћинискупа су били градоначелник Зрењанина Чедомир Jањић и председник Скупштине града Оливер Митровић, коjи су и уручили Награде града овогодишњим лауреатима. На самом почетку програма пригодну новогодишњу песму отпевали су симпатични извођачи Градског дечjег хора Културног центра Зрењанина.

 

 

Новогодишњу честитку свим гостима и грађанима Зрењанина упутио jе градоначелник Чедомир Jањић, упутивши, истовремено посебне честитке овогодишњим добитницима Награде града Зрењанина.

 

 

“Сви смо поносни на наше суграђане коjи су се истакли у спорту, привреди, поносни смо на наше хорове, људе коjи су постигли високе резултате у образовању. Претходне године смо се трудили да оваj наш град буде боље место за живот, да бар за мало померимо квалитет живота навише“… Градоначелник је посебно истакао, да су организована броjна спортска такмичења у граду, а да велике амбициjе постоjе за наредну годину.

„Награду града Зрењанина“ ове године jе заслужило петоро поjединаца и три колектива:

 

 

Добитници поjединачне Награде града Зрењанина за 2017. годину су:

Доктор техничких наука, дипл. машински инжењер др Милорад Ранчић, генерални директор компаниjе “Дрекслмаjер Аутомотив” Михаел Вагнер, награду jе, уместо одсутног директора, примила менаджерка корпоративних комуникациjа у компаниjи, Jасмина Крецул Рељин, генерални директор компаниjе “Фулгар Ист” Адолфо Карло Пероси, награду jе примила асистенткиња директора, Мирjана Вуjиновић. Члан Рвачког клуба “Пролетер” и репрезентациjе Србиjе, европски шампион Кристиjан Фрис и члан Рвачког клуба “Пролетер” и репрезентациjе Србиjе, светски шампион Виктор Немеш су ове године били најпознатија имена која су примила награду.

 

 

Добитници колективне Награде града Зрењанина за 2017. годину:

Новинско-издавачко предузеће „Зрењанин“, Стонотениски клуб инвалида Зрењанина “К2” и  Мешовити хор Певачког друштва „Преподобни Рафаило Банатски“.

 

 

У име награђених захвалио се др Милорад Ранчић, истакавши да jе град Зрењанин увек имао вредних, марљивих и успешних људи, поjединаца и колектива коjи заслужуjу да буду издвоjени. Хорови које води позната педагошка радница Сенка Милисављевић увеличали су овај скуп својим наступима.

 

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите:
ГРАДОНАЧЕЛНИК ЈАЊИЋ И ПОДРШКА ТАЛЕНТОВАНИМ УЧЕНИЦИМА И СТУДЕНТИМА – СВЕТОСАВЦИМА

ГРАДОНАЧЕЛНИК ЈАЊИЋ И ПОДРШКА ТАЛЕНТОВАНИМ УЧЕНИЦИМА И СТУДЕНТИМА – СВЕТОСАВЦИМА

У Барокноj сали Градске куће у Зрењанину додељене су и ове године Светосавске стипендиjе за школску 2017/18 годину, коjе jе овога пута заслужило 5 студената и 18 ученика средњих школа са териториjе Града Зрењанина  и општине Житиште. Стипендиjе jе уручила Организациjа „Светосавље“ а свечаности су присуствовали и градоначелник Зрењанина Чедомир Jањић, помоћник градоначелника Симо Салапура и угледни чланови Управног одбора „Светосавља“.

 

 

Добитницима стипендиjа честитке jе упутио градоначелник Чедомир Jањић, уз констатациjу да су ово наjлепши поводи за окупљање у Градскоj кући и сигурно међу наjлепшим активностима коjе обавља као градоначелник.

 

 

“Када се додељуjу стипендиjе ученицима и студентима, значи да су овде наjбољи међу наjбољима, они коjима могу да се поносе и њихови родитељи и наставници, али сигурно и Град Зрењанин. Драго ми jе што у нашем граду постоjе успешни људи, удружени око организациjе попут „Светосавља“, коjи издваjаjу средства за стипендирање ученика и студената коjи постижу добре резултате. То jе сигурно добар правац, коjим треба да крену и други наши успешни суграђани, да омогућимо нашоj деци да заврше школе и факултете, а касниjе да овде нађу добар посао и да се остваре и професионално и породично”.

 

 

Градоначелник jе подсетио да и град, кроз различите програме, издваjа значаjна средства за стипендирање и помоћ ученицима и студентима, али и да жели да им створи што бољи амбиjент за школовање и рад.

 

 

“Жеља нам jе да будемо и велики образовни центар, да садашњи броj од око 2.000 студената повећамо на пет хиљада, као и да им обезбедимо услове за запошљавање и да међу њима буде и оних коjи ће водити град у будућности, и можда бити директори постоjећих или неких нових предузећа”, поручио jе Jањић стипендистима “Светосавља”.

У име стипендиста захвалила се Доротеjа Ћирић, студенткиња београдске Музичке академиjе, на одсеку клавир.

 

 

“Драго ми jе и што су овде људи коjи могу и знаjу да препознаjу праве вредности, оно наjвредниjе у овом друштву и оне у коjе вреди улагати. Сви ми имамо неки сан, коjи покушавамо да остваримо и реализуjемо, али смо свесни да нам jе за то потребна и нека финансиjска могућност. Зато желим да се захвалим Организациjи “Светосавље” на томе што препознаjе и негуjе праве вредности”, казала jе талентована Доротеjа Ћирић.

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите:
ГРАДОНАЧЕЛНИК ЈАЊИЋ НА ЈУБИЛЕЈУ КОМПАНИЈЕ НИС – ЗАЈЕДНИЦИ ЗАЈЕДНО

ГРАДОНАЧЕЛНИК ЈАЊИЋ НА ЈУБИЛЕЈУ КОМПАНИЈЕ НИС – ЗАЈЕДНИЦИ ЗАЈЕДНО

У оквиру конкурса “Заjедници заjедно”, компаниjа “НИС” је у пословном центру ове компаниjе представила резултате сарадње “НИС-а” и локалних заjедница из целе Србиjе са коjима та компаниjа сарађуjе већ девет година. Програм “Заjедници заjедно” доприноси унапређењу живота кроз реализациjу различитих проjеката у 11 градова. Зрењанин jе jедан од градова укључених у програм, а у његово име свечаности jе присуствовао градоначелник Зрењанина Чедомир Jањић.

 

 

Присутни су могли да виде и филм о проjектима коjи су успешно реализовани у Граду Зрењанину, а њих jе, да подсетимо, више од 130.

 

 

Присутнима су се обратили генерални директор “НИС-а“ Кирил Тjурдењев, потпредседник Покраjинске владе Ђорђе Милићевић, заменик градоначелника Београда Андреjа Младеновић, као и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.

 

 

Како jе речено на свечаности организованоj поводом резултата конкурса, ове године фокус jе био на подршци приоритетним капиталним проjектима. Конкурсом jе било обухваћено пет области, а то су екологиjа, наука, образовање, jавно здравље, социjална заштита, култура и спорт. На основу спроведеног анкетирања грађана и истраживања кључних области за улагање у средини у коjоj живе, изабране су до три приоритетне области у свакоj локалноj заjедници.

 

 

Општине и градове су представили носиоци и корисници проjекта, коjи су реализовани на териториjи локалних заjедница у коjима ”НИС” реализуjе програм “Заjедници заjедно”.

 

 

Поред званичне презентациjе резултата програма, општине и градови су се представили и своjим аутентичним производима, храном, народним ношњама, коjи су презентовани у фоаjеу НИС-овог пословног центра у Новом Саду.

 

 

Програм “Заjедници заjедно“, “НИС“ спроводи већ девет година и до сада jе подржано преко 900 проjеката коjи су, како jе наглашено, допринели социjално-економском развоjу општина и градова у коjима компаниjа послуjе. Кроз оваj програм подршке локалним заjедницама “НИС “ jе до сада донирао више од 900 милиона динара.

 

Приредио: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

Поделите:
СЕЋАЊЕ НА СЛАВНЕ ПРЕТКЕ НАЈЧВРШЋИ ТЕМЕЉ ЗГРАДЕ КОЈУ ГРАДИМО

СЕЋАЊЕ НА СЛАВНЕ ПРЕТКЕ НАЈЧВРШЋИ ТЕМЕЉ ЗГРАДЕ КОЈУ ГРАДИМО

Град Зрењанин је свечано обележио 99. годишњицу од ослобођења у Првом светском рату, 17. новембар 1918. године. На тај дан у тадашњи Велики Бечкерек ушли су припадници Прве армиjе српске воjске воjводе Петра Боjовића, Гвозденог пука „Књаз Михаjло“ и Пешадиjске бригаде пуковника Драгутина Ристића – „Бригадира“. Централноj свечаности на Тргу слободе присуствовали су и министри у Влади Републике Србиjе коjи су боравили у званичноj посети граду министар привреде Горан Кнежевић и министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Зоран Ђорђевић.

 

 

Централна свечаност одржана jе, на историјском Тргу слободе, испред споменика краљу Петру II Ослободиоцу. Помен палим борцима Великог рата служили су свештеници Светоархангелског и Успенског храма Српске Православне Цркве. Венац на споменик краљу Петру II су положили градоначелник Зрењанина Чедомир Jањић, председник Скупштине града Оливер Митровић и заменица председника Скупштине града Љуба Травица. Градски хор Културног центра певао jе химну Републике Србиjе „Боже Правде“, а глумац НП „Тоша Jовановић“ Милан Кочаловић jе говорио стихове великог српског песника Jована Дучића -“Аве Сербиа”.

 

 

Свечана академија и порука градоначелника

 

Обележавање Празника града Зрењанина, 17. новембра, завршено jе у вечерњим сатима свечаном академиjом и концертом хора „Преподобни Рафаило Банатски“, у Културном центру Зрењанина. У обраћању присутним званицама, гостима и своjим суграђанима, градоначелник Чедомир Jањић осврнуо се на историjска дешавања од пре 99 година :

 

 

„Никада се на овим просторима ниjе догодило да толико крупне и далекосежне историjске промене протекну на тако миран начин. Jош jедном морамо да укажемо на огроман значаj речи пуковника Драгутина Ристића, предводника Пешадиjске бригаде Гвозденог пука “Књаз Михаjло“ – да ће заштиту воjске Краља Петра Првог имати не само Срби, већ и све друге народности коjе стотинама година овде живе заjедно… Сећање на те славне историjске догађаjе, сећање на наше славне претке, наше суграђане, политичке вође, воjничке добровољце, ратнике од Источног до Солунског фронта, ниjе само поштовање и наш дуг према прошлости. То jе и наjбољи залог за неко будуће време, то су наjчвршћи темељи зграде коjу заjедно градимо, у настоjањима да наш град и ова средина буду добро и пожељно место за живот, за школовање, за  инвестирање, за бављење спортом и културом, за сваку људску делатност“, рекао је гардоначелник Јањић.

 

 

 

Министри Кнежевић и Ђорђевић увеличали прославу Дана града

 

Централноj свечаности на Тргу слободе присуствовали су и министри у Влади Републике Србиjе коjи данас бораве у званичноj посети Граду Зрењанину – министар привреде Горан Кнежевић и министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Зоран Ђорђевић.

 

 

 

Венци славе и сећања

 

У преподневним часовима положени су венци на спомен-обележjа посвећена личностима и догађаjима из Првог светског рата. Венце на спомен-костурницу српским и руским ратницима на Граднуличком гробљу, спомен-плочу посвећену Бригадиру Ристићу, спомен – бисту Воjводе Петра Боjовића, спомен-плочу у порти храма Успења Пресвете Богородице посвећену српским добровољцима и на споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу. Испред Града Зрењанина венац су на Граднуличком гробљу положили помоћник градоначелника Симо Салапура са сарадницима а испред друштва „Српско – руског пријатељства“ то је учинио директор Народне библиотеке Милан Бјелогрлић.

 

 

На спомен-плочу Бригадиру Ристићу венац је положила вишечлана делегација Градске управе у раним јутарњим сатима.

 

 

Почаст воjводи Петру Боjовићу, полагањем венца на спомен-бисту, одали су помоћник градоначелника Душко Радишић, са сарадницима.

 

 

Председник Скупштине града Оливер Митровић са сарадницима положиио је венац на спомен-плочу у порти храма Успења Пресвете Богородице посвећену банаћанима, српским добровољцима у Првом светском рату.

 

Захвалност ослободиоцима

 

Хвала ослободиоцима града на Бегеју! Завршићемо речима младог историчара Слободана Милина које су се чуле на свечаној академији, коjи каже да jе „Историjа српске воjске у Великом рату прича о Васкрсењу, те да су бесмртна вера у коначну победу и несагорива жеља српских воjника за слободом, биле попут краjугаоног камена из Христове приче о коjем jе речено да ко на њега падне, разбиће се, а на кога падне, сатрће га“….„На таj jуначки камен земље Србиjе пале су и разбиле се на Церу аустроугарске пуковниjе, а са њима и прича о хиљадугодишњоj традициjи, слави и хероjству. Тим краjугаоним каменом сатрвена jе злокобна тамница народа – црно-жута Хабсбуршка монархиjа“.

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

 

Поделите: