Историчар Ванда Војводић Мицова која ради у Историјском архиву Зрењанин објавила је на друштвеним мрежама свој рад о великим историјским личностима овога народа који су били прегаоци у националном раду на ослобођењу и уједињењу овога града и околине са матицом Србијом. Уз њен пристанак, као њен допринос успешном раду портала Петровград.орг, преносимо у наставцима овај значајан рад, део који говори о др Миши Матићу.

 

Зграда Торонталске жупаније данас

 

Град Велики Бечкерек имао је изузетан значај за Аустроугарску јер је био центар Торонталске жупаније која се граничила са Србијом. Осим бројних Срба у граду постојала су и бројна српска насеља око града.  Угарска влада је зато у Великом Бечкереку спроводила интензивну мађаризацију. На челу борбе за очување националног идентитета у нашем граду стала је српска интелигенција.

Српске победе у Балканским ратовима изазвале су праву еуфорију међу Србима у Великом Бечкереку. У време затегнутих националних односа долази до Сарајевског атентата 28. 06.1914. године .

 

Српска артиљерија на бојишту

 

Након објаве рата Аустроугарска је прогласила увођење преког суда и тада почиње терор над српским становништвом и осталим слободољубивим људима у граду и околини. Похапшени су сви виђенији Срби, а већина њих је била ухапшена само због своје националне припадности. Хајка на поједине Бечкеречане почела је дан након атентата…

Страдање др Мише Матића

 

Др Миша Матић ( 1883. – 1950. год.) Један од заслужних националних радника

Кога нису нашли код куће, односно у граду тражили су га по целој држави. Као на пример др Мишу Матића  , лекара , којег су ухапсили док је био у гостима у Белој Цркви. Др Миша Матић провео је осам месеци у темишварском затвору, а потом је под јаком стражом спроведен на фронт, прво у Галицију, па на Сочу.

Др Миша Матић, рођен је у Опову 1883. године. Медицину је завршио у Будимпешти као питомац чувене установе Текелијанума. После завршених студија доселио се у Велики Бечкерек 1910. године где је отпочео лекарску праксу.

Још у Будимпешти био је председник друштва „Коло младих Срба „. Један је од оснивача соколског друштва у Великом Бечкереку 1912. године.  Основао је друштво „Узданица“ , био је председник Јадранске страже и културно просветног одседка „Сокола.“

 

 

Поштовани лекар и грађанин Петровграда

 

По завршетку рата постао је управник жупанијске болнице (шеф одељења за унутрашње болести бановинске болнице у Петровграду).

 

Управа Соколског друштва „Матица“ 1933. године крајње десно др Миша матић

 

Један је од писаца поглавља знамените монографије „Петровград“. Написао је поглавља о Бановинској болници у Петровграду, прву кратку историју ове установе и поглавље о Обласном одбору Јадранске страже  у Петровграду чији је био председник након смрти знаменитог др Јована Стајића.

 

Председник Обласног одбора Јадранске страже у Петровграду

 

Био је веома цењен као културни и друштвени радник и хуманиста. Умро је у Зрењанину 1950. године.

 

Аутор: Ванда Војводић Мицова

 

Како је говорио др Миша Матић

 

Соколско друштво Велики Бечкерек  „Матица” прославило је Дан Уједињења 1930.  Пред соколаном формирала се поворка, која је ишла на благодарење. По повратку из цркве, у пуној соколани отворио је свечану седницу заменик жупског старешине Ћордашић. Старешина друштва М. Станојевић одржао је говор о значају 1. децембра.  Том приликом поделио је  обим категоријама нараштаја краљев поклон, плакете старешине СКЈ.  Увече одржана је свечана академија којој су присуствовали уз многобројно грађанство, представници црквених, војних и грађанских власти. Академија је била из два дела : техничког и концертног. На академији прочелник П.О. др. М, Матић одржао је говор  „Соко као симбол”, и на крају је позвао све оне који су стајали по страни да ступе у соколске редове.    Због одушевљења публике академија је морала бити поновљена 7. децембра пред двораном од 1.000 седишта, која није била у стању да све посетиоце прими.  Они који нису успели да присуствују тешили су се да ће бити и треће понављање.

 

(Аутор: Саша Недељковић“ Соколска жупа Велики Бечкерек“)

Поделите:

Коментари

коментара