У  Музеју присаједињења 1918. у Новом Саду чувају се важни документи и предмети који сведоче о присаједињењу српских земаља Барање, Бачке, Баната и Срема Краљевини Србији који су се по први пут нашли обједињени на једном месту. Кроз музеј нас воиди помоћник директора, историчар и архивиста Зоран Вељановић.

Улазни хол музеја

Музеја присаједињења се и симболично налази у непосредној близини места где је на заседању Велике народне скупштине 25. новембра 1918. године српски политички првак Јаша Томић прочитао одлуку Срба, Буњеваца и осталих јужнословенских народа о присаједињењу Србији, а затим и срцем и главом изговорио чувену беседу:

Његово име, наочаре и звонце којим је умиривао делегате на скупштини заузимају централно место у музеју

„Јесмо ли добро урадили? Ако питамо срце, казаће учинили сте по мени, ако питамо памет, и она ће нам то казати…“

Српски великани у Угарској

Вељановић нам открива да су се Срем, Банат, Барања и Бачка, после вишевековне бурне и на моменте политички безизгледне борбе, најзад „присајединили“ матици Краљевини Србији. Банат је у тој борби играо нарочито значајну улогу, јер словенски и српски живаљ је од најстаријег доба живео у овој области, о чему је писао још Лубор Нидерле.

Ћилим ткан на широком банатском разбоју

Сви доступни документи, фотографије и предмети који сведоче о вековном сну Срба у Аустро-угарској о припајању Србији, а који су протеклих деценија били расути по разним музејима и архивима, приватним збиркама имају јединствену адресу. На 200 квадрата изложбеног простора у склопу постојећег Музеја Војводине у Дунавској улици изложени су артефакти на један савремен начин.

„Бој не бије свијетло оружје“

Музеј присаједињења, по речима директора др Драга Његована и његовог помоћника Зорана Вељановића, садржи више од 500 експоната и докумената који сведоче о борби Срба за присаједињење матици. Круна те борбе била је Велика народна скупштина у Новом Саду. У сакупљању грађе учествовали су сви наши архиви, музеји и Матица српска, али и породице учесника Скупштине.

др Славко Жупански и савремене технологије

Музеј присаједињења, је место где омладина може да стоји уздигнуте главе као место сусрета са српском страдалничком али и херојском прошлошћу. Место има национални значај и очигледно је трн у оку војвођанерском сепаратизму које није добронамерно према држави Србији али и историчарима у окружењу баштиницима лажног југословенства које је неговано као вид идеологије антисрпства у СФРЈ.

Већ бој бије срце у јунака

Комунистичка, хрватска националистичка и југословенска  идеологија, денационализације, нанеле су један заиста тежак ударац српској националној мисли, а многе од тих заблуда су разлог што тек сада имамо један овакав музеј.

Деспот Ђорђе Бранковић и његов народ између две силе

На један савремен начин у време дигиталне технологије, оживљава пред нашим очима историја коју су стварали храбри, часни и поштени људи. Ово је од данас место на којем и странци и наши људи имају осећај поштовања и поноса. Ту је и низ иновативних решења са ветринама приликом излагања музеалија који су заиста ефектни.

Више фиока на изложбеној ветрини

Ово је место, које је држава Србија основала са циљем враћања дуга онима који су нас вечно задужили својом борбом за слободу. Одлука о присаједињењу била је демократска сублимација вишевековних напора низа великана, од деспота Ђорђа Бранковића преко Светозара Милетића до Јаше Томића. Велики унук вожда Карађорђа Петар I и његова победничка Српска војска остварили су тај сан. Слава им!

Ослободиоц Петар I – горостасна историјска личност

Петровград.орг Вам топло препоручује обилазак овог музеја, који јесте камен међаш државности и идентитета Срба на овим панонским просторима.

Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара