Dušan Kovačev

Dušan Kovačev

Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака, који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.
  • Joined: април 4, 2017
  • Articles: 18

КЊИЖЕВНО СВЕДОЧАНСТВО МЛАДЕНА МАРКОВА О ИЗРАЗУ „ПАОР“

Да читају, Војвођанске незналице би могле сазнати какав је смисао израз паор имао у Јужном Банату. Младен Марков је сачувао књижевно сведочанство о том изразу, завележивши га у роману „Истеривање Бога“ из 1984. г. Велики банатски књижевник родом из Самоша био је дописни члан илегалне ВАНУ коју су покушали да створе аутономаши, па је тиме сведочанство Младена Маркова од посебне важности пре свега за њих.

КЊИЖЕВНО СВЕДОЧАНСТВО БОГДАНА ЧИПЛИЋА О ИЗРАЗУ „ПАОР“

Војвођанске незналице немају појма о стварном, срамном смислу израза паор. Гледали су они пар ТВ емисија у којима су чули тај израз, а знају да га је и Ђорђе Балашевић користио у две своје песме, па су смислили да наше ратаре прогласе паорима, што је било најгора увреда за њихове претке.

ЗБРКА О ЛАЛАМА

Сајт „Петровград.орг“ је усталасао медијско мртво море о теми Лала. Ускомешала се жабокречина, из муља који је прекрио дела наших честитих предака почео је да се јавља њихов светли лик. Јавност је сазнала да је њена представа о Лали погрешна и бурно је реаговала на истину.

ВИЦ О ЛАЛИ ЈЕ СТВОРЕН У БЕОГРАДУ

lala
Виц о Лали је настао у Београду почетком XX века, а не у Војводини. У Војводину је први пут покушао да уђе пола века касније, преко Панчева. Публика Војводине је потом још пола века припремана путем медија да прихвати виц о Лали.

ЛАЛЕ: КО СМО, ШТА СМО И ШТА НИСМО

За наук будућим генерацијама, године 1937, велики српски историчар и енциклопедиста Станоје Станојевић је у енциклопедијском лексикону „Свезнање“ објавио одредницу са објашњењем појма. „Лале: Назив за Србе из Бачке и северног Баната...

ГОДИНА РОЂЕЊА НАРОДНЕ ЉУБАВИ ПРЕМА СРПСКОЈ КЊИЗИ

Немамо података о српском књижевном издаваштву из 1800. године. Тада су српски трговци били добављачи књижевних издања. Њиховом заслугом је српско књижарство ушло у народ и успешно затворило пословни круг. Слика је старија од писма. Српска књига је у доба…

СЕЋАЊЕ НА РАШУ ПОПОВА

Поживе Раша Попов 84. године. Рођен је 1933. године и одрастао у Мокрину, постао је ђак чувене Карловачке гимназије. У Београду је завршио филозофски факултет, а потом радио у новосадским новинама „Дневник“. Новинарски посао је наставио у листу Младост, на…

ИДИЛИЧНА ТРАГЕДИЈА САЛАША

Када се нам данас неко помене салаш, то изазива навалу романтичних осећања. Романтична осећања изазову сладуњава сећања. Патетична осећања данашње генерације буди успомена на песму „Ја сам рођен тамо на салашу“. Али данас се само старији од седамдесет година још…