Крајем 19. и почетком 20. века на целом простору словенског и српског југа буди се идеја јединства, која захвата широке народне масе. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Кроз гимнастику спремали су физички здраве, јаке и способне генерације за одбрану народа.

SOKOLSKA DRUŠTVA

Соколи на коњима, Београд између два Светска рата ( Фото: :czipm.org )

Оснивач соколства у Срба

Стеван Тодоровић (1832- 1925) Први старешина Савеза соколских друштава „Душан Силни“ (Фото: czipm.org_.jpg)

 

Стеван Тодоровић, сликар по занимању је први умео да одушеви омладину и заинтересује њихове родитеље за овакве активности. На иницијативу 16 његових ученика основано је 1857 г. Прво србско друштво за гимнастику и борење у Београду. Друштво је на Ускрс 1860 г. приредиоло за кнеза и публику Јавни час. Кнез Михајло је одушевљен радом друштва 1861 г. саградио привремену вежбаоницу и набавио справе за гимнастику. У Краљевини Србији касније делује друштво „Душан Силни“ а у Аустро – угарским крајевима се оснива „Соко“.

У Прагу је 1862 г. основано друштво за тело и вежбу које је касније названо Соко по птици, узору витештва и јунаштва из србских народних песама. Уједињена омладина србска сарађивала је са чешким соколима, тако да је на Четвртој омладинској скупштини у Великом Бечкереку ( Петровграду и Зрењанину) 1869 г. учествовао представник чешких сокола.

Књижевник Лаза Костић, члан уједињене омладине, основао је 1872 г. Прво јачачко, веслачко и ватрогасно друштво у Новом Саду. На скупштини одржаној 1874 г. друштво је добило име Соко. У управу друштва изабрани су др Лаза Костић старешина, др Милан Јовановић Батут справар и др Јован Јовановић Змај друштвени лекар.

Вођа српског соколства у Аустро – Угарској

 

др Лаза Поповић (Фото: czipm.org_.jpg)

Прави духовни вођа српског соколског покрета у Аустро – Угарској је био др Лаза Поповић (1877 – 1945) из Сремских Карловаца. У Банату пре Првог светског рата маџарске власти дозвољавале су оснивање друштава у строго гимнастичком смислу. Чим би друштво хтело да пружа политички отпор, власти су забрањивале даљи рад друштва. У Банату основани су 1908. девојачки Соко у Кикинди, 1908. Врањево, 1910. оснивање срп. гимнастичког друштва у Вршцу, 1907. Снага у Мокрину, 1911. Српски Соко у Панчеву, Српски Соко у Великој Кикинди, 1912. Бечкереку.

На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др. Св. Новаком и 25 чланова.

 

(Фото: Wikipedia)

 

Савез витешких друштава Душан Силни и Савез србских соколова ујединили су се 8. 11. 1909 г. у Београду у Савез соколских друштава Душан Силни. На челу савеза био је Стеван Тодоровић. Све соколске Жупе (Фрушкогорска, Крајишка, Босанско – Херцеговачка, Приморска и Жупа у Америци) и друштва ушле су 1911 г. у Савез србског соколства у Београду. После рата на Видовданском сабору 1919 г. у Новом Саду основан је Соко С.Х.С.

 

Слет Сокола у Београду (Фото: crowd)

 

Српски Соко одржао је у Великој Кикинди слет Банатских сокола на Видовдан 1914. Након тога дана била су соколска друштва укинута, а виђенији представници интернирани.  После ослобођења и уједињења 1918. обновљен је рад соколских друштава.

СOKO С.Х.С.

 

(Фото: SkayscraperCity)

 

Основана жупа Велики Бечкерек  или Банатска жупа  имала  је имала 19 друштава на дан 25. маја 1920. Градска друштва била су : Велика Кикинда, Бечкерек, Панчево, Вршац, Бела Црква. Сеоска друштва била су : Долово, Црепаја, Чента, Перлез, Орловат, Томашевци, Ботош, Меленци, Турски Бечеј, Врањево, Драгутиново, Башахид, Турска Кањижа, Мокрин и Ковин. Друштва су током недеља и празника полазила у околину у села да држе вежбе и предавања.

 

Њихова Величанства Краљ Александар И, Краљица Марија и принчеви у одећи сокола посматрају соколски слет у Београду (Фото: Wikipedia)

 

Соколска жупа Петровград обухватала је до 1941. друштва : Александрово, Алибунар, Арадац, Банатску Паланку, Банатски Карловац, Банатско Карађорђево, Баранду, Башаид, Белу Цркву, Бечеј, Ботош, Добрицу, Драгутиново, Гудурицу, Ђалу, Елемир, Фаркаждин, Иђош, Иланџу, Јанков Мост, Јарковац, Јаша Томић, Катарину, Кларију, Клек, Конак, Книћанин, Кусић, Ковачицу, Крстур, Кумане, Калуђерово, Сирчу, Сечањ, Српску Црњу, Српски Итебеј, Бегеј св. Ђурђе, Меленце, Мошорин, Нинчићево, Нову Црњу, Нову Кањижу, Нови Бечеј, Опово, Орловат, Падеј, Перлез, Падину, Подлокањ, Руско Село, Сакуле, Сенад, Тараш, Потиског св. Николу, Томашевац, Уљму, Велику Кикинду, Петровград, Петровград I, Вршац, Петровград II, Велики Торак, Војводу Степу, Ченту, Владимировац, Маргитицу, Велику Греду, Чоку и Црњу.

 

Извор:

1.http://www.savezsokosrbije.rs/index.php/sr/istorijat

 

Коментари

коментара

Send this to friend