Двоглави орао, један од најпрепознатљивијих симбола српске државности, има дугу и сложену историју која своје корене вуче из древних источних цивилизација, где је представљао знак врховне власти и моћи.
У Византијском царству овај симбол постепено је добијао све већи значај. Код раних Комнина, крајем XI века, двоглави орао јавља се као декоративни мотив, док је већ крајем XII века постао препознатљиво знамење царске породице Комнина. У доба династије Палеолога, од XIII до XV века, двоглави орао био је једно од обележја василевса, али и симбол највиших дворских достојанственика.
О томе сведочи византијски писац Псеудо-Кодин који је средином XIV века у делу О чиновима описао употребу двоглавог орла на одорама, обући, коњској опреми и шаторима високих дворских личности.
Цару је припадао раскошни полихромни орао од драгог камења и бисера на црвеној подлози, док су деспоти и севастократори носили орлове различитих боја и комбинација. Симбол се налазио и на печатима, владарским одорама, а вероватно и на царским заставама.
У српским земљама двоглави орао појављује се већ у доба Стефана Немање. Најстарији познати приказ налази се на ктиторској фресци хумског великог кнеза Мирослава, Немањиног брата, у цркви Светог апостола Петра на Лиму код Бијелог Поља. Мирослав је приказан у плашту украшеном малим црвеним двоглавим орловима, што указује да је овај симбол већ тада био у употреби међу српском властелом.
Током наредних деценија двоглави орао постаје уобичајено владарско обележје. На фрескама у Жичи, Студеници, Милешеви и Богородици Љевишкој српски владари – Стефан Првовенчани, краљ Радослав и краљ Владислав – приказани су у одеждама украшеним златним двоглавим орловима на црвеној подлози.
Највећу афирмацију овај симбол доживљава у време цара Душана. Његова тежња да српску државу уздигне на ранг царства и представи је као наследницу византијске традиције допринела је да двоглави орао постане један од главних знакова државне власти.
Посебно је значајан приказ са карте каталонског картографа Анђелина Дулсерта из 1339. године. На овој карти приказано је краљевство Стефана Душана са престоницом Скопљем, над којом се вијори златна застава са црвеним двоглавим орлом. Тај приказ представља једно од најранијих сачуваних сведочанстава о употреби двоглавог орла као државног знамења средњовековне Србије.
Од византијског царског симбола до савременог грба Републике Србије, двоглави орао остао је трајан знак државности, историјског наслеђа и културног идентитета српског народа.
Петровград.орг