Инциденти на свечаностима о годишњицама Матице српске и рођења С. Милетића у Н. Саду нису новост. У пројекту стварања војвођнске нације примарно је обесвећивање (С. Јовановић) свих упоришта српске народне самобитности. У годинама за нама наслушали смо се простаклука на рачун државе и њених институција и званичника СПЦ и њене јерархије. Ношени потоњим уличним безобразлуцима окрилатили су и само оголили своје циљеве знани и незнани непријатељи. Давно је овде Милетић оптужен за фашизам, Јаша Томић за антисемитизам, СПЦ за клерофашизам, држава за „удружени злочиначки подухват“. Слави се Брозово југословенство, образлаже инверзија злочина геноцида, нападају Република Српска, војска, ћирилица. Штросмајер се проглашава апостолом југословенства, а Свети Сава пореди са Хитлером (Уочљиво је да је након изјава бишег претседника САНУ о потреби признања косовске независности Академија, раније именована као АНУС, изузета од напада.)
Свеједно, изнова нас поражава бруталност и сировост уличног муља. Забринут за безбедност болесног професора Б. Шијаковића и своју, колега М. Митровић, дугогодишњи професор новосадског универзитета, пише ми о бестијалности напада на учеснике матичине прославе. Речи запенушених уличара „Запалићемо вам тај београдски аутобус; побацаћемо вас у Дунав“, подсетиле су ме, вели, на мађарску рацију и усташка клања у Срему 1941.
Челник Матице из Зрењанина, М. Бјелогрлић (седамдесестпетогодишњак с четири бајпаса) сведочи да су га уличари срушили на земљу и повредили. У питању је планирана и организована акција. На снимцима милитантне гомиле приметна су стална лица протеста, а њени окупљени противници говоре о дестини аутобуса којим су пристигли. Многе каријерне уличаре лично познајем, знам њихов политички досије, духовни опсег и породични бекграунд. Препознајем прононсиране војвођанере и лажно поевропљене скоројевиће као чуваре авнојских емоција и духа ПК СКВ огорчене због изгубљене комитетске ренте, њихов академски снобизам и југословенство изневерено због неузвраћене љубави. Они искрено мрзе Србију. Један од узрока њихове агресивности је у личној недостатности, а тајна политичке интиме често у разлозима психоаналитичке природе. Они су и сами себи казна.
Ипак, врхунски фактор уличне хомогенизације суновци. Осим провинцијалне ускогрудости организатори пројекта увек рачунају с њиховим похлепом. У Србији око 7ооо људи, готових да продају оно шта имају и немају (сорошоиди, грант-оператери) живи од новца из иностранства. Количина новца који добијају већа је око десет пута од онога који држава издваја за странке. Њихов банковни конто несразмеран је имовини просечног човека. С друге стране, према неким подацима у градовима делује око 3о хиљада жена вољних да улепшају вечере пословним људима. За разлику од питомаца фондова оне продају оно што имају. Ненад Чанак је на ТВ „Коха“ у Приштини изјавио да на Космету нема ни једног српског манастира. Док у близини границе пола милиона хорски пева усташке песме, монтенегрини аутобусима одлазе на Томсонов концерт, а новосађани нацистичким поздравом дочекују српске официре, продаде веселник од Војводине узвишена сведочанства српске средњевековне културе: Високе Дечане (старије од Сикстинске капеле, Нотр Дама, Версаја и Вестминстерске палате) Грачаницу, Пећку патријаршију и Богородицу Љевишку. А на новосадским и београдским улицама шатори истих произвођача као и на Мајдану.
Шта је још потребно да се разабере права природа ових појава и тротоарске логике запенушених уличара? Треба ли бирати речи за њих или је први задатак назвати их правим именом?
У књизи Р. Холбрука (према наводима професора универзитета у Пицбургу Р. Хејдена) на примедбу свог сарадника о хрватској бруталности у „Олуји“, он је одговорио: „Ћути, они су наши авлијанери.“
Приредио за вас Петровград.орг