Масовни злочини над преко 6.000 недужних српских цивила, жена, дјеце и стараца у Старом Броду, Татиници и Милошевићима, у кањону Дрине, код Вишеграда 1942. је драстичан примјер „заборава и скривања“ од стране предходне комунистичке власти. Тако је било све до 2008. године, када је на подстицај Митрополита Дабробосанског Николаја у Старом Броду подигнут споменик и одржан први помен недужно страдалим Србима.

Споменик у Дрини гробници недужних Срба 1942. године (фото: Спутњик)

Усташе из Сарајева, под командом злогласног Јуре Францетића, средином марта 1942. године покрећу офанзиву широких размјера у намјери да остваре свој сан и освоје српске земље у Подрињу. Десетак хиљада до зуба наоружаних усташа пред собом тјерају непрегледне збјегове Срба од Олова, Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, из Правца Горажда, са Романије и Соколца, из Рогатице и Борика. Крећући се према Вишеграду и даље ка Србији на Вишеградској ћуприји су их дочекивале Италијанске страже, које су даље пуштале само оне који би имали злата, стоке или неку другу вриједност. Остали су морали низводно до Милошевића и Старог Брода, надајући се да ће се укрцати на скелу или чамац и избјећи патроле злогласне црне легије.

Злочинац који је командовао Црном легијом Јуре Францетић

Након што би у вечерњим часовима скела и чамци обустављали превоз људи преко Дрине, преостале би изненада опкољавале усташе, које су се спуштале стрмим путељцима са Боричке висоравни, у којима су били најбројнији дједови муслимана из источне Босне. Уследили би незапамћени злочини, убиства, клања, мучења, силовања и бацања у Дрину. Многи су сами скакали у Дрину, чак и у групама.

Жене, деца, старци, Срби из Источне Босне у бекству 1942.

Тих тужних дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака а највећи и најмасовнији покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце, 22. марта 1942. године.

Хрватски и муслимански злочинци у свом походу на Дрину

Са друге стране Дрине, немци и квислиншке снаге СДС под командом Милана Недића спашавале су избеглице од геноцида који их је задесио на левој обали Дрине. За то време Тито и његови партизани, пролетерских јединица под командом Коче Поповића нису имали намеру да спашавају недужни народ, они су као главног противника видели снаге ЈВуО. (Више о тим догађајима, прочитајте овде)

Шта кажу историчари наших суседа?

У хрватској дневно-политичкој “историографији” значајно мјесто, када је реч о догађајима из Другог светског рата, заузима Францетићев тзв. Поход на Дрину. „Црна легија“ је представљена као “елита” усташких формација, чиме се посредно стављало до знања да је усташка војска као цјелина имала велику борбену вредност а да су црнолегијаши или црнци, само њен један али најбољи део.

Квислинг у окупираној Србији Недић је спашавао Србе избеглице из НДХ

У муслиманској, тзв „бошњачкој“ историографији опште је мјесто повика на злочине које су починиле јединице ЈуВО у отаџбини ђенерала Драже Михајловића, односно регионалних команданата Павла Ђуришића на простору подриња 1942. подине. Ти злочини су били освјетничко дјело тих јединица према становништву које се од 1941. залагало за прикључивање читавог простора Старе Рашке усташкој НДХ и дјеловима НДХ уз Дрину који су учествовали у геноциду над српским народом 1941. и 1942. године.

Крвави Марш Црне легије

Момир Крсмановић је 1970-их година написао роман „Тече крвава Дрина“, због којег је био прогањан од стране комунистичких власти. У новембру 2008. је представљено дјело групе аутора „Заборављени злочин – Стари Брод“, коју је издало Српско соколско друштво „Соко“ из Добруна и издавачка кућа „Дабар“.

Комеморација и откривање споменика на Дрини у РС

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је у Старом Броду да је то мјесто, у ком су усташе убиле више од 6.000 Срба — место двоструког страдања, и то зато што је комунистички режим сакривао усташки злочин.

Јосип Броз у Фочи 1942. није ни прстом мрднуо да заштити Србе

„Убијање Срба била је званична политика НДХ. Срби који су дошли овдје, очигледно им је било намјењено да буду побијени“, рекао је Додик у Старом Броду, где је освјештан потресни Спомен-музеј српским жртвама које су мученички страдале 1942. године од усташке руке, који потписује архитекта из Зворника Новица Мотика.

Припадници 1.пролетерске и злочинци Црне легије на Дрини 1942.

Он је истакао да данас не би било ни овога у Старом Броду, да није Републике Српске, те је истакао како је оправдана била борба за Српску. Додик је додао да ће у Стари Брод мора бити место на које ће долазити школске екскурзије, да би дjеца научила шта се овдjе догодило.

Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара