Посета духовног пастира својој канонској територији је важан показатељ бриге за спасење свог духовног стада. Колико духовних поглавара Српске Православне Цркве је посетило град на Бегеју који се називао Бечкерек, Петровград и сада се зове Зрењанин? На то слабо познато питање одговара историчар новије генерације др Филип Крчмар у својој краткој студији. На основу истраживања даје се на знање да су наш град у прошлости посетила петорица патријараха Српске Православне Цркве – Пајсије, Јосиф, Гаврило, Герман и Иринеј.
Посета патријаха Пајсија I 1626
Први историјски документован помен једног патријарха СПЦ који је посетио своје канонско подручје и подручје града, тадашњег Бечкерека, забележено је 1626. Године а ради се о чувеном Пајсију I (Јањевцу). Забележио га је сам патријарх Пајсије у свом спису где наводи да је приликом пута у Влашку, посетио „богохраними град” Бечкерек. Титула „богохраними“ значи да се ради о епископском месту. Поред Вршца и Темишвара и наш град је имао епископску катедру у првобитној организацији Српске Цркве у доба Пећке Патријаршије. Дакле занимљиво је да је и пре велике сеобе Срба 1689 постојало епископско место са већим бројем Срба у овом делу отоманског Баната под канонском јуриздикцијом патријаршије у Пећи.
Посете патријарха Јосифа Рајачића 1848/1851
Тачно 222 године касније тадашњи патријарх Српске Православне Цркве са боравиштем у Сремским Карловцима долази у граду на Бегеју. Патријарх Јосиф Рајачић, овде борави у два наврата. Први пут за време Револуције 1848/49, када се град нашао под српском управом као седиште Српске Војводовине. Патријарх Рајачић је у Велики Бечкерек дошао средином јануара 1849, сместио се у пијаристичком самостану у згради данашње гимназије у Зрењанину, подигнутом неколико година раније. Из тадашњег Бечкерека управљао је патријарх српским народним покретом у Војводовини. Остао ту све до априла месеца, када се морао повући пред мађарском војском и пребацити у Земун. Други пут је био у званичној визитацији две године касније – 24. јула 1851, када је посетио храм Успења Пресвете Богородице. Том приликом дочекао га је свештеник Данило Стајић, чија је поздравна беседа, изговорена том приликом, касније штампана у Новом Саду.
Изненадна посета патријарха Гаврила V Дожића 1944
Пред крај Другог светског рата и немачке окупације Баната, у граду је августа 1944. невољно као сужањ боравио патријарх СПЦ Гаврило V Дожић, заједно са епископом жичким Светим Николајем Велимировићем. Њих двојицу је немачки окупатор, након вишегодишњег заточења у манастиру Војловица, одлучио да заточи у логору Дахау, у близини Минхена. Том приликом они су на путу из Војловице за Будимпешту прошли кроз Гросбечкерек-Петровград. Патријарх Гаврило је касније тај изненадни долазак забележио у својим мемоарима. Возећи се камионом из Војловице њему је позлило због брзе вожње. У Петровграду је на железничкој станици била патријарху указана лекарска помоћ, након чега су наставили путовање у пратњи лекара. Према неким другим сећањима помиње се на брзину организован ручак и ноћење у граду, у организацији локалне црквене зајенице Срба.
Званична посета патријарха Германа Ђорића 1964
Након Другог светског рата, први поглавар Српске Православне Цркве који је посетио Зрењанин био је патријарх Герман Ђорић . Његова званична посета се одиграла 7. јуна 1964. године. Патријарх је био у пратњи епископа моравичког Саве (Вуковића) и владике банатског Висариона (Костића). Патријарх је осим Зрењанина обишао Кикинду, Меленце и Башаид. У древном храму Успења Пресвете Богородице су га дочекали и поздравили прота Милош А. Поповић и председник црквене општине Миливој Мољац. Патријарх је служио Свету архијерејску Литургију и окупљеној деци и верницима делио крстиће и иконе. Том приликом је одржао и кратак говор у ком је говорио о историји Баната и њеном значају за српску националну историју, посебно се осврнувши на Велику сеобу 1690. године. Након скромне вечере у просторијама црквене општине вратио се са својом пратњом у Београд.
Званична посета патријарха Иринеја Гавриловића 2018
За сада последња посета једног српског патријарха најбоље је документована. Патријарх Иринеј је посетио град на Бегеју 14. јула 2018. Поглавар Српске православне цркве је освештао новоподигнути храм Св. Николаја у зрењанинском насељу Зелено поље, задужбину покојног архитекте Војислава Девића. Светом архијерејском Литургијом началствовао је сам патријарх уз саслужење четворице епископа – владике банатског Никанора, нишког Арсенија, врањског Пахомија и мохачког( ваљевског) Исихија у Светоуспенској цркви. Куриозитет је да се по први пут један патријарх СПЦ фијакером, по банатском обичају, заједно са градоначелником Чедомиром Јањићем, епископом банатским Никанором и Видосавом Девић (мајком покојног задужбинара) упутио на освештање храма. Након освећења храма, којем је присуствовао велики број верујућих, патријарх је боравио у Градској кући, где је у његову част приређен пријем у Плавом салону.
Чињенице о посети патријарха СПЦ граду на Бегеју (Великом Бечкереку, Петровграду, Зрењанину) сакупило је и на свет издало Удружења историчара „Зрењанин експлоратива“ као нову књигу др Филипа Крчмара под називом „Патријарси Српске православне цркве у Великом Бечкереку (Петровграду, Зрењанину)“. Овај текст се објављује љубазношћу аутора а текст са истом темом објављен је први пут на порталу I love Zrenjanin под насловом „Patrijarsi Srpske pravoslavne crkve – gosti našeg grada“.