У Свечаној сали  Месне заједнице Вељко Влаховић“, Друштво историчара Петровграда (Зрењанина) организовало је, разговор о књизи, зборнику “Румунија и румунизација Срба. О књизи, зборнику текстова, су говорили академик Зоран Милошевић, лингвиста Срђан Новаковић и публициста Душан Ковачев.

 

 

Овај скуп је био замишљен као промоција нове књиге зборника текстова и анализа који су разматрани у претходној књизи зборнику, овог аутора, под називом „Анатомија румунске политике“ у којој се аутор академик Зоран Милошевић бавио питањем великорумунског пројекта у овом делу Европе. Истовремено скуп је био и слободна дискусија присутних грађана на ову мало познату и слабо осветљену геополитичку тему.

 

 

Скуп је отворио председник Друштва историчара Петровграда (Зрењанина) Мирко Козић који је представио уважене госте из Београда и основне смернице њихове стручне мултидисциплинарне анализе метода политике румунизације кроз историју и у савременом политичком тренутку. „Ово је јако интересантна тема, која уопште није уочена у нашој академској јавности и у медијима. Рекао бих и да је потпуно скрајнута као тема и зато мислим да је вредно чути ове уважене госте који су се потрудили да је свестрано обраде и изнесу у јавност“, рекао је Козић.

 

 

Публициста пореклом из нашег града који се годинама бави важним идентитетским питањима у Београду Душан Ковачев је у уводном излагању представио тему зборника:

 

 

„Ово је један преглед проблема романизације народа на просотору данашње Румуније. Наслов је можда необичан али добро сажима тематику зборника текстова. На двадесетак страна у овој књизи сам се потрудио да прикажем вид организованих заблуда о етногенези Румуна као „аутохтоног“ народа на простору данашње Румуније. Оно што је битно, да одмах нагласим, да ми овде не аступамо као шовинисти или српски националисти. Желимо да утврдимо историјску истину а користили смо румунске изворе. Почео сам са великим румунским археологом Александром Николескуом, који је практично оборио тезу румунских аутохтониста о континуитету развоја археолошких култура на тлу Румуније од старог до новог века. Романски народ који је у основи савремене Румунске нације нема везе са праисторијским културама на том простору у старом веку. Ипотешти – Кндешти култура која је трајала од 5 -7 века, на простору Румуније и која је била неоспорно словенска, односно српска, својеврсна мешавина Словена и Анта, говори, да тог континуитета није било. Потом имате овде детаљну причу о формирању Школе Ердељана, тајне папске канцеларије у оквиру делатности Хабсбуршке монархије на овим просторима. Касније се укључила у ту латинизаторску политику Немачка, па Француска и на крају франконизовано руско племство отуђено од руског народа…“- рекао је између осталог Ковачев.

 

 

Гост Срђан Новаковић је лингвиста, добар познавалац свих романских језика и изводи закључке о речницима наших Влаха и Аромуна, Гога, познатијих као Цинцара. На тлу Румуније постоји велики број српских и(ли) словенских топонима, хидронима, оронима, каже Новаковић.

 

 

„Ми смо убеђени да прави латински језик није био онај који је нама Ватикан представио у својим уџбеницима. Прави старолатински језик, можемо, парадоксално наћи ако узмемо старословенске уџбенике…итд. Павле Соларић, најбољи ђак Доситеја Обрадовића је написао књигу „Словенствујући Римљани“. У тој књизи је он доказао реч по реч, колико има српско-словенских речи у латиннском. То се код нас на факултетима неизучава, наша лингвистика опонаша верно оно што Германи заповеде. Имамо ту индо-германску филологију као инструмент пруског империјализма а Романи, Франци су се побунили и тражили где су они у тој причи и од тада имате индо-европску лингвистику. У тој филологији места нема за Словене и Србе. У тој индо-европској филологији, чућемо бајке о наводним Илирима, наводним староседеоцима Балкана, који се још именују и Албанцима. То су невиђене глупости. То тврде данас и наши историчари под утицајем Германа. Ти научници нису никад темељно познавали балканске и словенске језике. По индо-германској филологији имамо Румуне као потомке Трачана, Дачана. Данас орвеловским механизмом, све оно што је у прошлости неодговарајуће, данашњој истини, се поништава и брише. Данашњи Шиптари масовно дају имена по илирским краљевима и краљицама (Агрон, Теута, Илир) а Румуни по дачким (Дачија марка аута) и римским царевима, легионарима и песницима (Август, Аурел, Овидију). Румунија је створена као прва Италија 1859. године насилним уједињавањем две словенске кнежевине Влашке и Молдавије. Створена је Романија или Римљанија , у буквалном преводу.Осим поменуте Школе Ердељана и Ватикана ту државу је створила и масонерија из Торина у Италији. Ту је прворазредну улогу одиграо гроф Емилијо Кавур и главни слободни зидар тога времена Ђузепе Мацини. Наравно, ту је било помоћи и од Француза, Жерома, Наполеона Трећег итд.“

Најзначајније на овом скупу је било излагање академика Зорана Милошевића који је врстан познавалац овог геополитичког питања и који упозорава државу Србију:

 

 

„Тема овог зборника и мог дугогодишњег истраживања је Румунија и румунизација Срба, како и гласи наслов. Она је актуелна јер је званична Румунија у парламенту и влади прогласила политику да je влашko и још неки делови српског становништва у ствари Румуни. У том контексту су део својих институција инсталирали у Србији, нелегално али оне раде и функционишу, врше пропаганду великодржавне идеологије Румуније и на тај начин имају претензије на део територије државе Србије. Њихова Црква је неканонски створила парохије на подручју СПЦ и привлачи вернике и неук народ тако што ненаплаћује обреде а плату мисионарима даје држава Румунија, нуде стипендије студентима, који се изјасне да су Румуни и већ у Неготину, Бору имамо 40% лекара који су завршили студије у Румунији а раде код нас. Модерно је на истоку Србије да омладина учи румунски језик и одлази у Rумунију, да студира, јер је џабе. Дају све врсте повластица српским пословним људима, да пребаце бизнис у Румунију. Оно што је најпроблематичније јесте масовна додела румунских држављанстава и пасоша са којим наши људи могу да се крећу по Европи. Једном речју све индиције говоре да је Румунија поново покренула машинерију румунизације Срба, што није први такав покушај у историји…Треба схватити да је идеологија румунизам створена да се бескрајно шири, јер је то ширење, наметање латинског идентитета интерес Запада, да се сузбије православни, словенски идентитет и да се на овом подручју , Доњег Дунава успостави латински идентитет. То се види у борби против ћирилице, која је мета за елиминисање, затим кроз сузбијање српске идеје, државе, језика, културе итд.

 

 

Румунска политика тежи да створи „Велику Румунију“, при чему није дефинисала где се завршавају границе замишљење државе уз опасност, да се по први пут директно и отворено, сукоби са Србима у својој историји, тврде ови истраживачи. Румуни постојано тргују својим геополитичким положајем, што их приморава да често мењају страну изазивајући код дојучерашњих савезника згражавање. Скоро свака историјска промена стране Румунији „детету среће“ је доносила проширење државне територије. Други смер румунске политике је асимилација становништва, тј. наметање идеологије румунизма. Трећи извор је постојано антисловенство, посебно русофобија, јер у Букурешту сматрају да је Русија главна препрека стварању „Велике Румуније“, закључили су еминентни предавачи на овом скупу.

 

 

Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара