Петроград у Русији је град који има шест стотина мостова. Кроз Зрењанин протиче Бегеј у дужини од 13 километара а настао је на месту где је река Бегеј меандрирала и било нужно премостити га, на већи број места. Зрењанин је некад носио назив сличан називу већег и далеко познатијег града у Русији – Петро(в)град. До сада је Бегеј био премоштен са десет мостова, један мост је у међувремену изгубио своју функцију али после тридесет година гради се нови мост.

Нови мост преко Бегеја

Ајфелова ћуприја

На Бегеју код некадашњег Бечкерека су постојала два дрвена моста средином XV века у време када је деспот Ђурађ Бранковић долазио у наш град. На плановима града после одласка Турака из 1760. и 1793. године, уцртан је Велики дрвени мост. Уместо њега је саграђен гвоздени мост 1904. године, пројектован у атељеу познатог Гистава Ајфела познатом по Ајфеловом торњу у Паризу. Познат је по бећарцу „Бечкеречка ћуприја“. Демонтиран је и уклоњен 1969. године због регулисања Бегеја, па га је заменио бетонски пешачки мост, који нема ни приближно лепоту коју је имао стари мост. Од њега је остало само пар украса с портала који се налазе на улазу у зрењанинско бродоградилиште.

Стари Петроград у Русији са својим мостовима

Данас је јасно, као и у случају промене назива града из Петровграда у Зрењанин или подизања зграде Водоторња на Тргу Слободе, да су одлуку о сечи „Ајфеловог моста“ донели кратковиди и идеолошки заслепљени људи тадашњег система. У званичној историографији онога периода, пише, да је морао морао бити склоњен због спровођења новог урбанистичког плана.

Ајфелова ћуприја

Мали мост је најстарији мост који је у функцији. Саграђен је 1904. године и спаја центар града са делом града који се зове „Мала Америка“. Окружење Малог моста је архитектонска целина старог градског језгра. Првобитан назив му је био – Франца Јозефа мост. Након Првог светског рата добио је назив „Караџићев мост“ који, међутим, никада није заживео. Вођени истом идеологијом, исти људи су га назвали једноставно, мали и остао је – Мали мост. Средином осамдесетих, преграђивањем Бегеја направљено је језеро, те на срећу није изгубио на значају и представља симбол Зрењанина.

Петровградски мост

Гвоздени железнички мост подигнут је 1937. године у тадашњем Петровграду на месту старог железничког моста изграђеног 1889. године приликом успостављања пруге Зрењанин – Вршац. Добар је показатељ интенције привредног развоја града у овој декади која је прекинута нацистичком окупацијом и Другим Светским ратом.

Мали мост

Мостови за саобраћај моторних возила

Мужљански мост 1957. године заменио је дрвену скелу која је, у Вардарској улици, деценијама повезивала приградско насеље Мужља са Зрењанином. Магистрални мост код СУП – а је највећи градски мост на Бегеју. Саграђен је 1965. године. Део је магистралног пута Београд – Кикинда.

Меандри Бегеја и дрвени мостови

Мост у Змај Јовиној улици саграђен је 1969. године. Регулацијом тока Бегеја кроз град, прокопан је канал на најужем делу речног меандра око насеља „Мала Америка“, који је пресекао улице Царице Милице, Змај Јовину и Тамишку. Канал је потом премошћен мостом у Змај Јовиној улици, а након изградње три градска језера, овај је канал постао саставни део реке.

Жути мост

Магистрални мост у Принциповој улици је до скоро био најмлађи мост у Зрењанину. Саграђен је 1992. године. Нови магистрални мост се подиже на траси обилазнице око Зрењанина. Овим радовима, Зрењанин добија нови мост преко Бегеја после скоро три деценије.

Ово ће заправо бити десети мост преко реке или језера, а укупно једанаести, с обзиром на то да један од њих, пешачки мост на сувом, није у функцији. Биће то и шести мост за саобраћај моторних возила, уз три искључиво пешачка и један железнички.

Пешачки мостови

Висећи пешачки мост изграђен је 1962. године. Када је 1985. године преграђен речни ток, мост се нашао на затрпаном делу речног меандра, између два језера, па је тако остао на „сувом“, између два језера. Овај мост је по многим аналитичарима парадигма друштвено-политичког уређења у бившој СФРЈ. Некада је испод моста био рукавац Бегеја који је затрпан 1985. године, када су идеолози донели одлуку о промени тока реке Бегеј. То је висећи мост са два носећа бетонска стуба и носећим каблом који се састоји од 102 челичне жице. Када је изграђен, 1962. године, представљао је архитектонско чудо социјализма. Данас мост нема намену и постао је иронични симбол града и људи који су одлучивали о његовој судбини.

Пешачки мост

Затрпавањем меандра Бегеја 80 -тих година и стварањем језера и други пешачки мост популарно назван “Лучни” је у многоме изгубио своју до тадашњу функцију али се на срећу није нашао на сувом.

Мост на сувом

Гошћа из Петрограда у Русији, била је изненађена, готово истоветним именом два града, историјом промена назива, под утицајем исте комунистичке идеологије. Боравећи у нашем граду, пре неку годину, сазнавши да у Србији наш град слови као „град мостова“, извела је на крају закључак, да је Петроград из којег долази, свакако, носилац тог назива у Русији, обзиром да има на стотине мостова.

Према туристичким сајтовима Петровград.орг и Град Зрењанин

Поделите:

Коментари

коментара