У ИМЕ НАРОДА – ПЕТРОВГРАД ИЛИ ЗРЕЊАНИН – ПЕТРОВИ ГРАДОВИ

У ИМЕ НАРОДА – ПЕТРОВГРАД ИЛИ ЗРЕЊАНИН – ПЕТРОВИ ГРАДОВИ

Од три града који су по њему добили име само се онај у Србији више тако не зове. Петровград је последњи понео име по Краљу Петру Ослободиоцу. Фебруара 1935. Једногласном одлуком градског већа. Име је укинуто (првно сумљивим) декретом из 1946. и промењено у Зрењанин.

 

 

 

Први град који је назван по Краљу Петру била је Кастел Ластва у Црној Гори. На Сеоском збору Паштровића 1919. бирало се између два предложена имена: Петровац и Александровац. Записано је да је име Петровац „победило“ са 12 :11, за један глас.

 

 

У Босни, данас Републици Српској, по славном краљу зове се Мркоњић Град. У част псеудонима Петар Мркоњић под којим се млади кнез као добровољац борио у устанку против Турака из 1876. Некадашњи Врцар Вакуф име краља је понео 1924. такође одлуком градских већника свих националности.

 

 

За недовољно упућене, Петровац на Млави добио је име још у 19. веку али по презимену. У част рођеног брата Хајдук Вељка, Милутина Петровића, државног саветника Књаза Милоша.

 

 

Аутор: Предраг Марковић

Поделите:
СТРАДАЊЕ РОМА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

СТРАДАЊЕ РОМА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Изложба „Страдање Рома у Првом светском рату“ аутора др Драгољуба Ацковића свечано је отворена у Холу Народног музеја Зрењанин. На отварању су говорили Јелена Јовановић, покрајинска посланица и заменица председника Националног савета Рома, др Драгољуб Ацковић, аутор изложбе и Чедомир Јањић, градоначелник Зрењанина.

 

 

По речима аутора поставке, др Драгољуба Ацковића, изложба „Страдање Рома у Првом светском рату“, која је организована поводом стоте годишњице од завршетка Великог рата, прва је и једина изложба такве врсте у Србији, а врло могуће и у свету.

 

 

Изложба је децембра прошле године отворена у Галерији Народне банке Србије и потом пренета у Галерију науке и нехнике САНУ, када ју је отворио академик Зоран Петровић, а потом је била постављена у Музеју Војводине у Новом Саду, када је на отворању говорио председник Покрајинске владе Игор Мировић.

 

 

У периоду од 16. марта до 4. априла изложба ће бити постављена у зрењанинском Музеју, а потом највероватније прелази у Чуруг. Поводом 8. априла, Светског дана Рома, ова поставка ће се наћи у Ромској уметничкој галерији у Београду, а током пролећа и лета планиране су поставке ове изложбе у неколико градова у иностранству.

 

 

Изложбу чини преко 150 оригиналних артефаката, који се први пут заједнички излажу на једном месту. У питању су дописнице, односно фотографије Рома из различитих крајева света у периоду од 1914. до 1918. године, које су дело бројних војних фоторепортера, али и неколицине цивилних фотографа.

 

 

Ови артефакти илуструју живот и страдање Рома у току Великог рата и врло су значајан извор примарне грађе за изучавање историје, културе и положаја овог народа у том периоду.

 

 

Ова изложба је доказ да су фото-архиви веома значајна места за истраживање културе и историје Рома и да их што више треба користити.

 

 

Изложбу прати каталог на српском, ромском и енглеском језику, а по речима аутора изложбе постоји реална могућност да у наредном периоду садржај изложбе буде проширен. Надлежни кустос поставке у Народном музеју Зрењанин је историчарка Владислава Игњатов.

 

Петровград.орг & Народни музеј Зрењанин

Поделите:
НАЈВЕЋА ХЛАДЊАЧА У ИНДУСТРИЈСКОЈ ЗОНИ

НАЈВЕЋА ХЛАДЊАЧА У ИНДУСТРИЈСКОЈ ЗОНИ

Предузеће “МПЗ Аграр” из Новог Сада, које послује у саставу Индустрије меса “Матијевић”, постало је власник 10 хектара земљишта у индустријској зони “Северозапад – Елемир” и на том простору ће подићи хладњачу капацитета 15.000 тона, са секторима за дубоко замрзавање воћа по посебној технологији.

 

 

Предузеће, „МПЗ Аграр“ планира  засаде воћа на око 1.000 хектара, од којих око 300 на територији атара у околини града. Земљиште је предузећу припало за 65,9 милиона динара, а укупна инвестиција процењује се на 20 милиона евра.

 

 

Уговор су свечано потписали градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић, директор “МПЗ Аграр” Жељко Радановић и директорка Индустрије меса “Матијевић” Бранка Грубор. Како је истакнуто током свечаности, у Зрењанину ће бити подигнута највећа хладњача на овим просторима, а биће намењена складиштењу вишања и поврћа.

 

 

Градоначелник Зрењанина оценио је ову инвестицију као изузетно значајну, јер ће једна домаћа компанија уложити 20 милиона евра, не само у индустријску производњу, већ у развој пољопривреде и аграра уопште.

 

 

“Прошле године сам најављивао неколико великих инвестиција у области пољопривреде у Зрењанину и мислим да је ово сјајна вест не само за наш град, него и за целу Србију. Преко 200 запослених биће у овом погону, хиљаду хектара са засадом вишања, веома озбиљна инвестиција, хладњача највећа не само на овим просторима, него и у окружењу, и то ће бити баш овде, у Зрењанину. Задовољан сам што велики инвеститори долазе у наш град, што смо интересантни за странце, али сам још задовољнији што наше, домаће компаније виде Зрењанин као добро место за инвестирање”, рекао је Чедомир Јањић након потписивања уговора.

 

 

Само неколико дана након потписивања уговора с компанијом “Есекс”, у Зрењанину је потписан још један уговор као почетак реализације још једне велике инвестиције, по висини улагања сигурно једне од највећих до сада у новим градским индустријским зонама.

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите:
НОВА КЊИГА МИЛАНА БОГОЈЕВИЋА – МАЛЕ ПРИЧЕ ВЕЛИКОГ РАТА

НОВА КЊИГА МИЛАНА БОГОЈЕВИЋА – МАЛЕ ПРИЧЕ ВЕЛИКОГ РАТА

Ускоро у издању издавачке куће „Чувари“ из Београда излази књига “Мале приче Великог рата” аутора Милана Богојевића. Књига је посвећена заборављеним херојима, догађајима и знамењима Првог светског рата а обављује се у години када се навршава сто година од завршетка Првог светског рата.

 

 

Аутор Милан Богојевић истиче да је књига драгоцени подсетник на највеће страдање српског народа у својој дугој и турбулентној историји, наводећи да му је жеља била да са овом књигом „подигне“ својеврсан литерарни споменик херојима Великог рата.

 

 

Рецезент књиге Предраг Марковић, бивши председник Народне скупштине и министар културе о књизи каже:

„У књизи пред нама, мистерије наизглед нема. Догађај, Велики рат, је подразумевано, сценографско платно општеприхваћене историјске драме чија се величина,значај и последице не доводе у питање. На сличан начин не доводе се у питање ни мотиви, истинитост или значај поступака јунака који дефилују овом књигом. Њихово херојство је игра сенки иза тог платна на сцени светске драме. А њихови ликови су само на трен осветљени. Бљеском скоро случајног сећања. На неки начин, ово и није књига о њима и Великом рату. Ово је књига о нама и нашим прецима. И нашим и њиховим разлозима за понос и за стид.“

 

 

Један од најбољих српских колумниста Михаило Меденица, о књизи каже:

„Мале приче Великог рата” јесу тако велике, јер су исписане у даху, са жељом да оне, а не аутор остану упамћене, зато оне чине ову непребол и незаборав, ушанченим међу корицама, вредним дивљења, имања, стајања пред њима као пред богомољом и уживања као у ономе миру Долине чемпреса подно светога Хиландара“

Аутентичне фотографије које прате приче у књизи су колорисане, па дају посебну димензију читаоцу. Заслуге за овај сегмент књиге припадају дизајнеру Зорану Бојовићу – Бојаџи.

 

 

Маја Живановић, ликовни критичар и аутор популарне емисије „Скица“ дала је свој професионални суд и кратак осврт на колорисане ратне фотографије у књизи:

„Окренутост човеку, јунаку, људини, небитно колико он година имао, или које задужење носио и веру и понос показивао, лајт мотив је оживљених фотографија из Великог рата, у књизи која прати животе сведока тог значајног времена у српској историји аутора Милана Богојевића. Пред нашим очима се нижу жанр сцене живота и смрти, ровова, бојишта, умирања − свакодневних неумитности које су ти јунаци доживљавали, а посебан акценат је дат на портретима. Заустављено време најбоље се огледа у тој, наизглед, немој комуникацији са посматрачима. Фотографије „Малих прича Великог рата” савременим ликовним језиком, враћају у живот хероје који нису били свесни улоге коју су носили.“

 

 

Књигу са нестрпљењем очекујемо крајем марта.

 

Аутор: Сања Томић

Поделите:
МИЛАН РАДАКОВИЋ – ПЕТРОВГРАД- ЛЕГАЛИЗАМ – ДЕМОКРАТИЈА

МИЛАН РАДАКОВИЋ – ПЕТРОВГРАД- ЛЕГАЛИЗАМ – ДЕМОКРАТИЈА

Петровград.орг вам преноси целокупан интервју који је новинар РТС-а Стеван Костић урадио за емисију Око Магазин, прошле недеље у нашем граду, са истакнутим историчарем Миланом Радаковићем. Уважени историчар је заговорник враћања имена Петровград нашем граду. Позивамо вас да обратите пажњу на историјске аргументе, које је у одбрани свог става, изнео наш познати суграђанин. Непосредно пре интервјуа, Костић је разговарао са познатим социолозима браћом Куљић, што је новинару послужило као увертира за разговор.

 

 

Да ли имам погрешан утисак из досадашњих интервјуа да су историчари углавном за назив Петровград а да су социолози, филозофи, политиколози, друга врста друштвењака за Зрењанин?

Ми историчари смо 26. фебруара, овде у граду, одржали један округли сто на ову тему и тада је било више присутних историчара, који су били за идеју, да се врати име града Петровграда. Свакако има још историчара који сматрају да треба да остане назив Зрењанин. То је једно демократско начело, да се у отвореној расправи разговара о имену града.

 

 

Зашто Петровград а не Зрењанин?

Петровград је у ствари идентитетско име овога града. Подсетио бих на период после Првог светског рата, као на период у којем је нестало Аустро-угарске монархије и кадаје у овоме граду  31. октобра 1918. године формиран први Српски народни одбор. Одбор је дочекао српску војску 17. новембра 1918. године и преузео власт у граду без проливања крви. Жеља је била, људи из Српског народног одбора, касније, да овај град у будућности, понесе име Краља Петра?

Да ли можете да нам опишете како је изгледала та 1934/5. година и убиство краља Александра у Марсеју? Како је изгледала сама атмосфера у граду и како је дошло до иницијативе за промену имена у Петровград?

Да. Ситуација у граду је била веома специфична. Знамо да је 9.октобра 1934. убијен краљ Александар у Марсеју. Данас знамо, да је он био прва жртва фашизма, у Европи. Пре тога, неколико дана, је ишла иницијатива у тадашњем Великом Бечкереку за промену назива града. Она је реализована фебруара 1935. године. Она је тада реалзиована, али је, као што сам рекао, идеја о томе почела да се јавља много раније, од тренутка ослобођења у Првом светском рату и периода после тога догађаја. Наравно, низ околности, тих двадесетих година је био специфичан, у формирању нове државе, али довео је до тога да реализација ове идеје буде тек 1935. године.

 

 

Споменик краљу Петру је срушен 1941. године, опишите нам како је то изгледало?

Јесте. Заиста је то било страшно време. Априлским ратом 1941. године немачка војска улази у овај град, тадашњи Петровград. Долази једна дивизија озлоглашена „Херман Геринг“ са префиксом СС. Рушећи овај споменик послата је застрашујућа порука мештанима Србима. Наравно, нацистичка Немачка, није желела неке атрибуте у граду, које би је везивали за период првог светског рата. Био је то тежак ударац за ово становништво. Практично рушење споменика је указало да су нацисти сматрали Краља Петра, симболично, за свог главног противника.

Оно што заговорници имена Зрењанин наводе као свој кључни аргумент јесте херојска, антифашистичка борба Жарка Зрењанина у периоду окупације, где је српски народ био доведен до ивице нестанка, јеврејски потпуно ликвидиран. Да ли ви спорите ту позитивну улогу ове историјске личности?

Апсолутно, неспоримо је. Антифашизам и свакако борба против фашизма је неспорна. Банат је био специфичан у Другом светском рату, због одређених географских услова, илегалног рада. Неспорно је, да је дат отпор окупатору. Жарко Зрењанин у новембру 1942. године бива откривен и гине у борби против Немаца и он више није могао да делује на овом простору. Он се припремао да оде на прво заседање АВНОЈ-а у Бихаћу и тада су Немци успели да га открију у селу Павлиш и да га убију. Неспоран је, дакле, антифашизам и неспорна је борба. Свакако је и Први и Други светски рат доказао елементе патриотизма овог народа. У Првом светском рату је било и до 5000 добровољаца у редовима Руске и Српске војске, са овог подручја, а у Другом светском рату су и деца тих добровољаца дала свој допринос у борби против фашизма, између осталих организација и под окриљем КПЈ-у.

 

 

Питам вас ово, зато, што је обично аргумент друге стране, да је уклањање имена Зрењанин одрицање од антифашизма и те традиције. Да ли је тако?

Не. Не одричемо се тог наслеђа. То би исто било, када су у питању имена неких других градова у Србији који су уклонили одређене идеолошке називе. То се никако не сме дозволити. У Зрењанину имате задржана многа имена, основних школа, народна библиотека, улица са именом Жарко Зрењанин и то треба да остане. Није то овде спорно. Ми треба да једним демократским путем, једном помирљивом расправом а на крају и законском одлуком одредимо име града.

Како је изгледала 1944/5/6 година када је дато име граду по Жарку Зрењанину?

Та година 1946. је била такође специфична. То је био период после Другог светског рата. Овде у околини града је оперисао и Петровградски партизански одред. После Другог светског рата је на чисто идеолошкој бази све промењено. Многи градови у Југославији су добили имена по одређеним личностима из историје Другог светског рата. Те 1946. године је већ био завршен Други светски рат и почео је послератни период. Та одлука није донета никаквим референдумом, него је то била одлука тадашње власти. Свакако и ту одлуку можемо да разумемо у одређеном историјском периоду али је она у себи имала врло јасна идеолошка обележја тог периода.

 

 

Заговорници ваше стране кажу да је одлука о преименовању у Петровград, била демократска донета у вишестраначком парламенту а ова у Зрењанин је била једнопартијска. Да ли је идеја комунизма била овде толико јака да је имала већинску подршку народа?

Јесте, у том периоду, имала је подршку, без обзира на чињеницу да је била само једна партија. Тада се већ учврстила на власти КПЈ-у и тај тадашњи систем и он је наравно у себи изродио ту идеју. Оно што је у историји важно је следеће. Сваки историјски период има своје особене црте, има своја обележја. Тако и називи градова имају своје оправдање у одређеном историјском периоду и везују се за неки историјски период. Неки градови и после нестанка неких држава остану, неки нестану, неки се мењају. Неки се мењају под идеолошким, неки под другим чиниоцима, али је то у историји нормална појава. Рецимо ви имате Краљево у Републици Србији или Петровац у Црној Гори. Имате места која су имала један назив или су неко краће време мењала име, па после враћала. То је нормално. Сваки период историје има својих момената и својих обележја.

Шта кажете на аргументе ове друге стране, да је Зрењанин некако средња вредност између Бечкерека и Петровграда, имајући у виду однос већине и мањине и мултикултуралност средине?

По мени највећа драгоценост града, ма како се он звао у будућности и јесте многонационалност и мултикофесионалност. Велики број народа, који овде живе, је богатство. Историја је показала, да они овде живе у већем периоду у слози, него у сукобима. То је најважније. Назив града не сме никада да доприноси поделама. Сви историсјки периоди и обележја не смеју да пољуљају добре комшијске, међунационалне односе који су коректни и иду ка будућности.

 

 

Мислите да промена у Петровград те односе неће пољуљати?

Не. Неће пољуљати. Када је 1918. године ушла у град српска војска није било ни једне жртве, ни на једној страни. То се догодило на миран начин, демократски начин а пазите био је рат. Промењена је власт и уважене су сва права, свих народа, не само српског, који су живели на подручју, тада, Великог Бечкерека.

Неки наводе аргумент, да не би требало да бирамо између Зрењанина и Петровграда него између Зрењанина и Бечкерека, као назива који је временски најдуже опстао?

Историјска је чињеница, да је ово место носило тај назив, скоро шест векова. То није спорно. Међутим, оно што је остало у колективном сећању народа и оставило трага на његовом идентитету, јесте чињеница, да је назив Велики Бечкерек био везан за једну државу која је нестала 1918. године. На народу је одлука, да ли да прихвати тај назив, од државе које више нема или назив везан за државу Србију.

 

 

Или сматрате, да је у борби симбола, управо тај назив враћен граду од стране фашиста 1941. године и да је у колективној свести народа то оставило горак траг?

Јесте. Немачки окупатор је вратио тај назив Велики Бечкерек. Наравно, прилагођавајући га оном времену, које је било тада у Другом светском рату, дакле у немачкој верзији. Морате узети у обзир, да је тада Хитлер, одлучио да Банат остане под директном немачком управом, пошто су овде Немци имали велики број становника. Важио је као назив само за тај период. Поновио бих, оно што сам већ рекао – сваки историјски период је оставио свој печат у називу имена града и то је доказано у историји, у многим случајевима. То је случај у Источној Европи, у бившем СССР-у, данашњој Русији. Рецимо, чувена Стаљинградска битка је Стаљинградска битка, упркос томе, што град носи, данас, назив Волговград или Лењинградска а град носи име Санкт Петерсбург.

На крају да ли би једино референдум могао да реши ову ситуацију?

Као историчар сматрам, да свакако, мора законски, да се све око имена истражи и спроведе. Народ је свакако меродаван, да донесе одлуку и мислим, да је то демократско и исправно решење.

 

 

Петровград.орг & Лист Зрењанин

Поделите: