Њихова имена и занимања, датуми хапшења и погубљења, као и штури описи кривице која им је долазила главе записани су у документима која се чувају у Архиву Војводине у Новом Саду.

 

Београд, октобар 1944. године

 

ПОД оптужбом да су сарађивали са покретом Драже Михаиловића, Озна је, од краја октобра до средине новембра 1944, у Банату ухапсила, осудила и стрељала око 200 Срба. Њихова имена и занимања, датуми хапшења и погубљења, као и штури описи кривице која их је, док су ратна дејства још трајала, довела пред пушчане цеви победника, записани су у документима која се чувају у Архиву Војводине у Новом Саду, у која су „Новости“ ексклузивно имале увид.

Реч је о документима Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и његових помагача на територији Војводине, формиране поткрај 1944. године, која се чувају у архивском Фонду 183. Један од њих је управо списак стрељаних по пресуди Озне, заправо својеврсни деловодник смрти, односно руком педантно исписан регистар побијених, означен бројем 73. Уз оне из Баната, ту је и нешто Срба из Бачке, све у свему 211 душа. У одвојеним списковима, наведена су и имена око 1.100 Мађара, стрељаних углавном због припадности Хортијевим окупационим снагама у Бачкој, и нешто више од 400 сремских Хрвата, за које се наводи да су припадали усташама Павелићеве НДХ, којој је Срем припадао.

 

Историјски извор о страдању под комунизмом, уредно забележен

 

ПРЕСУДЕ РУСИМАУ КЊИЗИ са бројем 73 побројана су и имена 33 Руса из Баната које је, како се у њој изричито наводи, на смрт осудила совјетска НКВД, која је у јесен 1944. са Црвеном армијом из Румуније ушла у Банат. Ухапшени су крајем октобра, а пресуде су махом извршене већ почетком новембра. Уз остале, на списку стрељаних су пуковник Николај Мишољутов, Михајло Јаблаков, Борис Розњенски…

– Документа Државне комисије су код нас пребачена 1981. године, пре тога су вођена у Музеју Војводине, али су физички била смештена у згради покрајинског Извршног већа – каже Катарина Марковић, руководилац  Депоа Архива. – Нико од потомака стрељаних није се до сада конкретно интересовао за књигу 73, али доста њих нам се обраћа са уопштеним захтевима за документа везана за ратне злочине и ми им их, у складу са прописима наравно, и издајемо.

 

Познати књижевник Борислав Пекић у рукама Озне, на робији.

 

Убедљиво највећем броју Срба са поменутог списка пресудило је одељење Озне у ондашњем Петровграду, а данашњем Зрењанину, а по броју жртава следе Бела Црква, Панчево, Вршац, Кикинда… Реч је о људима разних професија, од ратара, преко лекара, одвоката и професора, до велепоседника. Образложења њихове кривице дата су врло штуро, понекад у једној или две речи, а оно која се најчешће понавља јесте – Дражиновац.

Тако се, на пример, за Стевана Будишина, велепоседника из Кикинде, стрељаног 4. новембра, наводи да је „помагао материјално Дражин покрет и сарађивао с њим“, за чиновника Мирка Рогановића из Петровграда, погубљеног два дана раније, да је „водећа личност Дражиног покрета у Банату“, а за петроградског лекара др Љубомира Бошића, стрељаног када и Рогановић, да је „имао функцију у Дражином покрету“.

 

Спровођење на стрељање групе „домаћих издајника“ у Србији

 

– Захваљујући деловању мајора Велимира Пилетића и Мирка Косића, вицегувернера Народне банке тадашње Србије, који јој је, из експозитуре у Новом Бечеју, слао новчану помоћ, Југословенска војска у отаџбини, на челу са Дражом Михајловићем, јесте имала подршку из Баната – каже за „Новости“ београдски историчар Јован Пејин, рођен у Кикинди. – Ова стрељања су, међутим, била идеолошка одмазда комуниста и крваво оверавање договора из Лондона да се њима после рата препусти власт.

О местима на којима су покопана тела стрељаних, за сада нема поузданих података. То, би, преме речима Срђана Цветковића, секретара Државне комисије за проналежење и обележавање тајних гробница, можда могла да буде локација „Стрелиште“ код Зрењанина.

 

Аутор: Ђорђе Вукмировић

 

преузето са: http://www.novosti.rs

Коментари

коментара

Send this to friend