Неговање и чување традиције ослободилачких ратова Србије, требала би да буде једна је од обавеза наше државе и целокупне друштвене заједнице, без обзира на политичке и идеолошке разлике, те чињеницу да смо имали два антифашистичка покрета. Често смо сведоци немарног односа према сопственој историји а ту и тамо наилазимо и на отворено фалсификовање чињеница из историje. Такав један пример занемаривања и фалсификовања чињеница је спомен – комплекс НОБ-у на Михајловачком друму код Зрењанина.

 

 

Удружења грађана са префиксом антифашиста, у граду на Бегеју, бучно, у медијима наступају као ексклузивни заштитници антифашистичке борбе у Србији 1941 – 1945. године а мало тога конкретно раде на неговању слободарских традиција. У Русији и од скоро у појединим градовима Србије постоји добар пример, како то треба да се ради, интернационална манифестација “Бесмртни пук”, која на величанствен начин чува сећање на претке пале за слободу у Другом светском рату.

 

 

Организација резервних војних старешина Зрењанина је направила конкретну активност и искорак на пољу заштите сећања на слободарске традиције нашег народа на овим просторима. Чланови ове организације су за сваку похвалу преузели иницијативу, организовали акцију, уредили простор и положили цвеће, стрељаним родољубима и херојима НОБ-а из Другог светског рата, Кочи Коларову и Ружи Шулман.

 

 

Оно што је занимљиво, када је у питању овај споменик, рад Тибора Бенцеа, који је према подацима настао седамдесетих година прошлог века, али се не каже тачно када, јесте његов натпис који је историјски нетачан, управо у делу који се односи на сам назив одреда и назив града из којег потичу хероји.

 

 

На споменику пише, да је подигнут припадницима “Великобечкеречког” партизанског одреда, што је груб историјски фалсификат. У званичним енциклопедијима и историјама, тог периода, недвосмислено пише да се одред звао Петровградски партизански одред.

 

 

Исто тако на споменику пише да су Владимир Коларов и Ружа Шулман били из Зрењанина. Занимљиво, да нису били из Великог Бечкерека у коме су се родили а како им се наводно звао одред. Историјска истина је да су заправо били из Петровграда, како је гласио званичан назив, који је једино био признат од стране ослободилачких покрета на тлу окупиране Југославије. Аутономашка политичка гарнитура је подигла овај споменик и оставила траг о својој политици.

 

 

Познат је став КПЈ-у, из читавог периода трајања рата, да се не признају одлуке које је доносила окупаторска нацистичка власт, па у толико чуди натпис који говори о признавању одлуке фолксдојчера о промени имена града из Петровграда у Велики Бечкерек, кад је у питању назив партизанског одреда. Чуди и како су народни хероји могли бити из Зрењанина ако је тај назив настао 1946. године. Неко је очигледно настојао да име Петровград не буде споменуто.

 

 

Споменик се налази изван града на путу Зрењанин – Михајлово на потезу Бошњаков салаш и годинама је у веома запуштеном стању. Видимо да је његова вредност знатно умањена овим случајним или не али свакако грубим историјским грешкама из доба аутономашке власти.

 

Петровград.орг (Фото: Лист Зрењанин)

Поделите:

Коментари

коментара