Kњиге др Милана Мицића описују српски добровољачки покрет у Русији током Првог светског рата, њихове борбе на добруџанском фронту 1916 и њихово извлачење из Русије и долазак на Солунски фронт 1918 године.“Незапамћена битка“ је научна, историографска студија док  је књига „Српски добровољци 1914 – 1918, животи, сећања“ документарна проза о српским добровољцима настала на темељу казивања потомака.

 

(Фото: КЦНС)

 

Српски добровољци били су аустроугарски држављани који су чином добровољства у српској војсци показивали жељу крајева из  којих су потицали за уједињење  са Краљевином Србијом, а после 1915. године били су једина и последња попуна српске војске. Петровград.орг вам доноси изводе из ових популарно написаних, значајних дела српске историографије.

 

Николај Други Романов и српски добровољци у Одеси

 

Прву српску добровољачку дивизију у Одеси 16 – 17. маја 1916. Године обишао је председник српске владе Н. Пашић, који је био у посети Русијии планирао је да остане само пет дана али га је руски цар Николај Други наговорио да обиђе Москву и Одесу где се формирала Прва српска добровољачка дивизија. Руски генерал Брусилов 21. Маја 1916.

 

Никола П. Пашић (Зајечар, 6/18. децембар 1845 — Београд, 10. децембар 1926) је био српски и југословенски политичар

 

Године извршио је смотру три добровољачка пука а 22. Маја смотру је извршио руски цар Николај Други. О царској посети 23. маја 1916.године пуковник С.Хаџић известио је Врховног команданта престолонаследника Александра, наводећи да дивизија броји 12.925 добровољаца.

 

 

 

Генерал Брусилов Алексеј Алексејевић

 

„Инжињери стално по стрељачком пољу гледају где ће стати који пук, који батаљон и који вод“

описао је припреме за посету и саму посету пуског цара Николе Другог, добровољац И.Шуњка.

„У десет сати долази цар и ајде на стрељачко поље. Али ми смо први на реду, наша (српска) дивизија а руске позади…До девет сати цијели је корпус био на свом мјесту. Видимо, тојица јашу упоредо на коњима и Аџић са лијеве стране. Позади за њима ауто, за аутом гарда – козаци, море бити осам или десет. Они су тако ишли полако, само што су се коњи кретали. Видим, цар је у сриједи. Коњ је био сисаст, с десне стране њега чојек види се, висок плава брка. То је био Брусилов. С лијеве стране командант града Одесе. У ауту сједи царица и ћер Олга. Кад је све обишо, нас и Русе, наредио је да се сва четири наша пука склопе око њега. Ни један Рус није ушао међу нас. Он сам, на свом коњу и Аџић поред њега. Види да је све стало и ништа се не помиче. Кад је завршио говор онда је реко:

 „Братци, немојте се ништа бојати, ако буде постојала Велика Русија, постојаће и Велика Србија!“…

 

Цар Николај Други и српски добровољци у Одеси 1916. (Фото: Магацин)

 

Посете руског цара Николаја Другог и председника српске владе Н. Пашића говориле су о политичком значају формирања Прве српске добровољачке дивизије а њено формирање указивало је и на војни значај који су спска Влада и српска Врховна команда давале оснивању добровољачких јединица у условима немогућности попуне српске војске после повлачења преко Албаније 1915 – 1916. Године, кад су добровољци постали једини извор њене попуне. Добровољачко питање је тако, оснивањем Прве српске добровољачке дивизије априла 1916. године, улазило у нову фазу и постајало је део официјалне ратне српске политике.

 

Аутор: историчар др Милан Мицић

Поделите:

Коментари

коментара