Банат је добио име по племићкој титули бан односно по историјској покрајини названој Тамишки или Темишварски Банат. Појам је постојао у речнику панонских народа и раније али се усталио у свом пуном значењу тек током 18. века за Аустријске владавине овим простором. Како ово није латинска ни немачка реч одмах би смо помислили на везу са угро-финском групом језика али да ли је то права етимологија овог назива?

 

Сарматски ратник, бан, из периода сеобе народа у Подунављу.

 

За поменуту бановину је у службеној преписци аустријске царске канцеларије на латинском језику употребљаван појам „банатус“ тако да је из угла трансилванских кнежева читава погранична област према југозападу прозвана „банат“. Тек након протеривања Турака 1716. године, овај појам се усталио и проширио на целокупно подручје између Мориша, Тисе и Дунава.

 

Наше земље насељене Словенима и Србима у 9.веку.

 

Етимолошки, реч Банат, потиче од основе бан. Бан је до скоро словио у литератури као екслузивна титула аварског порекла коришћена у неколико југоисточних европских земаља од седмог до двадесетог века. Грци је бележе међу Бугарима као „копан“ па се помишљало на турско порекло речи.

 

Аварски коњаници из 7. века.

 

Данас је сасвим јасно да реч бан потиче од сарматске или иранске коруптеле „госпанддар“у значењу власник оваца. Реч је позната Србима, Хрватима и Бугарима али и Пољацима управо као коруптела „пан“. Ова је титула такође сродна са изворно турско-алтајском титулом кан. Према најновијим истраживањима ова реч уз сродну титулу жупан дошла је у Европу посредством везе Словена са Сарматима (Србима), као позајмица од иранске речи“фшу-пана у значењу, пастир.

 

Наше земље насељене Словенима и Србима у 10. веку

 

Према старој историјској теорији, ова титула води порекла из личног имена аварског кагана Бајана. Међутим у Руском епу, много касније, помиње се лично име Бајан међу Словенима (Русима)и чак наводи да је реч о народном песнику, Волосовом унуку. Волос је код Словена управо био бог стоке. По руским научницима Васиљеву и Седову и нашем лингвисти Ломи, Срби су управо поникли у шумско-степској области иза Карпата, области, где се одиграо процес стапања Словена и Сармата и формирања посебног словенског народа Срба. Срби су се ту налазили заједно са племеном Хрвата у оквиру племенског савеза Анта или Крајишника.Такве крајине или бановине (жупаније) су постојале како у Русији тако и у Великој Моравскоји увек су их насељавали Срби потомци некадашњих Сармата. Авари и Анти су наводно мистериозно нестали у међусобним сукобима и епидемијама раног средњег века.

 

Паганско светилиште Словена са киповима Велеса.

 

Та титула се очигледно користила на свим територијама где су Сармати или Срби живели, посебно у крајинама Угарске краљевине насељеним словенским, српским живљем као на пример у Босни. Титула се такође користила и у Влашкој од 14. века, одакле потиче половина балканских Словена и у којима је име Срба и Сармата, познато, затим у средњовековној Молдавији, наравно у Србији, Хрватској а након тога и у Југославији између 1929 и 1941 године.

 

Територије на југу и истоку Угарске краљевине под бановима 14.век.

 

Значење титуле се временом под Аустријом променило, позиција бана може се упоредити са позицијом намесника или војводе али та потоња етимологија искривила је тачан опис историјске банове титуле. Територија под управом бана звала се банат или бановина.

 

Руски богатир (бан) у степи.

 

У средњем веку бан се помиње у свима покрајинама српског народа и у Зети, и у Србији, и у Дубровнику. О постојању титуле у српскм земљама  сведоче и  српске народне песме: „Неко беше Страхинићу бане, беше бане у маленој Бањској.. Књиге иду од Призрена града, па Пожегу бану МилутинуУ онога од Звечана бана У тамници бана ЗадранинаСа кћерима бана од КарловцаВино пије Дојчин Петар, варадински банитд.

 

Паја Јовановић и српска епска традиција.

 

Тамо где је српски народ уз њега и хрватски, тамо се јавља и појам бан, банија. Реч бан постоји данас као део имена места којим су некада владали банови. У Босни или Мачви су заиста познати владари са титулом бана у средњем веку. Угарска је очигледно преузела ту титулу по заузимању Велике Моравске а посебно српских земаља. Од Угарске је ту титулу преузела Аустријска царевина и нешто јој изменила значење.

 

Савремени приступ историјској теми.

 

Област Банат у Панонској низији између река Дунав и Тиса заиста носи то име и поред чињенице да није никад био званично под владавином неког бана. Истоветно овом случају, регион Српске Крајине у данашњој Хрватској, јужно од Сиска, зове се Банија а да историсјки није потврђено да је том облашћу владао неки бан.

 

Петровград.орг & Википедиа

Поделите:

Коментари

коментара