Постројење за пречишћавање пијаће воде у Зрењанину пуштено је у пробни рад. Испитивање квалитета воде ће трајати најмање 30 дана. Град на Бегеју је овим чином дошао на корак од решења вишедеценијског проблема са снабдевањем пијаћом водом.

 

 

Како је текао историјат овог важног комуналног проблема? Вода из некада чистог канала Бегеја, пре индустријализације, се пила и користилаза кување супе, како то воле да кажу овдашњи староседеоци. Обзиром да водоводи нису постојали а у свим деловима града нису постојали, артерски бунари за снабдевање водом и ледом у зимским данима, постојали су нарочите занатлије, назване сакаџије, којe су у бурадима разносилe воду, по градским улицама, за новац. Због географских, равничарских услова, вода у Панонској низији, никада није била оног квалитета, каква је на високим планинама и побрђима.

 

 

Неки стручњаци, геолози кажу, да је проблем са квалитетом воде наступио тек од појаве Нафтне индустрије СФРЈ, која је користила застарелу технологију у испитивању лежишта нафте. Избушивши природне седименте између подземних водотокова, кажу они, дошло је до повећања концентрације одређених материја штетних по здравље становништва.

 

 

Проблема са концентрацијом арсена и других недозвољених материја било је и пре установљених дозвољених параметара. Проблем са водом је уочен још у времену када је економија града била у успону од 1975. године. Тада је већ било речи о изградњи једног постројења или фабрике воде која ће решити ово питање. Упркос изузетној привредној моћи града у том периоду се ништа није урадило и проблем је остао. Дошле су и 90-те, санкције, рат.

 

 

Власти после петог октобра су покушавале да реше уочени проблем.  Због недозвољених параметара арсена у води потпуна забрана коришћења воде за пиће у Зрењанину издата је тек 2004. године. После извесног времена пронађен је немачки инвеститор који је требао да изгради фабрику воде али је тај уговор раскинут уговор 2012. године. Тај уговор је био апсолутно неповољан, јер је по њему, Град требало да плати 25 милиона евра и 35 центи по кубном метру воде у наредних 15 година. Изграђено је ново постројење инвеститора Зилио д.о.о. Београд и пуштено у пробни рад прошле године а онда се појавио административни проблем и одлагање решавања проблема. Кључни проблем је био што по нашим прописима приватне фирме до сада нису могле да се баве прерадом воде.

 

 

Опозиционе групе грађана и партије ставиле су овај проблем на водеће место и критиковале власт за не решавање овог проблема. Изгледало је у једном тренутку да ће ово питање завршити на суду. Влада Републике Србије се активно укључила у решавање овог проблема и проблем је сада решен изменом Закона о комуналним делатностима.

 

 

Градоначелник Чедомир Јањић сада може да изађе у јавност и саопшти епохалну вест, постројење је почело са радом и очекује се укидање забране коришћења воде за пиће из градског водовода. Цена воде још није утврђена, али градоначелник тврди да неће бити скупља него у осталим градовима, а сигурно мања него у Београду и Новом Саду. Готово сто хиљада грађана Зрењанина са околним насељима је до скора држало неславни рекорд у Србији по куповини флаширане воде, што ће постати ружна прошлост. Нема бољег начина да се грађанима честита ново лето.

 

 

Петровград.орг (Фото: Александар Блануша, Стари Зрењанин, Википедија)

Поделите:

Коментари

коментара