У организацији Црквене општине града на Бегеју, храма Светог архангела Михаила у великој сали Културног центра је и ове године одржана традиционална свечана Светосавска академија. Светосавску беседу је изговорио свештеник храма Светог Архангела Михаила у Зрењанину (Петровграду) у народу познате Руске Цркве,  отац Миодраг Станојевић.

отац Миодраг Станојевић (Фото: Јован Његовић)

У име Оца и Сина и Светог Духа!

Најмудрије српско дете је читавим својим бићем одговорило на призив Божији чудесним одазивањем у одређеном историјском тренутку. Данас, Васељеном одјекује и ори се химна Светом Сави, кроз све временске зоне, на свим континентима у хиљадама храмова, школа, образовних установа.

Још каo млад човек Свети Сава је препознао Христово присуство у себи, у свом животу, свету и постао знак другима.  Препознао је дакле дарове Божије љубави у себи и зато је могао да врши њихову размену са свима. Отворио је живот за Христа. Повлачење из света омогућило је Св. Сави са се духовно оснажи и оспособи за што свесрдније и потпуније служење народу и држави, изграђеној на хришћанским начелима. Схватио је да индивидуално спасавање не треба занемаривати али да је много важније и узвишеније спасење целог народа. На том Јеванђељском учењу засновао је своје духовне активности.

Писац житија краљева и архиепископа српских Данило Пећки а званично архиепископ Данило II, пише о непорочном животу Св. Симеона, Немање али и сина његовог архијереја Христова кир Саве првог архиепископа српског, просветитеља и основатеља отачаства свога, следеће. Кад је Свети Арсеније епископ сазнао за христоносно деловање Савино, да учи мудрости, проповеда покајање, уводи човекољубље, са неисказаном радошћу и истинитом жељом подвижника пође преосвећеном Сави у архиепископију у Жичи. При њиховом сусрету се обојица показују као живи преносници истинске светоотачке речи. А за такве Св. Апостол Павле каже: „Које води Дух Божији, они су синови Божији“.

Када је Сава примио блаженог Арсенија: „Напоји душевне бразде срца његовога да се он поучава у њима дан и ноћ“, приповеда Данило. Арсеније се угледао на живот свога учитеља Св. Саве а преосвећени Сава се веселио подвизима блаженог Арсенија и молио се Богу за њега: „Иди чедо са миром, наслађуј се бесконачног весеља у Господу… тежину сна отреси од себе…убистри ум свој на покајање…“ Овај благослов Св. Саве заснован на мислима које силазе одозго, развија жељу да се превазиђе све оно што је од овога света, трошно и пролазно. Благослов који вуче у, према оностраном и вечном. Такве мисли уводе у тајну спасења.

Кад је Свети Сава кренуо да обиђе света места, одабрао је за свог духовног наследника управо блаженог Арсенија. Кроз овај поетски благослов и поуку пројавила се она сила која води душу у сусрет Христу. Тридесет година је Арсеније био на челу српске Цркве након Св. Саве.

Савина личност је била свеукупна. Његова душа се кретала ка вечној истини, ка вечном добру и вечној лепоти. Сав је био у Христу, мислима, делима и осећањима. Највећа брига му је била она за Цркву Христову. Кроз душу и дело Св. Саве пројављују се и стваралачке силе Христове. Сам Господ му је дао речитост и мудрост. Попут Светих Апостола својом поуком је уводио у благодат. Истицао је подвиг и потребу непрестаног рада. Био је аскета, подвижник. Имао је кључ за визију новог човека – покајаног, обоженог, образованог, спремног за Царство Божије.

Свети Сава није имао неког Светог Саву, ако што ми имамо њега. Имао је Христа и Њему је следовао и тиме показао којим путем треба и ми да идемо. Не стидимо се свога хришћанског и народног имена, свога језика,свога предања. Само тако можемо имати и заслужити будућност. Неће Бог дозволити да пропадне оно што је Његово.

Српска култура и историја су пребогати херојима, научницима и светитељима али ни један није толико омиљен и утицајан попут Св. Саве. Даровао је свом народу духовни идентитет како би он као такав опстао током мученичке историје.

Резултат његовог мисионарског рада је стварност српске Цркве као аутокефалне, по речима Св.  Владике Николаја, охридског и жичког. Ово није било спроведено са намером да се подстиче било какав шовинизам. Сава је хтео да кроз национално организовану Цркву, учини свој народ достојним чланом Васељенске Христове фамилије. Он је сам био прожет духом васељенског хришћанства. Као такав се осећао каокод куће у свакој православној заједници сваке расе и језика, каже владика Св. Николај.

Захваљујући Св. Сави, Срби су постали и данас постају све ближи Христу. Његови идеали и напори су постали идеали Срба појединаца али и свих верујућих људи. Имао је смисла за организовање, вођење и учење других људи, личним примером. Поседовао је свест савременика о друштвено-политичким,  националним проблемима али и смелост да себе унесе у њихово решавање. Данас је име Светог Саве најприсутније у српском народу на свим меридијанима. Тако је вековима у назад. Уткан је у све поре живота нашег народа како свог времена тако и данас. Све је оплеменио и осветлио својим благодетним зрачењем.

У свом животу је применио речи Св. Апостола Павла из посланице Галатима: „Не живим ја, него живи Христос у мени“. Следимо његов пример, заблагодаримо равноапостолном просветитељу и учитељу нашем Сави. Молимо му се да нам помогне како се не бисмо изгубили у лавиринту погрешних стаза, жеља, одлука и искушења. Држимо се свог учитеља и његовог пута, који води у вечни живот.

Свети Саво ти помози, да живимо сви у слози!

Амин.

Поделите:

Коментари

коментара