Зрењанински Народни музеј спада у категорију музејских установа комплексног типа, завичајног карактера и својим истраживачким радом покрива подручје средњег Баната. Оваквим начином организације богато културно наслеђе овог подручја из области природе, археологије, етнологије, уметности и историје дошло је у оквире систематске заштите и стручне обраде специјализоване установе са стручњацима свих потребних профила. Унутар збирки пет одељења Музеја смештено је преко 33.000 музејских предмета. Део сталне поставке на другом спрату Народног музеја обухвата поставке Природњачког, Археолошког, Историјског и Етнолошког одељења.

 

 

Једну амбијенталну целину етнолошке сталне поставке НМЗ чини ентеријер српске собе са краја 19. и почетка 20. века. У простору између прозора – прочеља, стајала је икона преко које се пребацивао украсни пешкир израђен од домаћег памучног платна, украшен везом, шлингерајем или хекланом чипком. За иконом је стављан босиљак, класје жита тзв. „Божија брада“ као и сребрни новац који се сваке године о Божићу стављао у чесницу.

 

 

„Божијом брадом“ назива се први (или последњи) сноп жита који се увеже и након откоса намести у врх амбара или се чува у кући поред иконе. Зрна из овог снопа се користе као прва у сетви наредне године, али и за прављење брашна од ког се касније месе посебни хлебови, а код Срба се од тог брашна месио славски колач.

 

 

Испод иконе се налазила комода са фиокама, најчешће плаво бојена, украшена насликаним ружама или лалама. У њој се држало рубље, новац и друге вредније ствари.

 

 

Кревети који су ушли у широку употребу око 1870. налазили су се у угловима према улици. На њима је држана постељина: сламарице, дуње и јастуци који су, све до почетка XX века, пуњени сламом. Кревети су прекривани везеним или шлинганим чаршавима и ћилимима.

Испред комоде, на средини собе се налазио сто прекривен везеним столњаком или ћилимом са ресама. Око стола су биле клупе плаво бојене украшаване најчешће као и сама комода.

Прозори су застирани двокрилним завесама „фирангама” које су по средини везиване пантљиком, тако да су се крила завеса разгртала лево и десно. Ситни инвентар представљали су зидни сат, чивилук са украсним пешкиром, колевка, порцеланско посуђе, породичне фотографије.

 

 

У кухињу, („кујну”) улазило се из дворишта кроз отворен ходник. Под у њој је био земљани: земља се равнала и набијала маљем, после чега се премазивала блатом од жуте земље.

 

 

Крајем XИX века отворена огњишта замењују прве зидане пећи – шпорети. Шпорет, сто, клупа, столице, креденац, полица за судове и разно посуђе чинили су основни кухињски инвентар. У свакодневној употреби биле су земљане посуде из којих се јело. Поред њих (лонаца, крчага, ћупа, тањира), већ крајем XИX века у кућу се уносе порцелански судови, обично лошијег квалитета, са сликаним мотивима при дну или по ободу.

 

 

Поред земљаних судова употребљавали су се и тучани лонци, шерпе различитих величина, тигањи, шерпење са три ноге и друго. Дрвене кашике и виљушке у том периоду замењују металне. За сечење хлеба употребљаван је нож или бритва. Поред дрвених ведри које су се носиле на обрамици, коришћени су и земљани судови: ћупе, бардаци, крчази. За ношење воде у поље користиле су се чобање и лајтари. За мешање хлеба служили су: наћве, сито, севаљка, стругач и бели пешкир којим је хлеб прекриван.

 

Извор: http://www.muzejzrenjanin.org.rs

Коментари

коментара

Send this to friend