ПРОФ. ДР СМИЉА АВРАМОВ: ЗАШТО ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА НЕМА У ЧИТАНКАМА

Енглеска служба МI6 је још 1941. године подметнула Србима ону злокобну крилатицу „боље гроб него роб“, а већ 1945. године ширила тезу о надуваним јасеновачким злочинима као великосрпској измишљотини. У својој књизи посвећеној страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила је искључиво страна документа и открила драматичне али и деценијама заташкаване размере злочина над српским народом.

проф.др Смиља Аврамов  (Пакрац,, 1918. — Београд 2018.)

Недавно (2008.) објављена двотомна књига „Геноцид у Југославији 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно ће узнемирити присталице теорије о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима.

Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само геноцидом над Србима, већ и проблемом његовог прикривања. Открива имена земаља чије су обавештајне службе играле двоструке игре, оних које су заменом теза оптуживале друге државе за све што су оне чиниле.

У том контексту, Аврамова види и нову подметачину која Србе означава геноцидним народом, расистима, антисемитима, али и разобличава порекло српског прикривања геноцида над собом. „Пошто сам Српкиња која брани свој народ, а да би избегла субјективизме, за писање ове двотомне књиге користила сам искључиво страна документа. Боравила сам у Војном архиву у Риму, Војном архиву у Фрајбургу, Државном архиву у Бону, Државном архиву у Лондону, Државном архиву у Вашингтону и Државном архиву у Цириху.“

Тамо сам пронашла оригиналне извештаје немачких и италијанских команданата који су злочине Хрвата над Србима описивали као најмонструозније злочине икада виђене у историји човечанства – објашњава Аврамова.

Заташкавање генцида над Србима у 20. веку

Откривајући јавности до данас непознате документе о неким догађајима, професорка Аврамов преко њих објашњава позадину организованог прикривања геноцида над српским народом, али и његово заташкавања у самој Србији.

„У спасавању Анте Павелића у мају 1945. године учествовале су енглеске обавештајне службе. Британски високи дипломата први се срео са Павелићем у Франкфурту. Британци су га пребацили у Ватикан, а Американци у Латинску Америку. Британци су спасавали овог злочинца и из разлога што је Павелић био обавештајац британске МI6 од 1926. године. То је био и после убиства краља Александра 1934. године у Марсеју“, рекла је Аврамов. МI6 је још 1941. године подметнула Србима ону злокобну крилатицу – боље гроб него роб, а већ 1945. године ширила тезу о надуваним јасеновачким злочинима као великосрпској измишљотини.

„Успели су у томе, па је преко српских комуниста у Србији била озакоњена забрана причања у школама о геноциду над Србима. То се може видети и на мом примеру. Године 1947. била сам запослена у Јавном тужилаштву Београда и затражила сам од шефа да ме пусти три дана како би у Загребу решила питање наследства као једина преживела после усташког покоља.“

Одбрусио ми је: доста о Јасеновцу, да твог оца нису заклале усташе ми бисмо га убили јер је био буржуј. Ипак, отишла сам у Загреб, а по повратку чекао ме је отказ. И данас се у Србији на сличан начин поступа.

Независна држава Хрватска је била геноцидна творевина

Преко пронађених докумената у страним архивима, Аврамова објашњава позадину приче да су управо Срби геноцидни народ, расисти и антисемити.

„Од доласка Сефарда на просторе Србије у 16. веку, Срби су били најискренији пријатељи Јеврејима. Први Јевреј у историји светског парламентаризма постао је крајем 19. века члан српског парламента. Јевреји су једино у српској војсци стизали до чина генерала.“

Краљ Александар је још 1917. године подржао идеју стварања јеврејске државе и међу првим владарима потписао те године Балфурову декларацију. Краљ Петар II 1941. године на путу за Енглеску, у Јерусалиму је оставио повећу своту новца и злата за спасавање Јевреја у Србији. Бројни су примери где су српске породице спасавале јеврејске породице од 1941. до 1945. године.

Анте Павелић је био двоструки агент као и његов заштитник

Да је та кухиња веома јака и продорна осетили су на својој грбачи и Немци, открива Аврамова.

„Користећи Хитлерове злочине, творци подметачина Немце су оптужили за стварање теорије о расизму, што није тачно. Теорија о расизму створена је у Енглеској, а потом и у Француској. А то је урађено да би се прикрило индиректно учешће Енглеске и САД у злочинима над Јеврејима.“

Хитлер је дозволио да 800 Јевреја отплови у Америку, међутим она их је вратила назад и сви су побијени у Аушвицу. Такође, Хитлер је предложио Енглезима и Американцима да исели све Јевреје у њихове колоније, али предлог је одбијен.

Пошто те „кухиње“ и данас раде, што тврди и енглески историчар Полин Вуд, најбоље се тих напада и замене теза можемо одбранити формирањем Музеја геноцида над Србима – поручује Смиља Аврамов.

Геноциди над Србима у 20. веку

„Пошто сам обишла све велике стране институте, архиве, војне и државне, нигде нисам пронашла одељак – геноцид над Србима. А геноцид су вршили Бугари 1914. до 1918. на југоистоку Србије, Аустријанци и Немци у Мачви. Такође, од 1941. Немци у Краљеву, Крагујевцу, Београду, Мађари у Срему и Бачкој, Хрвати у Хрватској, БиХ (Бошњаци) и Срему. Нестало је преко милион Срба у Првом светском рату и више од милион у Другом светском рату. Што је још горе, о тим геноцидима српска деце не уче у школама”.

Преузето са портала: Стање ствари и Вести онлајн