Српска Православна Црква слави Светог Стефана Лазаревића, деспота српског, на дан 1. августа грегоријанском или 19. јула по јулијанском календару, заједно са његовом мајком, Светом књегињом Милицом, монахињом Евгенијом у монаштву великосхимницом Јефросинијом. Десппот Стефан је био између осталих титула и велики жупан Торонталске жупаније у Угарској, чије је седиште био тaдашњи Бечкерек.

 

Београд је постао престоница Србије у његово доба, споменик на Калемегдану.

 

Деспот Стефан Лазаревић је био свети син и наследник светог оца српског кнеза Лазара Хребељановића, који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године, и кнегиње Милице пореклом из Вуканове лозе Немањића. Године 1405. оженио је Јелену, кћи Франческа II Гатилузија, господара Лезбоса. На почетку своје владавине, 1393. Године. Стефан је носио титулу кнеза. Тек што је напунио 16 година, мајка му је предала државу на управљање и повукла се у своју задужбину, Љубостињу. Српски Деспот је постао 1402. године. Титула деспота је у хијерархији Источног римског царства била прва после царске титуле.

 

У манастиру Копорин се на данашњи дан износе на целивање мошти Св.Стефана Лазаревића.

 

Како није имао деце, 1426. године на сабору у Сребреници проглашава сестрића Ђурђа Бранковића за свог наследника. Деспот Стефан Лазаревић је изненада умро од можданог удара у току лова, 1427. године код места Црквине, засеоку села Марковац, општина Младеновац.

 

Детаљ са минијатуре која приказује битку код Никопоља и начин борбе у Средњем веку.

 

Имао знатне поседе у Угарској. Године 1411. добио Сребреницу у Босни, а 1421. наследио Зету после смрти свог сестрића Балше Трећег Балшића. Једно време је држао и крај Знепоље који се данас простире на територији Бугарске.

 

Делови Угарске које је деспот Стефан лазаревић добио на управљање.

 

Издао је 1412. Рударски законик којим је регулисао рударску производњу у Деспотовини. У времену 1407-1418. године градио своју задужбину Манасију у Ресави. Манасија и Београд били су главна културна средишта Балкана тог времена у којима су деловали интелектуалци као Константин Философ, Бугарин и Григорије Цамблак,Грк. Помагао румунске манастире Тисмену и Водицу. Сам је био књижевник. Његова дела су Натпис на стубу косовском и песничка посланица Слово љубве.

 

Манастир Манасија центар духовности брањен снажним кулама.

 

Историјска је недоумица да ли је Свети деспот Стефан Лазаревић сахрањен у Манасији или Копорину. Оба манастира су његове задужбине. Манасија је његова највећа и најпознатија задужбина. Српска Православна Црква је званично тврдила да су мошти у Копорину деспотове. Касније је ДНК анализом утврђено да је у Манасији сахрањен блиски сродник кнеза Лазара, и то је сензационалистички представљено у делу јавности као сигуран доказ да је у питању деспот Стефан.

 

Манастир Копорин у Смедеревској Јасеници, чува мошти Светога.

 

На основу историјских извора није спорно да је у Манасији сахрањен други син кнеза Лазара, деспотов брат Вук, чији ДНК је могао бити пронађен тамо. Мошти у Копорину показују аберације костију које су типичне за особу са повредама које су посведочене код деспота Стефана, а код остатака из Манасије нема их. Ово је потврдило првобитно мишљење да су аутентичне мошти Светог Стефана Лазаревића оне које се чувају у манастиру Копорин.

 

Петровград.орг

 

Поделите:

Коментари

коментара