Када је Извршно веће  САП Војводине одлучило да оснује Војвођанску банку 1973. г. као инвестициону удружену банку са седиштем у Новом Саду, требало је обезбедити финансијска средства за подухват јединственог финансирања привреде покрајине.  „Наши новци“ су прикупљени удруживањем неколико локалних банака Војводине. Споразум о удруживању финансијских средстава ипак нису прихватили сви, већ само неки, па се из тог подухвата видело колико је коме заиста развој Војводине тада био на срцу, а коме не.

Banatska banka 1978

Финансијска средства за стварање Војвођанске банке су уложиле само зрењанинске, суботичке , сремско-митровачке и неке друге финансијске организације, али ни једна једина новосадска.

Banatska Banka Cekovna knjizica prazna tj futrola

Војвођанска банка је постала једна од најмоћнијих инвестиционих установа на подручју целе бивше СФРЈ. Више од 50% оснивачког капитала Војвођанске банке је чинио финансијски капитал Банатске Банке из Зрењанина. Како су се бфинансијске власти САП Војводине потом одужиле Зрењанину на овој огромној финансијској жрви за развој и добробит целе Војводине? Банатска банка је након оснивања Војвођанске банке врло брзо изгубила статус основне банке. Догодило се то после трансформације ВБ из удружене банке у јединствену банку 1978. године. Тиме је Банатска банка практично сведена на филијалну организацију новосадске Војвођанске банке. Последица свега је било да су развојна улагања у Зрењанин нагло да изостају. „Далеко од очију, далеко од срца“.

Брзи Развој Новог Сада седамдесетих и осамдесетих година XX века је изграђен на темељу „новаца“ зрењанинске, суботичке и бечејске привреде, а ти градови су све више заостајали за Новим Садом. Што се тиче Зрењанина, било је политичких разлога, пошто је покрајинско руководство сматрало да се „Зрењанин превише окренуо Београду“.

Аутор:

Душан Ковачев

Поделите:

Коментари

коментара