ПОСЕТА МИНИСТРА ШАРЧЕВИЋА – ШКОЛСТВО СРБИЈЕ И ПОТРЕБЕ ПРИВРЕДЕ

ПОСЕТА МИНИСТРА ШАРЧЕВИЋА – ШКОЛСТВО СРБИЈЕ И ПОТРЕБЕ ПРИВРЕДЕ

Министар просвете, науке и технолошког развоjа у Влади Републике Србиjе Младен Шарчевић боравио је са сарадницима у Зрењанину. Договор о укупом бољитку образовања у Србиjи и у Зрењанину, био је тема обиласка највеће локалне самоуправе у Банату. Мрежа образовних установа и план уписа, теме су о коjима ће бити наjвише речи и у наредном периоду.

 

 

Након приjема у Градскоj кући, где jе министра дочекао градоначелник Чедомир Jањић са најближим сарадницима, уприличен је састанак са представницима компаниjа коjе су оствариле сарадњу са зрењанинским школама, кроз систем дуалног образовања.

 

 

У сали Градског већа министар Шарчевић разговарао jе с представницима компаниjа из различитих области пословања, домаћих и иностраних, коjе имаjу искуства и укључиле су се у нови систем дуалног образовања. У питању су велике компаниjе, попут “НИС”-а, “Дрекслмаjера”, “Модитала”, предузећа из области пољопривреде “Млекопродукт”, “Мркшићеви салаши”, те Конфиндустриjа Србиjе, “ПерСу маркети” и Зрењанински пословни круг ЗРЕПОК.

 

 

Министар jе у Градскоj кући одржао jош jедан састанак, с представницима Актива директора зрењанинских школа, током ког jе било речи о променама и новинама у систему образовања, плановима Министарства за наредни период.

 

 

Посету нашем граду министар просвете, науке и технолошког развоjа наставио jе обиласком Техничке школе и Зрењанинске гимназиjе, а завршава обиласком jедне од наjстариjих зрењанинских основних школа, “Ђура Jакшић”.

 

 

Министар је упознао директоре школа с променама коjе произилазе из новог системског закона и оних ствари коjе су сада у примени, говорио је и о новоj мрежи коjа jе почела да се ради и где ће се укључити локална самоуправа, коjа мора дати одређене предлоге и решења. Следи и нови циклус припрема за конкурс за упис у средње школе, тако да jе био важан и данашњи састанак са послодавцима.

 

 

Закључак посете је да Србија треба да школуjе онаj кадар коjи jе потребан тржишту уз посебан значаj развоjа ИТ сектора.

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите:
ПРАВА ЕТИМОЛОГИЈА ИМЕНА – БАНАТ

ПРАВА ЕТИМОЛОГИЈА ИМЕНА – БАНАТ

Банат је добио име по племићкој титули бан односно по историјској покрајини названој Тамишки или Темишварски Банат. Појам је постојао у речнику панонских народа и раније али се усталио у свом пуном значењу тек током 18. века за Аустријске владавине овим простором. Како ово није латинска ни немачка реч одмах би смо помислили на везу са угро-финском групом језика али да ли је то права етимологија овог назива?

 

Сарматски ратник, бан, из периода сеобе народа у Подунављу.

 

За поменуту бановину је у службеној преписци аустријске царске канцеларије на латинском језику употребљаван појам „банатус“ тако да је из угла трансилванских кнежева читава погранична област према југозападу прозвана „банат“. Тек након протеривања Турака 1716. године, овај појам се усталио и проширио на целокупно подручје између Мориша, Тисе и Дунава.

 

Наше земље насељене Словенима и Србима у 9.веку.

 

Етимолошки, реч Банат, потиче од основе бан. Бан је до скоро словио у литератури као екслузивна титула аварског порекла коришћена у неколико југоисточних европских земаља од седмог до двадесетог века. Грци је бележе међу Бугарима као „копан“ па се помишљало на турско порекло речи.

 

Аварски коњаници из 7. века.

 

Данас је сасвим јасно да реч бан потиче од сарматске или иранске коруптеле „госпанддар“у значењу власник оваца. Реч је позната Србима, Хрватима и Бугарима али и Пољацима управо као коруптела „пан“. Ова је титула такође сродна са изворно турско-алтајском титулом кан. Према најновијим истраживањима ова реч уз сродну титулу жупан дошла је у Европу посредством везе Словена са Сарматима (Србима), као позајмица од иранске речи“фшу-пана у значењу, пастир.

 

Наше земље насељене Словенима и Србима у 10. веку

 

Према старој историјској теорији, ова титула води порекла из личног имена аварског кагана Бајана. Међутим у Руском епу, много касније, помиње се лично име Бајан међу Словенима (Русима)и чак наводи да је реч о народном песнику, Волосовом унуку. Волос је код Словена управо био бог стоке. По руским научницима Васиљеву и Седову и нашем лингвисти Ломи, Срби су управо поникли у шумско-степској области иза Карпата, области, где се одиграо процес стапања Словена и Сармата и формирања посебног словенског народа Срба. Срби су се ту налазили заједно са племеном Хрвата у оквиру племенског савеза Анта или Крајишника.Такве крајине или бановине (жупаније) су постојале како у Русији тако и у Великој Моравскоји увек су их насељавали Срби потомци некадашњих Сармата. Авари и Анти су наводно мистериозно нестали у међусобним сукобима и епидемијама раног средњег века.

 

Паганско светилиште Словена са киповима Велеса.

 

Та титула се очигледно користила на свим територијама где су Сармати или Срби живели, посебно у крајинама Угарске краљевине насељеним словенским, српским живљем као на пример у Босни. Титула се такође користила и у Влашкој од 14. века, одакле потиче половина балканских Словена и у којима је име Срба и Сармата, познато, затим у средњовековној Молдавији, наравно у Србији, Хрватској а након тога и у Југославији између 1929 и 1941 године.

 

Територије на југу и истоку Угарске краљевине под бановима 14.век.

 

Значење титуле се временом под Аустријом променило, позиција бана може се упоредити са позицијом намесника или војводе али та потоња етимологија искривила је тачан опис историјске банове титуле. Територија под управом бана звала се банат или бановина.

 

Руски богатир (бан) у степи.

 

У средњем веку бан се помиње у свима покрајинама српског народа и у Зети, и у Србији, и у Дубровнику. О постојању титуле у српскм земљама  сведоче и  српске народне песме: „Неко беше Страхинићу бане, беше бане у маленој Бањској.. Књиге иду од Призрена града, па Пожегу бану МилутинуУ онога од Звечана бана У тамници бана ЗадранинаСа кћерима бана од КарловцаВино пије Дојчин Петар, варадински банитд.

 

Паја Јовановић и српска епска традиција.

 

Тамо где је српски народ уз њега и хрватски, тамо се јавља и појам бан, банија. Реч бан постоји данас као део имена места којим су некада владали банови. У Босни или Мачви су заиста познати владари са титулом бана у средњем веку. Угарска је очигледно преузела ту титулу по заузимању Велике Моравске а посебно српских земаља. Од Угарске је ту титулу преузела Аустријска царевина и нешто јој изменила значење.

 

Савремени приступ историјској теми.

 

Област Банат у Панонској низији између река Дунав и Тиса заиста носи то име и поред чињенице да није никад био званично под владавином неког бана. Истоветно овом случају, регион Српске Крајине у данашњој Хрватској, јужно од Сиска, зове се Банија а да историсјки није потврђено да је том облашћу владао неки бан.

 

Петровград.орг & Википедиа

Поделите:
ЈУБИЛАРНО ДЕСЕТО ПЛИВАЊЕ ЗА ЧАСНИ КРСТ – НЕНАД ЖИВАНОВ ПРВИ ДОПЛИВАО

ЈУБИЛАРНО ДЕСЕТО ПЛИВАЊЕ ЗА ЧАСНИ КРСТ – НЕНАД ЖИВАНОВ ПРВИ ДОПЛИВАО

У техничкој организацији  Културног центра уз подршку Града и са благословом Црквене општине, посебно свештенства храма Архангела Михаила (Руске Цркве) тачно у подне на Језеру код Културног центра у Зрењанину, одржано је десето, традиционално, Пливање за Часни Крст. Први до Часног Крста, допливао је наш суграђанин Ненад Живанов.

 

 

У храму Светог Архангела Михаила (Руска Црква) одржано је богослужење, Св. Литургија, већ по традицији, на којој се окупио један број верника  у преподневним часовима. Потом се на платоу испред Цркве окупио верни народ и свештенство формирајући Литију, Крсни ход. На челу су ишли свештеници и чтечеви са барјацима и иконама а за њима хор „Жене Мироносице“ и верни народ, певајући тропаре празника.

 

 

Око језера се већ окупио велики број народа, највише младих. На лицу места су већ били челници града на челу са градоначелником Чедомиром Јањићем. Био је то величанствен призор.

 

 

Свештеници су упутили Богојављенске молитве над језером и закрстили воду. Хор жене Мироносице је потом узнео и химну, молитву „Боже правде“, заједно са присутним народом.

 

 

Врхунац догађаја је био излазак на језеро учесника, пливача, храбрих момака који су упркос кишици која је провејавала и температури која је била близу нуле, стали на талпу језера. У једном тренутку сви су се бацили у мутну и хладну воду језера.

 

 

Први до часног крста, допливао је Ненад Живанов из Зрењанина. Стазу дугу 33 метара препливало је 46 учесника а међу њима и једна дама. Овога пута момци нису били џентлмени и пустили даму да прва доплива до Крста.

 

 

Осим наших храбрих суграђана било је и учесника из Новог Сада, Ветерника, Бачког Јарка, Мола, Фаркаждина, Томашевца, Елемира Кикинде, Новог Милошева, Клека и Жабља.

 

 

Покровитељи манифестације су били: НИС Нафтагас промет – Зрењанин, Болница Свети Јован из Зрењанина, Електордистрибуција Зрењанин и Пекара „Код Јефте“.

 

 

Ненаду Живанову прелазни Крст уручила је Тијана  Сич,  учесница и носилац прошлогодишњег Крста а даровни кум је био господин Драган Божјак.

 

 

Занимљивост са овогодишњег пливања је моменат, када је пливач Александар Анђелковић из Новог Сада, изласком из воде запросио своју девојку. Она је наравно прихватила веренички прстен од овог храброг момка.

 

Аутори: Саша Младеновић и Анкица Достанић (Фото: Саша Миња и Јован Његовић Дрндак)

 

Поделите:
ВЛАДИМИР РАЈИЋ: КРСТ ЧАСНИ И ДОКУМЕНТ О ЗАБРАНИ ПЛИВАЊА У ПЕТРОВГРАДУ 1942

ВЛАДИМИР РАЈИЋ: КРСТ ЧАСНИ И ДОКУМЕНТ О ЗАБРАНИ ПЛИВАЊА У ПЕТРОВГРАДУ 1942

Жеља за обновом Богојављенске литије и пливања за часни Крст била годинама присутна у свима нам драгог духовника протојереја – ставрофора Бранка Попова. Некако тих година је овај диван обичај почео да се обнавља, почело да се плива у Београду и другим местима. Црквени одбор при Руској Цркви или Светоархангелском храму је са протом Бранком разговарао о обнови овог обичаја и код нас и дао своју пуну подршку и допринос. Ипак, тадашње градске власти испрва нису имале слуха за овако нешто, правдајући се тиме да овај обичај није постојао код нас. Пре ће бити да су, намерно, занемаривали све што има везе са хришћанским идентитетом овог града.

 

 

Трагајући за архивском грађом 2007 године, коју би искористили приређујући Летопис храма Светог архангела Михаила у Зрењанину (Руска црква), господин Срђан В. Јованов и вероучитељ Владимир Рајић у Градском архиву Зрењанина проналазе проглас, наредбу, којом окупационе снаге нацистичке Немачке забрањују 1942. године пливање за Часни крст у граду Петровграду. Веома смо се обрадовали документу који нам је дошао у прави час, неким промислом у руке.

 

 

Тадашњи старешина храма, Руске цркве, свима нама драг и познат по свом трудољубљу за Цркву Божију протојереј – ставрофор Бранко Попов, представио је ове податке тадашњим градским властима, које су остале у шоку и  успева добити дозволу за обнову манифестације. Наш архив се показао као веома значајно место које је допринело повратку овог обичаја у наш град.

 

 

Уз помоћ Божију, и са огромном братском и пријатељском подршком господина Здравка Деурића тадашњег директора зрењанинске фабрике лекова манифестација је враћена у наш град. Господин Здравко Деурић преузима техничку организацију догађаја и са неколицином пријатеља организује на тада смрзнутом језеру а на велику радост наших суграђана прво послератно пливање за Часни Kрст.

 

 

Пливаче и грађане нашег града поздравила је те године и наша прослављена глумица и културна радница Ивана Жигон, што је додатно дало подстрека свима присутнима.

 

 

Тако је пре деценију у наш град враћена Богом благословена и Светим Духом освештана манифестација укинута окупациом нашег града, баш као и његово име Петровград.

 

 

Но, Банаћани се нису предали и  ево већ деценију овај леп обичај се одржава и Градска управа и званично учествује у прослављању овог празника. Пливање и Часни Крст вратили су се граду на Бегеју, надамо се да ће му вратити и његово име. Они који су Крст и Богомблагословено име бранили заувек ће отићи у тамну страну постојања и историје. Слава и хвала Драгом Богу. Зато, Крст часни и слободу златну!

 

 

Петровград.орг жели срећан празник читаоцима, радосним поздравом: Мир Божији, Бог се јави!

Поделите:
ОТАЦ БРАНКО ПОПОВ – ОБНОВИТЕЉ ОБИЧАЈА ПЛИВАЊА  ЗА ЧАСНИ КРСТ

ОТАЦ БРАНКО ПОПОВ – ОБНОВИТЕЉ ОБИЧАЈА ПЛИВАЊА ЗА ЧАСНИ КРСТ

Петровград.орг вам преноси прошлогодишњи интервју са оцем Бранком Поповим, некад протојерејем храма Св.Архангела Михаила или Руске Цркве у граду на Бегеју. Часна старина, православни Србин из Баната, живи сада као пензионер у Новом Кнежевцу и најзаслужнији је човек за обнављање обичаја пливања за Часни Крст у нашем граду. Верни народ га се сећа и данас по изузетно енергичном раду на мисији Цркве. Ове године по јубиларни 10. пут се пријавио до сада највећи број младих људи, како је све почело?

 

 

Oче Бранко, поводом великог празника Богојављења, желели би да поучите верни народ вашег Петровграда како сте дошли на идеју да далеке 2009. године обновите овај леп обичај међу Србима у Банату?

У опште узев , наш народ је пребогат лепим догађајима који сами по себи говоре о духовној и световној димензији нашег народа . Безброј је тих обичаја и догађања . На жалост, многи од њих су у једном неразумном времену били скрајнути, гурнути у запећак па чак и отворено забрањени, што је био и случај пливања за Часни Крст на дан Св . Богојављења . Обнављање ове дивне традиције у Петровграду крајем прве деценије овог века , наметнуло се само по себи јер како рече Господ наш : Где су двоје или троје сабрани у моје Име онде сам и ја са њима “.  Чули смо да се за Часни крст плива у Београду и у још неким градовима у Србији па рекосмо: Зашто се не би и у Петровграду на дан Богојављења плаивало за Часни крст . Градско језеро код  Културног центра је као Богом дано за овако нешто . Речено – учињено . Тако смо, ето,  2009 године обновили ову дивну традицију .

Многи лаици се питају како се сви ти момци а од скоро и девојке не разболе на минусу?

“ Све могу у Христу Исусу који ми снагу и моћ даје  “ Записано је у Св . Писму . Па тако и ови момци и девојке примивши благослов од својих свештеника чине оно што је многима неизводљиво . Ово није обично , свакодневно пливање и купање које се ради лети , из задовољства . Ово пливање  је спомен на улазак Господа нашег Исуса Христа  у реку Јордан  га је Св . Јован крстио.

 

 

Ко су били први учесници пливања, који су се вама јавили да су спремни за овај подвиг и по чему их се сећате?

Са ове временске дистанце није  лако сетити се имена учесника који су 2009 године пливали за Часни крст . Мада су имена свих њих уписана у Летопису Светоархангелског храма . Али су ми  у сећању остали њихова жеља , воља и храброст да сви они буду учесници у овој дивној традицији наше Свете цркве и нашег народа , која је те 2009 године поново оживела  . Такође је била видљива  жеља свих њих да се уткају у ово Богу угодно дело , не да победе , већ да учествују у пливању за Часни крст .

Ко вам је од верника и истакнутих појединаца помагао у организацији и какав је био однос градских власти према овом догађају, тада?

Ја сам имао ту срећу да су у Руску цркву долазили истински верници који су буквално испуњавали реч Господњу: “ Да не зна левица твоја шта чини десница твој “ . Свака идеја за тих десет година мога службовања у Руској цркви спроведена је у дело захваљујући добрим људима . Свакако , да су на првом месту чланови Управног одбора . Ја заиста не желим никога посебно да истичем . Али , када је у питању пливање за Часни крст , највећу помоћ имао сам од „Југоремедије“ и њеног директора г. Здравка Деурића . Градска власт нам је такође и несебично помагала , од првог пливања за Часни крст увк је неко био присутан и помагао нам око организовања ове манифестације.

 

 

На догађају и ове девете године по реду учествује хор жене Мироносице, ви сте оснивач овог хора, који често виђамо на градским манифестацијама?

“ Поју Богу мојем дондеже јесам “ –  Певаћу Богу моме док ме има . Тако и Певачко друштво Жене Мироносице које је залагањем  г- ђе Зорице Кецић основано крајем августа 2002 . године , основано је да би певало на Св . Литургијама . Али, нормално је да црквени хорови, па самим тим и хор Жене Мироносице певају и у другим приликама као што је  пливање на Богојављење.

Часни прото, учествовали сте и у обнови пливања за Часни Крст у северном Банату из кога потичете на реци Тиси?

Када сам 2012 године отишао у пензију Његово Преосвештенство Епископ банатски Никанор ми је поверио, да док се не попуни , опслужујем упражњену парохију у Санаду. Те 2013 године по други пут је на реци Тиси у Санаду одржано пливање за Часни крст. Свакако да сам и ја учествовао у организовању овог Светог чина . Али је главни промотер био и остао Г . Душан Јанчић, појац у Санаду.

 

 

Који је дубљи верски смисао погружавања верних Словена и Срба на овај дан у воду?

Када је Господ и Спаситељ наш Исус Христос навршио 30 година од Свог телесног рођења, дошао је на реку Јордан Св. Јовану да га овај крсти  . При Крштењу Господа у води Јордана,  Бог Отац  изрекао је своје сведочанство о Сину који се Крстио у води  а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом . А Св. Јован је посведочио рекавши за Христа : “ Ово је Јагње Божије које узе грехе света “ и кад он погрузи и Крсти Господа у Јордану, овим се показа мисија Христова у свету и пут нашег спасења . Да се свако од нас Крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога . У спомен овог светог  чина Свете тајне Крштења у традицији Православних народа уведен је обичај да се на дан када се Бог јавио у сва три Лице улази у воду и плива за Часни Крст .

Обзиром да сте пореклом стари Банаћанин и да често употребљавате за наш град назив Петровград, да ли мислите да ће се у будућности вратити Богомблагословено име нашег града?

Па неки су то већ учинили , не само у Петровграду, већ у већини Војвођански сала и градова. Мада ту има доста нејасноће и неадекватног назива тих места и градова те би требало, као што наш народ каже : “бобу рећи боб а попу рећи поп”. Тако да Нови Сад буде Нови Сад , Србобран – Србобран , Петровград – Петровград . Тако је у целом свету , па нека тако буде једном и код нас јер , “ред  држи свет “.

 

 

Разговор са уваженим и поштованим протојерејем СПЦ водио Саша Младеновић,  о Богојављењу 2016 године.

Поделите: