ПОЧЕЛО СНИМАЊЕ ФИЛМА „КОШАРЕ“: ХЕРОЈИ КОЈИ СУ ДАЛИ ЖИВОТЕ ЗА ОТАЏБИНУ НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ

ПОЧЕЛО СНИМАЊЕ ФИЛМА „КОШАРЕ“: ХЕРОЈИ КОЈИ СУ ДАЛИ ЖИВОТЕ ЗА ОТАЏБИНУ НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ

Режију за овај филм потписује Балша Ђого, а главне улоге тумаче Јован Јовановић, Лука Грбић, Виктор Савић, Никола Којо и Милица Стефановић. Поред филма, биће снимљена и серија, а глумачкој екипи придружиће се и Милена Радуловић, Милош Самолов, Александар Радојичић и Милош Биковић.

Ратни филм Кошаре, инспирисан инстинитим догађајима, премијерно би требало да буде приказан у првој половини 2021. године, а снимање је почело прошле недеље у лесковачким касарнама.

Режију за овај филм потписује Балша Ђого, а главне улоге тумаче Јован Јовановић, Лука Грбић, Виктор Савић, Никола Којо и Милица Стефановић. Поред филма, биће снимљена и серија, а глумачкој екипи придружиће се и Милена Радуловић, Милош Самолов, Александар Радојичић и Милош Биковић.

Прича Кошара прати групу младих српских војника која у октобру 1998. године стиже на удаљену војну коту на тромеђи Србије, Црне Горе и Албаније. Убрзо, они западају у вртлог борбе за своју отаџбину, али и властите животе, а суочени са подмуклим нападима непријатељаских снага и осталим опасностима.

Ово је првенац редитеља Балше Ђога, а осим у Лесковцу и околини, снимаће се и на бројним локацијама у Србији, Црној Гори и Републици Српској, преносе Јужне вести.

Снимање филма и серије трајтаће до почетка децембра 2020. године на многобројним локацијама, а премијера се очекује у првој половини 2021. године.Пројекат је од Филмског центра Србије добио новчану подршку у износу од 50 милиона динара , а филм продуцирају Omega Production (продуценти Немања Мићић и Владан Анђелковић) и Телеком Србија.

Преузето са: ИН4С

Поделите:
3,5 МИЛИОНА ЗА НОВЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ У ЗРЕЊАНИНУ

3,5 МИЛИОНА ЗА НОВЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ У ЗРЕЊАНИНУ

Граду Зрењанину опредељено је близу 3,5 милиона динара бесповратних средстава из буџета АП Војводине за израду техничке документације за изградњу нових саобраћајница у радној зони “Југоисток” и насељу Мужља. У конкуренцији осам градова и општина у АП Војводини Зрењанин је успео да му буду додељена највећа средства за ову намену, што је веома добра вест.

Изградња нових саобраћајница у индустријској зони “Југоисток” је постала приоритет за Зрењанин од када је дошло до значајног проширења зоне и доласка нових инвеститора. Локална самоуправа на челу са градоначелником Чедомиром Јањићем је увидела потребу  за даљим унапређењем саобраћајне и пратеће инфраструктуре унутар зоне, укључујући и изградњу тротоара, бициклистичких стаза, инсталација за одводњавање, јавно осветљење, саобраћајну сигнализацију.

Средства у износу од 3,5 милиона динара су додељена по основу конкурса за суфинансирање израду пројектно-техничке документације за изградњу инфраструктурних објеката јединица локалне самоуправе. Предвиђена је била пасподела укупно 14,5 милиона динара.  Мањи износ преосталих средстава за реализацију предвиђеног пројекта обезбедиће се из буџета Града Зрењанина, по принципу суфинансирања. 

Пројектом у Зрењанину је обухваћена израда документације за изградњу саобраћајница у деловима проширене зоне “Југоисток” 2-А, 2-Б и 2-Д, као и израда документације за реконструкцију раскрснице на улазу у насеље Мужља у улицама Радноти Миклоша, Хуњади Јаноша, Мадач Имреа и Тот Иштвана, за коју би пројекат реконструкције требало да одреди оптимално решење за унапређење саобраћаја и нову саобраћајну сигнализацију и инфраструктуру.

Град Зрењанин & Петровград.орг

Поделите:
ГЕНЕТСКЕ МАПЕ КАО ЧИЊЕНИЦЕ УКАЗУЈУ НА АУТОХТОНОСТ СТАНОВНИШТВА БАЛКАНА

ГЕНЕТСКЕ МАПЕ КАО ЧИЊЕНИЦЕ УКАЗУЈУ НА АУТОХТОНОСТ СТАНОВНИШТВА БАЛКАНА

До сада извршене ДНК-анализе показују да генетске разлике међу Србима, Бошњацима и Македонцима не постоје. Доказују да је било померања Европски аутохтоног народа Словена из Повишља ка истоку и југу и да је велика такозвана „сеоба“ Словена била само условни завршетак тог етнолошког процеса. Генетска мапа је дефинитивно показала да Албанци нису једини аутохтони становници на Балкану и да је њихова данашња генетика на полуострву потиче из мезолита око 10000 година, али је пореклом афричка док је Србска евро-азијска.

Генетска мапа света

Истина записана у генима

Историјске истине данас као биолошке чињенице можемо читати у генима. У наследној материји по мушкој линији читамо једну врсту аутобиографије људске врсте најближу егзактности која је често порицана у тзв. друштвеним наукама. Нова помоћна историјска метода постоји и веома је прецизна приликом утврђивање личног прапорекла. Развила се тако и нова подграна природне науке тзв. генетичка географија као помоћ историји и праисторији људског рода. Преко милион људи из разних држава урадило ове тестове и данас се стекао довољан узорак, на основу којег је направљена генетска мапа Европе и Света.

Одавно је јасно да нација није биолошки, односно генетски него духовни, културолошки феномен. Биологија је само један део како само име каже етно-генетског процеса. Основни проблем остаје интерпретација чињеница добијених овом методом. Свака нација се труди да их интерпретира из свог идеолошког угла. Ипак постоје и непобитне чињенице које дају могућност за сасвим нову интерпретацију историје пре свега балканских народа.

Древна генетика Срба

Балкански лонац

Може се рећи да је цео свет једна генетска мешавина па ту ни Балкан, Хе(л)м није изузетак. Нацистичке теорије о расној чистоти појединих група и родова су отуда потпуно неистинита теорија, која је починила стравичне злочине у човечанству руководећи се лажним принципима. Словени су Аријевци, као и Германи и говорити о расној разлици између две групе је научна бесмислица. Врло је тешко прецизно раздвојити рецимо народе Словене и Германе у рецимо Бронзаном добу  а посебно је тешко рећи одакле потичу једни и други.

Порекло захтева лоцирање у одређеном простру а истраживања палеогенетска показују да су се родови и групе селиле у разним правцима, додиривале са другим родовима и мешале. Срби се тако јављају под особеним именом у постојбини индо-европљана Закавказју са савим другом генетиком у односу на ону коју носе данашњи Срби, било они Лужички или јужни. Данас они који припадају српској нацији имају већинску аутохтоно балканску, и европску, подунавску генетику и то је чињеница.

Генетска мапа Европе

Према биолошким налазима, генетска мапа баца ново светло и доноси неколике занимљиве чињенице, које би требало озбиљно размотрити у научним круговима. Што се тиче балканских народа, толико жељних да се одвојe од Срба, главна је вест да неке велике генетске разлике између Срба и њих не постоје. Савремене нације на Балкану су се у новом веку одвојиле стицајем политичко-културолошких околности од Срба као централног народа. Срби и Словени  звани Македонци, на пример, потпуно идентични а тзв. Бошњаци и Срби такође. Бошњаци немају никакве генетске везе са данашњим Турцима у Анадолији. Хрвати лингвистички кајкавци имају мало више процената гена које деле са западом Европе, али Хрвати који су у ствари Срби римокатолици, пореклом су потпуно идентични Србима.

Српска древна генетика

Албанци су посебно занимљиви јер је један број њихових родова тесно преплетен са Србима. Њихове већинске хаплогрупе Е2 и Е3 су по пореклу најраспрострањеније у медитеранској северној Африци, тачније, у Мароку, Алжиру, Египту и Либану и то је непобитна чињеница. У Европи, где су Словени државотворни елемент, ове условно речено албанске хаплогрупе појављују тек у последњих десетак хиљада година као лингвистичко-генетски рестлови, који нису нигде успели да се уздигну из трибалног уређења. Друзи у Либану имају висок проценат ове генетике и сматра се да је ова генетика одатле доспела на Балкан. Те изворно албанске хаплогрупе има у мањем проценту и код Срба с југа Србије и Црне Горе али се ту одиграо природан процес етничког стапања који карактерише и друге делове индоевропских простора.

Међутим, културне везе не треба подценити у формирању народа и нација на Балкану.Посебно верска блискост код Бошњака или Хрвата надјачава генетску блискост са Србима. Код Македонаца је у питању језичка или дијалекатска баријера. Код Бугара је у питању државна идеологија као и код тзв. Црногораца. Ту је смисао спора на Балкану, верско- идеолошка разлика постаје важнија од генетске блискости.

у њиховим генима је записана историја Европе

Словени на Балкану уљези или домаћи

Да ли ће наука у Србији успети да се ослободи лажи и манипулација сваке врсте. Да ли ће нови резултати генетике успети да макар релативизују вишедеценијски мит о великој сеоби Словена у балканску пустаре. Типично словенски гени су  најстарији у Повишљу док су на Балкану млађи и малобројнији али несумљиво државотворни. Вероватно у Карпатима се десила симбиоза између палеолитских ловаца староевропљана из каменог доба, старијих од албанских гена (иначе та генетика је најзаступљенија међу Србима) и Словена баштиника металног доба и ту је вероватна колевка протословенског генетског микса. У том простору се морала одиграти и етногенеза самих Срба чије име је дошло из постојбине индоевропљана у Закавказју. Врло рано је тај особени генетски микс доспео на Балкан и преслојио сродне индоевропске родове које су Грци и Римљани крстили именима Трачана и Илира, када тачно остаје да се истражи.

Албанци потичу из Африке

Словени су дефинитивно као народ настали у Европи као особена родовска етно-лингвистичка група унутар индоевропске породице сродних народа. Њихови контакти са Балканским полуострвом и митском реком Дунав или Истар су били древни од самих почетака њихове етногенезе. Албанци су дефинитивно хамитски генетски остатак пресељен на обале Тесалије и Епира у мезолитско доба који нигден није успео да се уздигне у државотворном смислу јер је све време био инфериоран и преслојен од индоевропских Грка, Трачана, Римљана и коначно Словена. Њихов напола романизован језик, са великим процентом грчких и словенских речи има трачку базу сведоче лингвисти. У Европи они као генетска реалност постоје релативно дуго као трибалитет а као данашња нација нису аутохтони староседеоци већ антисрпска играчка настала од разнородних родова и племена коју су успели да обједине у државном погледу тек агенти Аустроугарске царевине у новом веку.

Петровград.орг

Поделите:
ЕПИСКОП СПЦ СЕРГИЈЕ: ПИТАЊЕ СВЕТЕ СОФИЈЕ ИЛИ ЗАШТО ЋУТИ ХРИШЋАНСКИ СВИЈЕТ

ЕПИСКОП СПЦ СЕРГИЈЕ: ПИТАЊЕ СВЕТЕ СОФИЈЕ ИЛИ ЗАШТО ЋУТИ ХРИШЋАНСКИ СВИЈЕТ

Свијетом је одјекнула вијест да турске власти, на челу са предсједником Ердоганом, разматрају да константинопољски храм Свете Софије, познат и као Аја Софија, поново претворе у џамију. Са невјерицом смо примили ову злокобну намјеру, а они који су је објелоданили поново су позлиједили рану која крвари 567 година.

Више од пет вијекова православни хришћани тугују за најљепшом грађевином у историји човјечанства, коју је обешчастио султан Мехмед Освајач, претварајући је у џамију 1453. године. Падом Константинопоља ова Јустинијанова задужбина доживјела је своје мрачне дане, који трају већ више од пет вијекова. У тој османској ноћи православни хришћани никада нису заборавилу Свету Софију – Мајку свих храмова, за којом понеки и данас уздишу једнако болно као и оног дана када је византијско појање у њој замијењеном гласом мујезина.

Док су хришћани широм свијета, подијељени у свему и око свега, муслимани у Турској поново кидишу на нашу вјерску заоставштину, коју су нам отели и обесветили. Да би се примирили и једни и други Света Софија је постала музеј 1935. године, али данас, готово стотину година послије, у духу османских султана, предсједник савремене Турске, Реџеп Тајип Ердоган, заједно са сљедбеницима, најављује да ће Света Софија поново постати џамија. Државни савјет Турске треба да донесе одлуку о овом питању 2. јула.

Не чуди нас толико став турског предсједника, који наставља тамо гдје су стали његови претходници, већ нас чуди ћутање хришћана широм свијета, како на Истоку, тако и на Западу. Понеки глас из Цркве у Атини и Москви, и то је све. Хришћани су, изгледа, изгубили интерес за саме себе, за своју духовну и поробљену заоставштину на којој почивају.

Можемо ли замислити како би муслимани широм свијета реаговали да им неко најави да ће џамија Ал Акса у Јерусалиму бити претворена у хришћански храм? Или, шта би било да се донесе одлука да црква Светог Петра у Риму постане џамија? Да ли би хришћани широм свијета гледали мирно сопствену пропаст или би бар дигли глас? Тешко је рећи, јер хришћанима данас недостаје снаге, жилавости и отпора према свему ономе што нам пријети као исукана сабља над главом нашег идентитета.

Уљуљканим у комфор и бесмисао уживалачког духа, номиналним хришћанима данас је важнији новац него постојање, па је зато ћутање једини бијег од одговорности коју имамо и према прецима и према потомцима.          

Док ми „сном мртвијем“ спавамо, Ердоган наставља своју империјалистичку мисију, позлеђујући рану која крвари вијековима. Ипак, пророчанство Старца Пајсија једино је свјетло у тамној ноћи нашег равнодушја. Тим свјетлом разданимо своје душе, у којима, затрпана прашином заборава, негдје скривена, сија Света Софија, као најљепши византијски цвијет!

Преузето: https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/episkop-sergije-pitanje-svete-sofije-ili-zasto-cuti-hriscanski-svijet/

Поделите:
БАНАТ ПО СЕДМИ ПУТ ШАМПИОН СРБИЈЕ

БАНАТ ПО СЕДМИ ПУТ ШАМПИОН СРБИЈЕ

Стонотениски клуб Банат из Зрењанина, убедљиво први у лигашком делу шампионата, без одиграног последњег меча са Црвеном Звездом, одлуком извршног одбора стонотениског савеза Србије, проглашени су за шампионе Србије. Стонотениски Баната освојили су трећу титулу у низу, седму у историји клуба уз 59 победа и само три пораза у последње три сезоне.

Сезона, која је у самом финишу прекинута због епидемије корона вируса, а затим настављена по укидању ванредног стања.  Остало је само да се одигра једна утакмица финала између Црвене звезде и Баната за титулу шампиона мушке Супер лиге, али је она одложена због повишене температуре једног играча Звезде. С обзиром да повишена температура може бити симптом и корона вируса, Стонотениски савез Србије није одредио нови датум финала, већ је приступио гласању о шампиону на електронској седници и на крају ипак са већином гласова за шампиона проглашен Банат.

У Црвеној Звезди су се одмах жалили на овакву одлуку савеза али и у Банату нису превисе срећни што је све испало овако. Екипа Баната је доминацију потврдила у последњем колу регуларног дела првенства, када је Црвена звезда убедљиво савладана.

У историју спорта улази да је Банат за десет историјских сезона, остварио 202 победе и 17 пораза што је у просеку мање од два пораза годишње, што је и преломило људе у савезу да донесу ову одлуку. Клуб бележи иза себе деценију за памћење а ко губи има право да се љути. Знајући колико је тешко изборити се са фаворизованим престоничким клубовима, можемо само упутити све честитке првом човеку клуба, стручном штабу и стонотенисерима.

фото: Стевица Соколов

Поделите: