Српска Православна Црква обележава  Дан Светих Равноапостолних Светитеља Ћирила и Методија односно Дан словенске писмености и културе. Влада Србије усвојила је у 16. маја Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији којим се предлаже да 24. мај буде нови празник – Дан Ћирила и Методија.

Минијатура са представама Св.Кирила и Св. Методија

Тропар: (глас 4): Јако апостолом јединоправнији и словенских стран учитељије, Кириле и Методије богомудрији, владику всјех молите, всја јазики словенскаја утвердити в православији и јединомислији, уморити мир и спасти души нашја.

Света Литургија у Србији данас

Српски народ и остали словенски народи, посебно они који припадају Православном културном кругу славе мисионаре, културне и политичке дипломате, творце хришћанског, словенског алфабета. Слављење је отпочело Светим Литургијама широм Православља а наставља се културним манифестацијама у земљама којима су браћа из Солуна донела хришћанство и писменост.

Епиграфски натпис на глагољашком писму

Духовници и историчари данас сматрају да је делатност Свете Браће била од непроцењивог културног и цивилизацијског значаја за Србе и Словене уопште. Постоје теорије које говоре да су Словени имали неку врсту писма и у паганском периоду али је непобитна чињеница да је осмишљавање глагољице као првог словесног писма чији је творац био један хришћанин и које су прихватили Словени у првој држави Словена Великој Моравској на Дунаву, у до тада доминантном грчко-римском хришћанском културном свету, био чин од посебног значаја, за прихватање Словена у хришћанском културном кругу.

Русија и Дан словенске писмености и културе

Само име Св. Ћирила непосредно се повезује за писмо ћирилицу. Овај ромејски миисионар није осмислио ћирилицу, већ њену словенску претходницу, глагољицу.

Ћирилица као идентитетско питање

Сама ћирилица је дело непознатог наследника, ученика Свете Браће, Св Климента и Св. Наума Охридских или Св. Константина Преславског, из истоимених чувених школа тадашње Бугарске.

Св.Методије епископ Велике Моравске

Ко год био творац новог писма, оно је ношено Божијим промислом ширено са севера, из Паноније, и са југа, с Охрида, стигло и у Крштену Србију. Истовремено, многи Срби, а најпре владари и властела, чувши проповед на матерњем језику поверовали су у Христа и примили хришћанску веру, и тадашњи догађаји се сматрају се словесним крштењем Србије и почетком њене писмености.

Орден Свете Браће кориштен у комунистичкој Бугарској

Ћирилица је писмо које користи седам словенских језика (руски, српски, бугарски), као и већи број других језика бившег СССР-а, Азије и источне Европе. Дунгани, исламизирани Кинези из Казахстана, који говоре једним дијалектом мандаринског кинеског, такође користе ћирилицу као стандардни писани систем.

Поштовани од стране хеленског хришћанског света

Иако је Срби доживљавају као своју, ћирилицу захваљујући правом „крсташком“ рату који се против ње води вековима, ретко користе у савремено доба и у јавном обележавању и у приватним препискама, тако да је реална опасност да латиница потпуно замени ћирилицу као што се то на жалост десило код Румуна у другој половини 19. века.

Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара