У зрењанинском Народном позоришту “Тоша Jовановић”, одржана је недавно свечана академиjа под називом “У загрљаjу два завичаjа”, у организациjи Удружења Срба Херцеговаца, њихових потомака и приjатеља Херцеговине. На академији је било предвиђено обраћање председника Матице Српске, из Новог Сада,  Драгана Станића.

 

 

На крају свечане академије обратио се директно, одбацивши формалност, председник Матице Српске Драган Станић, који је поздрављајући Србе из Херцеговине рекао да га за овај скуп квалификује чињеница да су његови преци у XVIII вијеку стигли из Старе Херцеговине прво у Драгачево, где су били познати као Ере, Срби пореклом из Херцеговине.

 

 

Председник Матице Српске Драган Станић је посебно упозорио на погубност једне културне политике одрицања од ијекавице у делу српске културне и политичке елите, која је на срећу прекинута. „И Ијекавица и екавица представљају два плућна крила српског језика“ – нагласио је он. Неможемо се одрећи једног изговора и препустити га некима који су преузели и преименовали у званичној употреби наше наречје и желе преко те политике да нам преотму још један део нашег народа и наше језичке територије, рекао је Станић, у уводном делу излагања.

 

 

Председник Матице Српске Драган Станић се у својој беседи, посебно осврнуо на веома важно политичко -историјско  питање, везано за велики догађај који се навршава ове године,  стогодишњицу завршетка од Великог рата.

 

 

„Од 1918. године када се чинило да је рат завршен тријумфом српскога народа, почели смо само да правимо забуну у сопственој глави. Још у XIX вијеку од Начертанија врло јасно се исказао став о томе да ми треба да радимо на интеграцији српскога народа, али истовремено да радимо и на томе да се ослобађају сви јужни Словени. Начертаније Гарашанина није ни изблиза проучено онако како би то требало у српској науци. Стављено је у овом нашем времену у један сасвим погрешан контекст. Примат је у Начертанију заправо био на томе да морамо интегрисати српски простор. Та идеја је трајала до Нишке декларације, а онда, како се мени чини, од Крфске декларације 1917. године настаје обрт. Од тог тренутка полако смо губили компас и почело је растројство српског народа, да би себи поново дошли у тренуцима кад смо били ослабљени“ – рекао је Станић.

 

 

Председник наше најстарије просветно-културне установе у Срба је изразио наду да ћемо убудуће, поучени трагичним примером Југославије, радити преданије на интеграцији унутар корпуса српског народа како би смо потиснули погубне  последице политике регионалне завичајности и поделе по регијама, односно српским земљама (Лика, Далмација, Кордун, Банија, Крајина, Херцеговина, Босна итд.), а тек потом улазити у све наднационалне интеграције, попут Европске уније и сличних пројеката.

 

 

Петровград.орг & Слободна Херцеговина (Фото: Александар Блануша)

Поделите:

Коментари

коментара