Шта нам открива генетика раних Словена у Медлингу?

Прелиминарни резултати археогенетских истраживања са археолошког локалитета Медлинг у Доњој Аустрији представљају једно од најзначајнијих открића за разумевање ране историје Словена и Срба.

Пронађене Y-ДНК хаплогрупе — R1a-M558 (CTS1211) и I2-Y3120 — показују изузетну сличност са генетском структуром савремених Срба на Балкану. Ово откриће снажно указује да су рани Словени били бројни и широко распрострањени у Средњем Подунављу, те да су се миграције на Балкан одвијале из већ формираних словенских популација из овог региона Европе.

Истраживање је део великог међународног пројекта који предводе аустријски академик др Валтер Пол и генетичар Ке Ванг, светски признати ауторитети у области раносредњовековних студија и археогенетике.

Генетска структура локалитета Медлинг

У Медлингу је откривена изузетно велика разноликост словенских Y-ДНК хаплогрупа, што је неочекивано за локалитет из 7. века. На локалитету су откривени следећи генетски налази:

• I2-L621 > Y3120 – 12,13%
• R1a-M458 – 10,87%
• R1a-M558 (CTS1211) – 9,20%
• R1b-Y14300 – 1,67%

Комбиновано налазишту Медлинг налазимо и следеће проценте европске генетике:

• I2 + R1a – 32,21%
• I2 + R1a + R1b – 33,89%

Овако висок ниво разноврсности очевих лоза до сада је био очекиван само у модерним популацијама, а не у једном раносредњовековном словенском насељу. Ово мора да има одређене импликације на рану историју Словена и Срба.

Медлинг и савремени Срби – запањујућа сличност

Оно што посебно привлачи пажњу јесте чињеница да генетска структура Медлинга, у малом узорку, готово идентично одражава данашњу српску популацију:

У Медлингу је пронађена велика разноликост и значајна учесталост словенских Y-ДНК макрохаплогрупа I2-L621>Y3120 (12,13%), R1a-M458 (10,87%), R1a-M558 (9,20%), R1b-Y14300 (1,67%), од којих I2+R1a (32,21%) и I2+R1a+R1b (33,89%).

• однос R-M458 : R-M558 ≈ 55% : 45%
• доминација R-M458 > L1029
• присуство кључних српских подгрупа:
  • R-Y2613, R-L1280
  • I2-Y4460, I2-BY128/Y5596

Овакав образац се данас најјасније препознаје управо код данашњих Срба на Балкану, а знатно мање код западних и источних Словена.

Да ли ово мења слику о раним словенским племенима?

Званична историографија дуго је претпостављала да су рана словенска племена била генетски хомогене, родовске заједнице. Налази из Медлинга указују на супротно:

• више различитих очевих лоза
• недостатак јединственог „родоначелника“
• могућа војно-демократска организација
• „жупа“ као основна друштвена јединица

Ово упућује на рану и динамичну словенску етногенезу, у којој су се различите лозе уједињавале у нове политичке и етнолингвистичке заједнице под особеним именом Срба.

Словени, Авари и Панонски басен

Локалитет Медлинг датира из периода 650–700. године, односно средњоаварског периода, након кризе Аварског каганата и великог пораза под Цариградом. По Порфирогениту, већ се одиграла и сеоба побуњених Срба и Хрвата на југ. Становништво показује на локалитету Медлинг:

• словенску генетику
• „аварску“ (подунавску) материјалну културу
• инхумацију уместо кремације карактеристичнијуу за остале Словене

Ово указује да су Словени у Панонији и Руским степама вероватно били потчињени Аварима током више генерација, пре него што је део њих кренуо низ Дунав ка Балкану.

Закључак: Медлинг као кључ за порекло Срба

Налази из Медлинга снажно подржавају тезу да су рани Срби били део шире словенске популације источнокарпатског порекла, која се доселила на Балкан у периоду доминације Авара:

• Популација се кретала кроз Панонски басен
• мешала са локалним становништвом пореклом из Средње Европе
• оставила идентичан генетски траг на Балкану

После 10. века, словенска генетска структура у Средњој Европи се мењала, док је код Јужних Словена, а посебно Срба, очуван највећи континуитет са раним словенским слојем у Медлингу.

Откриће у Медлингу отвара нова питања и нове перспективе за српску и словенску медиевистику. Са нестрпљењем се очекује реакција стручне јавности у Србији.

Петровград.орг