ОТВОРЕНА 20. КАРАЂОРЂЕВАЧКА ПРЕЛА У БАНАТУ

ОТВОРЕНА 20. КАРАЂОРЂЕВАЧКА ПРЕЛА У БАНАТУ

У среду 10. јануара отворена су 20. Карађорђевачка прела, традиционална културно-завичајна манифестација. Први програм у низу овогодишње културне манифестације одржао се у малој сали изложбом „Србија памти Бизерту“ и представљање „Добровољачког гласника“ и других издања Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца из Београда.

 

 

Својим квалитетом, садржајем, осећајем за неговање традиције, чувањем прошлости али и прихватањем новог, ова манифестација превазилази оквире локалне средине и заузима значајно место на културној мапи Баната и Србије. Изложба „Србија памти Бизерту“ је побудила велико интересовање, отворена је током овогодишњих прела и изазвала је интересовање код публике.

 

 

Након представљања Добровољачких гласника публика се преселила у Велику салу Дома културе где су чланови новооснованог културно уметничко друштва „Илија Прерадовић“ одржали целовечерњи наступ.

 

 

Поред фолклорног састава наступ су имале и певачке групе „Личанке“ и „Личка капа“. Посебно харизматичан је био наступ ученице одсека соло певања, Средње музичке школе „Јосиф Маринковић“ из Зрењанина, Данијеле Кондић. Плакету „Др Саво Иванчевић“, ове године, су добили чланови певачке групе „Личка капа“.

 

 

Присутне је, испред покрајинског секретаријата за културу и информисање, поздравио познату историчар др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу, а Карађорђевачка прела отворио је председник савета Месне заједнице Младен Ајдуковић.

 

 

Манифестација „Карађорђевачка прела“ традиционално се одржава у  овом насељеном месту, изграђеном на ледини после Првог светског рата, рукама досељених солунских добровољаца и њихових породица уз велику подршку краљевске династије Карађорђевић, по чијем претку и носи име. Од 1.026 досељених породица, 691 породица је била са статусом солунских добровољаца, претежно из Лике, а затим из Босне и Херцеговине и Црне Горе.

Препоручујемо!

Петровград.орг & https://www.facebook.com/KaradjordjevackaPrela/

 

 

Поделите:
КРВАВИ БОЖИЋ 1942 ГОДИНЕ У ПЕТРОВГРАДУ

КРВАВИ БОЖИЋ 1942 ГОДИНЕ У ПЕТРОВГРАДУ

На дан Светог првомученика – архиђакона Стефана, 9. jануара 1942. године, нацисти, припадници немачке народносне заједнице  и њихови помагачи су извели jедан од злочина у Банату током окупациjе. У тадашњем Петровграду ( данас Зрењанину), Кикинди, Драгутинову (данас Новом Милошеву), Мокрину и Банатском Аранђелову стрељано jе 150 родољуба. Тридесет грађана српске и ромске националности, заробљених у рациjама током jесени 1941. године.

 

 

Ови трагични догађаjи, познати као “крвави српски Божић”, уследили су у знак одмазде окупатора према акциjама српских родољуба и антифашиста у нашем граду и околини након априлске окупациjе, 1941. године.

 

 

Како би додатно заплашио становништво, стрељане из затвора окупатор jе провео кроз сам центар града, садистички терајући присутне Роме да певају српску песму “ јел ти жао што се растајемо“ и потом их обесио на Житном тргу, где су стаjали 24 часа на мразу. Међу тридесет родољуба, погубљених у Петровграду, била су и тела др Лазара Миjатова и Олге Убавић.

 

 

Историчар Миодраг Цветић jе рекао, да jе оваj злочин окупатора посебно смишљен и да jе намерно одабран оваj датум, како би се српски народ посебно заплашио и престао да пружа отпор окупатору.

 

 

“Злочин у овом граду ипак jе био наjстрашниjи и наjмонструозниjи, jер поред тога што су ови родољуби стрељани 9. jануара, на трећи дан Божића, они су, од зграде суда, довезени сељачким запрегама у центар града, где jе било на стотине посматрача, углавном немачке националне мањине, коjа jе тада била на власти. Циљ jе био што више понизити српски народ, коjима су обешени родољуби и страдалници представљени као “Божићно дрво”. Све то говори о страхотама фашистичке окупациjе, и “крвавом Божићу 1942. године”, као jедном о наjстрашниjих догађаjа у ратном периоду”, рекао jе Цветић на данашњем скупу на Житном тргу.

 

 

Венце су положили представници Града Зрењанина, Градског одбора Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Зрењанин, месног одбора СУБНОР Елемир и чланови породица и потомци пострадалих. Помен jе служио, протонамесник Успенског храма СПЦ  Бранислав Петровић. У име Града Зрењанина венац су положили заменик градоначелника Саша Сантовац и помоћници градоначелника Симо Салапура и Драган Ћапин.

 

 

Главни виновници овог злочина су били: префект полиције и генерал државне страже фоклсдојчер Франц Рајт, командант државне страже фолксдојчер, пуковник Ернест Пеликан, командант јавне безбедности др Јурај Шпилер, фолксдојчер родом Хрват из Загреба.

 

 

Од 75 полицијских официра који су за време окупације служили у државној стражи у Банату, било је 70 Немаца фолксдојчера и пет Мађара, готово сви из Баната. Од 3.713 пописаних полицајаца, који су служили за време окупације у Државној стражи у Банату, 84 одсто били су немачки фолксдојчери, 12 одсто Мађари, два одсто Словаци, 0,13 Срби, а остатак друге народности.

 

 

Почетком 1948. године Шпилер је испоручен Југославији. Суђење му је одржано од 24. новембра до 2. децембра 1948. године у Зрењанину пред Кривичним већем Врховног суда Аутономне Покрајине Војводине, којим је председавао судија Петар Варга. Поред њега, на истом процесу је било суђено још пет лица. Одлуком суда Јурај Шпилер је осуђен на казну смрти вешањем, трајни губитак политичких и грађанских права и конфискацију имовине. Поред њега, на смрт је био осуђен и Карл Хејм, командант Дојче Маншафта, док су остали осуђени на временске казне. Молба за помиловање му је одбијена 8. априла 1949. године и убрзо потом је погубљен.

 

Петровград.орг & Град Зрењанин ( Википедиа)

 

Поделите:
НЕМА ДАНА БЕЗ ОЧИЊЕГ ВИДА НИТИ ПРАВЕ СЛАВЕ БЕЗ БОЖИЋА

НЕМА ДАНА БЕЗ ОЧИЊЕГ ВИДА НИТИ ПРАВЕ СЛАВЕ БЕЗ БОЖИЋА

Празник Рождества Христовог свечано је прослављен у највећем граду српског дела Баната. На Бадњи дан служиле су се Свете Литургије у храмовима Успенском, Ваведенском и Светоархангелском, служили су јереји Српске Православне Цркве а присуствовао је велики број верника. Представници Града Зрењанина, градоначелник Чедомир Jањић и његови сарадници, присуствовали су овим сабрањима верника и лично налагали бадњаке.

 

 

У послеподневним часовима вршено је свечано налагање бадњака прво у најстаријем храму Успења Пресвете Богородице а онда је и по осталим храмовима.

 

 

Окупљена дечица су увеличала радост овог празничног дана, традиционалним обичајем коринђања у овим крајевима а Град Зрењанин се потрудио да свој дечици дарује пригодне пакетиће.

 

 

Божићне ватре, бадњаци, горели су у свим деловима града и у насељеним местима, а неуобичаjено топло Бадње вече измамило jе на улице и пред градске храмове велики броj наших суграђана.

 

 

У Дому културе у Клеку изведен је квалитетан културно-уметнички програм у славу најрадоснијег хришћанског празника.

 

 

Поноћну Божићну Литургију у древним храмовима Успења Пресвете Богородице, Ваведења и Светоархангелском храму служили су надлежни јереји, а бројни сабрани верници су приступили Причешћу Светим Телом и Крвљу Господњом, а што посебно радује, велики број деце и младих сјединило се у Светој Чаши са Богомладенцем.

 

 

На Божићно ујутро, у 9 часова служене су Свете Литургије  у препуним храмовима где се причестио велики број људи, жена и деце, посебно младих.

 

 

С празником Рождества Господњег из престонице равнога Баната је послата порука мира и љубави, са молитвом Богомладенцу да укрепи народ Свој и да излије благослов Свој у срца и душе свих верних. Са пажњом је саслушана и посланица патријарха српског господина Иринеја.

 

 

На Божић, у храму Успења Пресвете Богородице, након Божићне литургиjе, у порти храма, освештана је чесница, дар компаниjе “Мркшићеви салаши”. Наjвише среће да у њоj пронађе златник имала jе Мирjана Кесић из Зрењанина.

 

 

Наjрадосниjи хришћански празник верници прослављаjу у своjим домовима, уз богате трпезе и у радосном, породичном окружењу. Остаје жал што држава не празнује и Ускршњи Понедељак и Уторак јер се и тим данима у нашим Црквама служе Свете Литургије и траје празнично расположење.

Петровград.орг свим читаоцима нашег портала честита Божић радосним поздравом, Христос се роди!

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите:
76 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ШАЈКАШКОЈ

76 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ШАЈКАШКОЈ

Црквеним поменом у Жабљу је почело обележавање 76. годишњице злогласне јануарске рације 1942. године у јужној Бачкој. Помену је присуствовао председник Покрајинске владе Игор Мировић. Парастос у Храму преноса моштију Светог оца Николаја у Жабљу, служио је епископ бачки др Иринеј са свештенством епархије Бачке, у знак сећања на страдале православне мученике предвођене својим свештеницима, који су примили венац у данима светског рата.

 

 

Историјски је утврђено да је Рација спроведена између 4. и 29. јануaра 1942. године, отпочела је у Шајкашкој области, наставила се у Новом Саду и завршила у Бечеју, током које је на најсвирепији начин од стране мађарских окупационих снага убијено и под лед бачено више од 4000 Срба, Јевреја и Рома.

 

 

Председник Мировић је напоменуо да је ово само прва у низу Помена и Комеморација који ће се одржати у свим местима јужне Бачке као увод у централну Комеморацију у Новом Саду. У свом говору истакао је значај оних историјских личности у Мађарској, међу првима Бајчија Жилинског, који су имали храбрости да осуде злочин хортијеве солдатеске, почињен над српским народом.

 

 

Др Звонимир Голубовић је аутор најбоље књиге на ову трагичну историјску тему под називом „Рација у јужној Бачкој“. Комеморација се одржава сваког 23. јануара, по речима др Голубовића, и датира од 1971. године. Одржава се код чувеног споменика жртвама фашизма 1941-1945. године са централном скулптуром „Породица“, вајара Јована Солдатовића, која се налази на обали Дунава, низводно од Штранда где је мађарски окупатор уклањао трагове злочина бацајући тела закланих Новосађана под дунавски лед.

 

 

Прецизан број жртава овог геноцида не може се утврдити, пошто је у покољу убијено много људи који су услед рата и окупације избегли из Срема, Бачке и Баната у Нови Сад. О овим људима нема писаних трагова, али су у рацији такође ликвидирани, заједно са својим домаћинима. Међу овима је било нарочито много Јевреја који су бежали од банатских Шваба и хрватских усташа. Именом и презименом идентификовано је 3928 страдалих лица током рације, али је жртава сигурно било знатно више, тврди др Голубовић.

 

 

Отприлике две трећине били су Срби, а трећина Јевреји. Жртава је, у неупоредиво мањем броју, наравно, било и међу припадницима других народа, укључујући и мађарски. Овој статистици страдања цивилног становништва ваља додати и отприлике 3.500 углавном Срба, убијених у априлу 1941, током мађарске окупације Бачке.

 

Део карте која наводи број жртава у појединим местима јужне Бачке.

 

Крајем октобра и почетком новембра 1944, у време Војне управе за Бачку и Барању, на чијем челу је био генерал Иван Јосип Рукавина а по наређењу Јосипа Броза Тита, страдао велики број Мађара. Колико, још није тачно утврђено, а већина историчара је сагласна да је реч о близу 5.000.

 

 

После суђења у Новом Саду ликвидирани су главни крвници рације у јужној Бачкој. За већину фашиста, попут Ференца Фекетахалми-Цајднера, Јожефа Грашија или Мартона Зелдија који су погубљени после пресуда судова нико, бар не званично, није покушавао да нађе речи оправадања. На жалост помирење компликује чињеница, да је начелник мађарског Генералштаба Ференц Сомбатхељи-Кнаус рехабилитован 1994. године у поступку пред Врховним судом Мађарске, који је поништио будимпештанску пресуду Народног суда из 1946., којом је Сомбатхељи осуђен на доживотну робију. Исте године је испоручен југословенским властима, осуђен на смрт и стрељан у Новом Саду као злочинац. Мађарско правосуђе тврди супротно, да је човек који је руководио свим јединицама невин.

 

 

Скупштина Србије је, декларацијом усвојеном 21. јуна 2013, осудила акте против мађарског цивилног становништва на крају рата. Новцем из буџета Србије, у Чуругу је мађарским цивилним жртвама подигнут и споменик који су открили председници Србије и Мађарске, Томислав Николић и Јанош Адер. Истовремено као акт трајног помирења, Влада Мађарске је финансирала уређење чурушког Музеја жртава рације. Заиста, гестови вредни дивљења, који дају наду у трајан мир између две древне нације.

 

Аутор:Саша Младеновић (Фото: Википедиа и Влада Војводине)

Поделите:
ГРАДОНАЧЕЛНИК ЧЕДОМИР ЈАЊИЋ: БОЖИЋНИ ИНТЕРВЈУ

ГРАДОНАЧЕЛНИК ЧЕДОМИР ЈАЊИЋ: БОЖИЋНИ ИНТЕРВЈУ

Ово је први интервју који је дао градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић порталу Петровград.орг у очи Божића 2018.године. Портал Петровград.орг  је почео са радом на Васкрс 2017. године и има информативно-аналитички формат. Петровград.орг је портал који се бави питањима идентитета града на Бегеју. Ово је садржај који се бави озбиљном државном политиком једног града а не странчарењем и политикантством. Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић се одазвао нашем позиву на разговор о идентитету нашег града.

 

 

Петровград.орг: Ушли смо у четврту годину од када сте званично преузели ову значајну и одговорну дужност градоначелника највећег града у српском делу Банату. Када говоримо о идентитету града, осим значајних личности, говоримо и о древним храмовима СПЦ . Они су значајни културолошки брендови, уз споменике, који симболизују континуитет живљења, једног народа и једне државотворне идеје на овим просторима. Ту су и храмови других народа и конфесија које су признате као традиционалне. Обнављате храмове, споменике, подижете нове, колико је то битно у цивилизацијском и идентитетском  смислу? Колико тиме поштујемо идентитет сопственог и мањинских народа а посебно негујемо идентитет државе Србије?

 

Чедомир Јањић: Мислим да држава Србија на овим просторима, у нашем граду, нема проблем са поштовањем идентитета, како српског тако и осталих народности, који живе са српским народом. Поготово нема проблема у поштовању државотворног идентитета од 2012. године на овамо. Сведоци сте били, у више наврата, да заједно са нашим Заводом за заштиту споменика културе,  радимо неколико реконструкција споменика и древних грађевина, споменика културе, не само у граду него и по селима и атарима око града. Улажемо и улагаћемо у обнову верских објеката и у изградњу нових. Планирамо и подизање више споменика значајним личностима за овај град у наредном периоду и они ће, уз постојеће споменике, свакако бити нови симболи овога града, којима ћемо се поносити пред многобројним гостима.

 

 

Петровград.орг: Ове године нам долази прослава великог идентитетског јубилеја 100 година од ослобођења нашег града у Великом рату. Ви знате за иницијативе удружења грађана да се овај јубилеј достојно обележи великим бројем манифестација. Ваша администрација је повратила овом јубилеју значај и тежину после више година неоправданог запостављања. На табле на уласку у град је враћено и историјско име града Петровграда, које је управо носило по владару који је извршио ово историјско дело ослобођења и уједињења са матицом Србијом. Да ли су почеле припреме за прославу овог значајног датума?

Чедомир Јањић: Ова година 2018. година је јубиларна година када ћемо не само ми у граду на Бегеју него у целој Србији, Европи и свету прославити овај велики датум као 100. година од завршетка Првог Светског рата. Те године су се десиле велике, тектонске промене у свету и код нас. Требало би да сви буду поносни на славне претке, дедове и прадедове који су узели учешћа у тим догађајима. Поготово смо поносни на наше претке који су ослободили овај град на један брилијантан начин, преузели власт, дочекали српску војску. Напредак овога града после те године је историсјки документован и неупитан. Обележићемо тај датум на достојан начин а сигуран сам да ће, у тој замисли, подржати град све организације које се баве сећањем на те славне дане.

 

 

Петровград.орг: Било је много инфраструктурних радова, који су битни за идентитет једног града, које сте започели и довршили али на који сте посебно поносни у своме досадашњем раду?

 

 

Чедомир Јањић: Било је више инфраструктурних радова  у претходном периоду на које сам посебно поносан. Нема дела града, насељеног места у који није улагано у протеклом периоду. Поносан сам пре свега на своје људе, своје сараднике који су показали изузетне способности. Поносан сам и на све реконструкције које смо извршили на постојећим објектима, на Кристалној дворани, Медисону, базену, без којих не бисмо могли да размишљамо о организацији великих такмичења. Поносан сам што смо урадили четири нове спортске хале у насељеним местима да би млади људи у њима могли да се баве спортом. Али ево, када већ морам да се конкретно одредим, по пројектима, посебно сам поносан што смо довели нове стране компаније и што смо и домаће и стране компаније навели да прошире своје пословање. Дошао је један Авив у наш град,  ради добро и размишљају да се прошире. Заправо поносан сам на чињеницу, да смо у тим компанијама запослили наше суграђане. Када смо преузимали одговорност на Националној служби за запошљавање било је евидентирано скоро 12.000 незапослених, што нас је посебно бринуло а сада, по последњим подацима, тај број је преполовљен. Поносан сам што смо од овог града успели да направимо добро место за инветсирање али преговарамо свакоднево са још неколико значајних инвеститора, дакле, нисмо задовољни са оним што је урађено, желимо да урадимо више.

 

 

Петровград.орг: У вашем гласу као да се осећа, искрена намера, жаљење што нисте могли да учините више. Постоје објективни проблеми са рецесијом и економском кризом, али да ли је могло да се учини више, упркос проблемима и на којим пројектима?

 

 

Чедомир Јањић: Добро сте то приметили. Велико је жаљење у мени лично што не успевамо да пронађемо озбиљног инвеститора за сјајан пројекат Аква парка. И даље мислим да би то био пун погодак за овај град и ову средину. Лично и професионално жалим што се касни са пројектом Ауто-мото стазе. Наравно, без двоумљења и премца је жал, што наши суграђани још немају здраву пијаћу воду у својим чесмама. Ипак, морам одмах на ове празничне дане да кажем, обећам да ћемо учинити у овој 2018. години све што је у нашој моћи да решимо овај вишедеценијски проблем. Ова администрација, како сам већ рекао ради добро и способни смо да решимо овај проблем у то нема сумње.

Петровград.орг: Нудите најбоље услове за потенцијалне инвеститоре у Европи са циљем решавања горућег проблема незапослености и у наредном периоду то остаје главна преокупација ваше администрације?

 

 

Чедомир Јањић: Апсолутно, свакако је то горући проблем у целој Србији и сваком друштву. Трудићемо се и даље да привучемо инвеститоре. Позивамо их да дођу у Србију и Зрењанин и за то имамо потврду да то успешно радимо. У последњих неколико месеци су две италијанске компаније ушле у старе фабричке хале, како би покренуле производњу. Очекујемо једну белгијску компанију и са још неколико компанија смо у завршним преговорима. У индустријској зони „Југоисток“, очекујем изградњу неколико нових хала ове године. Мислимо да је то добро за наше грађане. Посебно радује проширење постојећих компанија Дрексмајера и Фулгара а очекујемо и обнову бродоградње у бродоградилишту „Бегеј“ што ме посебно радује.

Петровград.орг: Дакле, градоначелниче, ове године можемо дефинитивно очекивати решавање историјског, вишедеценијског проблема пијаће воде у граду?

 

 

 

Чедомир Јањић: Тако је. На жалост, ево још увек не можемо да се похвалимо са тим да смо решили и формално овај проблем. Решили смо пречистач воде који показује све добре параметре али ето, остао је тај формални проблем, дозволе и очекујем да ћемо и тај проблем решити у наредном периоду.

 

 

Петровград.орг: Насељена места у околини града свакако нису запостављена и неће бити запостављена кад су у питању нова улагања?

Чедомир Јањић: То никако, водимо подједнако рачуна о томе како уређујемо центар града тако уређујемо и околна места. Жеље су велике и ја бих најрадије желео да се улаже више али мислим да је битније да то радимо континуирано. Помажемо свим Месним заједницама, помажемо и сваком насељеном месту у околини на различите начине. Нема привилегованих и нема насељеног места у којем у претходном периоду није нешто урађено у изградњи инфраструктуре. Колико нам је битан грађанин који живи на Багљашу, 4.Јулу толико нам је битан и онај грађанинкоји живи у Книћанину, Тарашу или Фаркаждину.

 

 

Петровград.орг: Везе са братским градовима у региону нису и неће бити прекидане а нове  везе ће бити успостављене, често говорите да се величина човека, породице и средине види по броју пријатеља које има?

Чедомир Јањић: Свакако, како братским тако и са другим градовима у Србији и региону. Желимо везе које ће бити направљене на обострани интерес. Пре свега имамо одличну сарадњу са градовима из Републике Српске, Мађарске, Румуније, Русије. То је сарадња која прати, пре свега размену културно-уметничких и спортских друштава али очекујемо и да ћемо остваритии и економску сарадњу што је и циљ.

 

 

Петровград.орг: Издвојена су и ове године значајна средства за све социјалне категорије становништва у буџету, колико је то значајан сегмент вашег рада?

Чедомир Јањић: Свакако да је и то значајан сегмент. Рекао сам када смо усвајали буџет, да је он реалан развојни али и социјално одговоран. Издвајамо скоро 5% буџета у ту сврху али и то  је мало обзиром на проблеме које имамо у том сектору, можемо да издвојимо и 20%. Будимо реални у Србији велики број људи живи тешко али да ли би смо тако решили проблем? Посвећени смо решавању тих проблема на следећи начин, тако што ћемо покушати да привучемо инвеститоре и запослимо те људе а не да повећавамо социјалну давања.

 

 

Петровград.орг: Паралелно постоје и проблеми са демографском сликом нашег друштва па и овог краја Србије. Лично сте посвећени као и Влада Србије мерама подстицаја рађања, јер ако немамо нове генерације чему да се надамо у будућности?

Чедомир Јањић: У праву сте, мислим да се држава Србија коначно посветила том проблему и то на прави начин. Видим да су значајна средства издвојена за борбу против беле куге и то је добро. Желимо успех том подухвату и лично га подржавам.

 

 

Петровград.орг: Често у својим изјавама кажете да је овај град заслужио да буде и образовни, универзитетски центар? Колико је то битно за идентитет једног града?

Чедомир Јањић: Ми се трудимо да повећемо број студената у нашем граду који своје високо образовање стичу у Зрењанину. Првенствено помажемо, наш Технички факултет где имамо одличну сарадњу. Сарађујемо и са компанијом НИС и отворили смо нову катедру за истраживање нафте и гаса. Са IT компанијама смо поправили програм који наши студенти усвајају. Нудимо и другим компанијама и факултетима да дођу и да отворе своја представништва и канцеларије. Планирамо, проширење капацитета Студентског центра и дома ученика . Жеља ми је да једнога дана 5000 студената буде у нашем граду.

 

 

Петровград: Да ли можете да нашим суграђанима и читаоцима портала Петровград.орг, који славе најрадоснији хришћански божићни празник упутите ексклузивну честитку?

Чедомир Јањић: Пратиоцима вашег портала Петровград.орг, свим верницима и грађанима желим да честитам Божић и предстојећу српску Нову годину. Пре свега желим да пожелим личну срећу и здравље, са надом, да ћемо сви живети, уз лични труд, боље у 2018.години. Христос се роди!

 

Петровград.орг: Ваистину се роди!

 

(Фото: Александар Блануша)

Поделите: